Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru su kako-tako završeni bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Moja neznatnost je, po običaju, apstinirala od praćenja izbornih aktivnosti, nepravilnosti i prepičkavanja; imao sam preča (i pametnija) posla, o kojima ćemo kasnije.
Poznajući naše posebnosti, prilike i običaje, u izborni proces sam se uključio tek negde oko 23.15, računajući da će se do tog doba znati „preliminarni“ rezultati. Ali još se ništa nije pouzdano znalo. U stvari, na papiru se sve znalo: na izborima su svi bili pobedili. Doduše, svako u svojim novinama. Opozicija je pobedila u Novoj, Visoka Koalicija je pobedila u Politici, u Blicu je - sasvim u skladu s njegovom uređivačkom politikom „Dobar dan, čaršijo, na sve četir’ strane“ - ishod bio, ako ne baš nerešen, a ono neizvestan.
U neko doba su svi proglasili pobedu. Visoku pobedu je proglasilo lično Visoko Mesto, Antivisoka mesta su takođe proglasila i proslavila pobedu. Slavlje zbog antivisoke pobede u Kosjeriću, naročito je veselo „obeleženo“ u Beogradu.
Juče ujutru (u ponedeljak) još uvek su svi pobedili. Naravno, opet svako u svojim novinama. Kako stvar s pobedama stoji na televizorima, to ne znam. Odavno ih ne gledam. Možda će se danas (u utorak) znati nešto pouzdano. Živi bili pa videli.
Inače, u manje-više svim zemljama, pa čak i u onima u kojima ima više desetina miliona glasača, rezultati izbora su zahvaljujući napretku brojačkih tehnologija poznati sat, sat i po posle zatvaranja biračkih mesta. Kod nas to nije tako. Mi smo zakasnela nacija i zato nam kasne i rezultati izbora.
Tako stigosmo i do teme naše današnje kolumne - zakasnelosti nacije. Onaj pametniji posao koji sam napred pomenuo, bilo je čitanje knjige Helmuta Plesnera „Zakasnela nacija“. Sad vi sigurno mislite da kolektivni zapadnjak piše o Srbiji i „pljuje po svemu što je srpsko“. Ali pogrešno mislite. Plesner piše o Nemačkoj, koja je - skupa sa Italijom - nacija zakasnelosti isto (cinik bi rekao svojevremeno istovremeno) kao i Srbija.
Da skratim priču, a vi izvucite pouku. Sve zakasnele nacije - s liderom zakasnelih nacija, Srbijom, na čelu - formirane su bez dva bitna iskustva. Iskustva sa snažnom centralnom monarhističkom vlašću i bez iskustva s republikanskim demokratskim institucijama koje se sticalo dugovremenim borbama dok nije uhvatilo korena. Takve nacije su, kaže Plesner, sasvim razumljivo osetile snažnu odbojnost prema međunarodnom poretku u kome su glavnu reč vodile - i glavninu kajmaka kupile - pravovremeno formirane nacije, poput Britanije i Francuske, pa su zakasnele krenule u borbu protiv tog poretka, a da same nisu imale nikakav poredak. Zbog napred pomenutog istorijskog neiskustva, zakasnele nacije su pomislile da politička moć nije oličena u državi, nego u narodu, pa su - da bi uvećale političku moć (koje tamo nije bilo) - krenule u ujedinjavanje naroda i širenje famoznog životnog prostora. Kakogod, nakon dva pokušaja koja su završila globalnim fijaskom, Nemačka i Italija su uhvatile korak s vremenom. Mi, jebo ja nas, još uvek kasnimo s prebrojavanjem glasova po vukojebinama.
· Reaguj
TRAMP VEČERAS DONOSI ODLUKU O NAPADU NA IRAN? Okuplja tim za nacionalnu bezbednost u Beloj kući! Počinje tajna misija Amerike i Izraela?! (FOTO/VIDEO)