Ekološki pokreti (i prateći protesti) naprosto cvetaju u Srbiji
Mada ima cinika koji kažu da su se ekolozi kasno setili - briga za prirodnu okolinu svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje, ali za mentalnu ekologiju - koju moja neznatnost vidi kao glavni uzrok svih drugih zagađenja - niko ne daje pet sitnih para.
Pod mentalnim zagađenjem dolepotpisana neznatnost podrazumeva cunami organizovanog laganja i mašćenja, danonoćnih prepičkavanja, bujicu prostakluka i izliva mržnje, koji pustoše Srbiju, ali koji su manje toksični od solarne oluje visokoparnih bulažnjenja duhovno vertikalnih konfabuliranja i vidovdansko-etičkih denuncijacija.
Poslednjih godina veliki doprinos intoksikaciji srbske psihosfere daju neki - srećom ne svi - mitropoliti SPC, kojima je posle masovne mitropolitizacije Srbije i srpskih zemalja legion ime. Mitropolit je izvedenica od „metropolis“ - „majka-grad“ - što će reći da je taj crkveni čin rezervisan za administratore velikih varoši ili velikih regija, pa bi u tom smislu za format SPC bili dovoljni mitropolit crnogorski, zagrebačko-ljubljanski, dabrobosanski, karlovačko-beogradski, novosadski i niški.
Odnedavno maltene da nema kasabe koja nema mitropolita, tako da u dogledno vreme očekujem rukopoloženje mitropolita Bujakovića Rijeke, Vratnika i Fakovića. Može biti da sam paranoičan, ali u toj proliferaciji mitropolita vidim strategiju zapišavanja teritorija mitropolitima. Inflacija mitropolita, kao i svaka inflacija, smanjuje vrednost, tako da su se do mitropolitskog čina uzdigli dilberi kojima moja neznatnost, da je počem „vlasna“, ne bi dodelila ni seosku parohiju, mnogima od njih bi zabranila sveštenosluženje, a neke bi bogme raščinila i najurila iz crkve.
Tu pre svega mislim na mitropolitičare, među kojima istaknuto mesto zauzima zvorničko-tuzlanski Fotije, koji je, da kažemo, renesansna ličnost i koji se, osim mitropolitikantstvom, bavi i poezijom i serijski štancuje stihotvorenija koja služe za uveselenije i megasprdačine verske javnosti, a „i šire“.
Najtoksičnije - neko bi reko i kontrainicijalne - rezultate Fotije daje kad spoji metropolitikanstvo i poeziju, kao npr. u recentnom antologijskom uratku naslovljenom „Smirenje“. (Smirenje je inače vrlina od koje je Fotije daleko kao nebo od zemlje.)
Poslušajte ravnoangleski poj zvorničko-tuzlanskog jasnovidca, počujte glas vapijućeg u pustinji studentskog satanizma: „U ovo naše vreme otkrovenja / mladi se umesto smirenju anarhije uče / bunt demonski prihvatajući / svoj tron iznad tronova drugih - iznad trona Božijeg žele postaviti / jer oni nesmirenjem um satanski zadobiše, dok se smireni verom (čitaj: Fotije) - Hristu upodobiše / i ne traže ništa više / jer oni pronađoše biser u polju / Hrista Gospoda i Mesiju.“
Vladimir Solovjov bi, da je počem živ, svojoj (tačnoj) oceni da Srbima pravoslavlje služi za mržnju prema okolnim narodima, dodao amandman da služi i za mržnju prema omladini sopstvenog naroda. A da sam ja vaseljenski školski revizor, rekao bih sledeće: Fotije Sladojeviću, sedi, jedan. Jebo te razredni starešina u dupe.
· Reaguj
PREDSEDNIK VUČIĆ DIREKTNO IZ ABU DABIJA: Ako cena nafte ostane na ovom nivou, u petak bismo značajno morali da povećamo cene derivata