Svašta uleće kroz Viber, moj prozor u svet, pa je tako onomad uleteo i jedan meni, iliti jelovnik.
Pročitavši jelovnik, iako nisam neki gurman, pođe mi voda na usta i odlučih da podastrem javnosti šta je sve bilo na meniju. Ne toliko zbog jela, nego zbog gospode koja su ih u slast jela i - pretpostavljam - omazala tanjire od majsenskog porcelana. Uz takav meni, ide takav porcelan, a i odgovarajući beštek: zlatne kašike i viljuške kojima su srpski velikaši jeli u vreme cara Dušana, dok su tadašnji kolektivni zapadnjaci jeli prstima.
Evo šta kaže meni. Predjelo: pašteta od lososa i dimljenog šarana, salata od morskih plodova, sezonska salata (zašto ne sezonski radnik), ajvar, masline, pita. Pa onda idu - karpaćo od brancina sa prelivom od limuna, krem potaž od gambora, sarmice od blitve sa ribom i potom glavni delikates, rep grdobine sa šparglama na pireu od celera, i na kraju kolač. Da sam počem ja sastavljao meni, dodao bih i marinirana muda od labuda.
Kao što vam je poznato; na novindžije koje zagledaju ko kakav sat nosi i koliko sat košta, pošto su nečije cipele ili koja dama ima torbicu od 15.000 evra gledam kao na smrdljiv sir, ali ću ovoga puta napraviti izuzetak i postupiti kao novindžije na koje gledam kao na smrdljiv sir, pa ću javnosti i obznaniti koje su žderonje koje su se lukulovski sladile citiranim đakonijama.
Ali najpre malo suspensa. Najpre malo pogađajte. Šta mislite, da li je inkriminisana večera/ručak bila poslužena na venčanju princeze od Monaka ili, možda, na engleskom dvoru u povodu koronacije ili pak na nekom skupu šeika-naftaša.
Ako ste zaokružili bilo koju od ponuđenih opcija, znajte da ste pogrešno zaokružili. Rečeni meni je poslužen na nekom - verovatno saborskom trandibalu - serbskih arhijereja (cinik bi rekao sa dna kace, i ne bi mnogo pogrešio), a ne treba sumnjati da je, pre nego što je odobrio sofru, Porfirije zablagodario Bogu na skromnim darovima. Pa šta, graknuće svetosavska omladina: sve je bilo posno.
Neću da se odajem pravoslavnom fundamentalizmu pa da napišem da bi arhijereji serbski trebalo da krenu stopama Svetog Save i da praktikuju takozvano suhojedenije, što će reći da jedu isključivo nevareno povrće i hlebne suvarke - iako to tipici i dalje nalažu - neću da kažem ni da je ždranje snobovskih đakonija greh.
Ne. Rečeno je da čoveka ne prlja ono što ulazi u njega, nego ono što iz njega izlazi (ovo se ne odnosi na govno), ali hoću da kažem da su ovakvi meniji izraz razobručene osionosti i nepodošljivog prostakluka.
Neću ni poput predratnih socijalni pisaca iz NOLIT-a govoriti kako je besramno tako obesno žderati dok zastrašujući procenat populacije jede parizer i paštete, a mnogi muku muče da nađu i koricu hleba - šta utraćili, neka to i jedu - samo ću Porfirija podsetiti na jedan davni razgovor u manastiru Kovilje u kome sam zastupao Origenovu tezu o apokatastazi, tj. spasenju svih, a Porfirije mi duhovito odgovori da u mojoj veri ta apokatastaza ima dosta grešničke računice. I fakat je bilo računice. Ali mi se sve češće čini da bi i za Porfirija i društvo sa lukolovke večere bilo bolje ako se pokaže da je Origen bio u pravu.
· Reaguj