Užasna nesreća pogodila je Grac: bezumnik je u školi ubio devetoro učenika, uzrasta između 15 i 17 godina, i jednu profesorku, a zatim presudio sebi.
I po broju i uzrastu žrtava i po mestu zločina nameću se paralele s tragedijom u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ali ostavićemo na miru žrtve i poštovaćemo bol njihovih najbližih. Osvrnućemo se na neke posledice koje su ovi događaji imali u javnom životu.
Već u podne 3. maja 2023. društvenim mrežama proširio se poziv na masovni skup u centru Beograda na kojem će se iskazati saosećanje s porodicama ubijenih i protest zbog višestrukog ubistva. Hiljade građana odazvalo se tada pozivu, u potresnoj tišini građani su palili sveće... a onda se odvojila grupa koja je pred Ministarstvom prosvete tražila ostavku resornog ministra.
Dan kasnije postalo je jasno ko je stajao iza ove akcije: Demokratska stranka, Narodna stranka i Pokret Dveri izdali su saopštenja i zatražili razrešenje ministra prosvete Branka Ružića, a uveče se desilo masovno ubistvo u selima oko Mladenovca, u Orašju i Duboni - Uroš Blažić ubio je devetoro mladih.
Ne časeći časa, opozicija je zatražila ostavke državnog rukovodstva od predsednika Vučića pa naniže... Tadašnji predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, lider Narodne stranke Vuk Jeremić, zatim lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, narodni poslanik u ime koalicije Moramo Nebojša Zelenović i lider pokreta Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović pozvali su građane na proteste i narednih meseci.
I od tada pa do jeseni opozicija je blokirala centar Beograda protestima na kojima je Vučić optuživan da je kriv za masovna ubistva, da su mu ruke krvave i da je politika njegove stranke preko medija kreirala atmosferu u kojoj su masovni zločini morali da se dese.
Bezočno i potpuno cinično zloupotrebljene su žrtve ovih tragedija, a o kolikoj se bezosećajnosti radi, svedoči i besramna izjava Marinike Tepić, kojoj su roditelji ubijenih zamerili na politizaciji slučaja. „Niko nema tapiju na bol!“, rekla je Đilasova zamenica.
Na potpuno isti način zloupotrebljene su žrtve tragedije u Novom Sadu: pod maskom izražavanja saučešća sazivani su politički mitinzi i blokiran svakodnevni život, za tragediju je optuživan predsednik Srbije, a roditelji žrtava vređani su kad nisu hteli da uđu u njihovo kolo.
I onda se desio Grac...
Austrija je demokratska parlamentarna zemlja, ima dakle i partije na vlasti i partije u opoziciji, ali nikome nije palo na pamet da se popne na tela ubijenih da ga bolje čuju, kao onomad naša opozicija, i da traži ostavku predsednika i premijera! Nema „krvavih ruku“ na majicama (i u vrtićima!), nema linča novinara, nema blokade fakulteta i samospaljivanja univerziteta...
Zločini se događaju svuda u svetu, ljudi ginu, ali nigde kao u Srbiji ti se događaji ne koriste tako besramno. I nikad niko nije ožalošćene prekorio što tuguju sami i što malo svog bola ne prilože opoziciji da ga ona iskoristi za svoje ciljeve, kao što je to učinila Marinika Tepić, falsifikujući tapiju na tuđ bol.
A lidere srpske opozicije iz 2023. koji su nam svake nedelje organizovali mitinge „Srbija protiv nasilja“, ubeđujući nas da je to za naše dobro, trebalo bi sad, kad su videli kako se dostojanstveno tuguje u Gracu, pitati da li ih je sramota...
UHAPŠENI BLOKADERI KOJI SU POVREDILI POLICAJCA U ČAČKU: Privedena 3 muškarca