Da je ovo što „nikad ovako nije bilo“ - i što će, po svemu sudeći, još dugo biti ovako kako nikad nije bilo - zaglavilo u ćorsokak, možete proveriti empirijski.
Krenite, recimo, sa Dorćola u Rakovicu autom, taksijem, busom - čime god vam drago - pa gledajte kako ćete, kada ćete i kojim bogazima stići na odredište.
Empirijskom zagušenju Beograda i Srbije raznoraznim blokadama i kontrablokadama - koje blokiraju i blokadere i blokirane - prethodi mentalna blokada, koja nije od juče, ali koja je poslednjih meseci eskalirala. Ali gledajte sad. Ta na krv i nož zavađenost blokadera i kontrablokadera nije posledica nekih nepremostivih ideoloških i koncepcijskih različitosti, nego ideoloških i koncepcijskih sličnosti, ako ne i istovetnosti.
Ima u tom zamešateljstvu tragova vizantijske tradicije, na koju su serpstvujušći tutumraci beskrajno ponosni, naravno bez krčmara. Bolji poznavaoci istorije u sukobu blokadera i kontrablokadera ne mogu a da ne uoče sličnost sa sukobima drevnih carigradskih stranaka „plavih“ i „zelenih“, koje nisu bile političke stranke, nego navijačke grupe, kao današnji „cigani“ i „grobari“, s tim što su plavi i zeleni, umesto za fudbalske, „navijali“ za konjičke klubove, po boji čijih su „dresova“ i dobili imena.
Između plavih i zelenih nije bilo nikakvih ideoloških i političkih razlika, i plavi i zeleni su okupljali vrlo šarena društva, nisu imali nikakvih primjedbi na ustrojstvo i politiku carstva, njihovi često krvavi sukobi, prigodom kojih je padalo i po 30.000 glava, a bivalo je i smena vasilevsa, izbijali su kad bi vozači dvokolica za koje je navijao car - jebem li ga ako znam za koju su boju carevi navijali - pobedili vozače dvokolica za koje su navijali ovi drugi.
Slično je i danas i ovde. Ideološke i svetonazorske postavke sukobljenih blokadera i kontrablokadera - dakle: rusodupeljublje, kosovobraniteljstvo, srpstvo, čekićstvo i svetosavstvo - istovetni su, uzrok sukoba je to što ovdašnji carski konjički tim - nazovimo ga „plavi“ - redovno dobija trke, ponekad, doduše, ne baš najregularnije, dočim ih protivnički tim - nazovimo ga „zeleni“ - redovno gubi i stoga ima pravo da se ljuti, mada bi mu bilo bolje kad bi dokonao da bi gubio i u najregularnijim okolnostima, zato što su njegova grla iznemogle kljusine, a sa njihovih dvokolica otpadaju točkovi.
Nešto slično je na televizoru N1 - na koji su ga, pretpostavljam, pozvali zahvaljujući gruboj omašci uređivačke politike - rekao i moj drug Sead Spahović. A rekao je otprilike sledeće: ne možete kilavim, amaterskim rusodupeljubljem i milolomparovskim nacionalizmom pobediti ekipu koja je u svetu rusodupeljublja i nacionalizama ono što je Novak Đoković u svetu profesionalnog tenisa.
A evo šta ću ja reći. Naše društvo nije blokirano, to što je zagušeno nije posledica blokada ulica, nego raspada društva. Kad se nešto raspadne, ne može da se kreće, je l’ tako. Ali može dodatno da se raspada. Sve dok se u jednom momentu ne raspadne ionako nedovršena država. A onda? Onda će oni koji su poslušali moj savet od pre 15 godina i kupili kožne gaće imati neke šanse, ostali će dupetom drljati.
· Reaguj