Povlačenjem Partije za slobodu (PVV) iz već krhke četvoročlane koalicije, lider ekstremne desnice Gert Vilders srušio je vladu u Hagu.
Ostavku je podneo premijer Dik Šuf, koji je na toj funkciji proveo svega jedanaest meseci. Ovaj potez uvodi petu najveću ekonomiju Evropske unije, Holandiju, u novu fazu političke nestabilnosti.
Koaliciju su činile četiri ideološki različite partije: Vildersova Partija za slobodu, liberalna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD), agrarno-populistički Pokret farmera i građana (BBB) i centristički Novi društveni ugovor (NSC). Od samog početka savez je bio opterećen dubokim ideološkim razlikama.
Iako je trijumfovao na parlamentarnim izborima u novembru 2023. godine, PVV nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu koja bi omogućila da njihov šef Gert Vilders postane premijer. Tek nakon višemesečnih pregovora, stranke su uspele da formiraju vladu, ali bez Vildersa na njenom čelu. Time je uspostavljen presedan: lideri stranaka su ostali u parlamentu kako bi definisali političke smernice, dok su ministri bili zaduženi za njihovo sprovođenje.
Za premijera je imenovan nestranački tehnokrata Dik Šuf, čime je započelo kratko i turbulentno razdoblje njegove administracije. Koalicija je od početka bila opterećena međusobnim nepoverenjem, a njena neuobičajena struktura dodatno je otežavala funkcionisanje.
Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 29. oktobar, a Šuf će do formiranja novog kabineta rukovoditi prelaznom vladom sa ograničenim zakonodavnim ovlašćenjima.
Prelomni trenutak za raspad heterogene vladajuće većine usledio je kad su druge partije odbile da bezuslovno podrže novi Vildersov kontroverzni plan od deset tačaka za reformu politike azila i migracija. Plan je uključivao niz drastičnih mera: raspoređivanje vojske za nadzor granica, potpuno zatvaranje granica za tražioce azila, obustavu porodičnog spajanja, deportaciju sirijskih imigranata, prekid izgradnje prihvatnih centara i ubrzano proterivanje stranih prestupnika - uključujući i one sa dvojnim državljanstvom rođene u Holandiji.
Cilj je bio uspostavljanje najoštrije migracione politike u istoriji zemlje. Iako su kolege iz saveza izrazile spremnost za dijalog, odbile su da momentalno potpišu plan - što je bio Vildersov suštinski zahtev.
Krajem maja Vilders je zapretio da će oboriti vladu ako njegovi zahtevi ne budu ispunjeni u roku od nekoliko nedelja, poručivši da mu je strpljenje isteklo.
Koalicioni partneri su ga optužili da koristi temu migracija - najvažniju za njegovu biračku bazu - kao političko sredstvo za prikrivanje neuspeha ministarke za azil i migracije Marjolejn Faber. U politički proračunatom potezu, Vilders je odabrao upravo migracije kao tačku razlaza.
Migraciona politika, tema po kojoj je Partija za slobodu najprepoznatljivija i politički najuticajnija, Vildersu je poslužila kao strateški mehanizam za destabilizaciju i raspad vlade. Umesto da se izlaže politički osetljivim temama na kojima njegova partija nema čvrst, jasan i široko prihvaćen stav, Vilders je odlučio da pad vlade veže za pitanje koje mobiliše njegovu biračku bazu, vešto usmeravajući političku krizu ka narativu o nedovoljnoj odlučnosti političkih saveznika u rešavanju migracionih izazova.
Na taj način je migracije ponovo postavio kao centralnu temu predizborne kampanje, obezbedivši sebi dominantnu poziciju u javnoj debati pred oktobarske izbore.
TRAMP VEČERAS DONOSI ODLUKU O NAPADU NA IRAN? Okuplja tim za nacionalnu bezbednost u Beloj kući! Počinje tajna misija Amerike i Izraela?! (FOTO/VIDEO)