Lako je - i s vremenom sve lakše - pokrenuti rat ne bi li se ova ili ona politika produžile nasilnim sredstvima, ali teško je - i biće izgleda sve teže - zaustaviti ratne operacije, sesti za tzv. pregovarački sto i sklopiti primirje.
Rat jeste produžetak politike nasilnim sredstvima, a za to što ratovi s vremenom postaju sve krvaviji, razorniji i što odnose sve više žrtava u ljudstvu i materijalu ne treba kriviti ratove - oni su sredstvo - nego politike čiji su produžeci, a koje su sve nerealnije i sumanutije.
Dok su politike bile racionalnije, i dok su generali bili hegelijanci - kao što je bio Fon Klazuevic - važilo je pravilo da je primarni ratni cilj - mir, što brži, sa što manje žrtava u ljudstvu i materijalu. Od Velikog rata naovamo, politike su bivale sve sumanutije - da ih ne nabrajam - a ratni ciljevi su bili napraviti što više žrtava u ljudstvu i materijalu. Pa nek mi posle neko priča o „napretku“.
Rečeno važi i za najnoviji hit u bogatoj produkciji ratova XXI veka, rat koji je izbio u prošli petak 13. između Izraela i Irana i koji se - za sada - vodi samo iz vazduha, a kako će se nastaviti, kako će završiti - i šta će iz toga ispasti - ostaje da se vidi.
Uzrok rata između Izraela i Irana - koji se na ovaj ili onaj, „vrući“ ili hibridni način i preko raznoraznih proksija vodi još od svrgavanja šaha i uspostave teokratskog režima - jeste politika Irana čiji je jedan od glavnih ciljeva totalno uništenje države Izrael.
Majke teokratske invencije su smatrale - i još uvek smatraju - da je za ostvarenje tog sumanutog političkog cilja najbolje sredstvo atomska bomba - imamo i mi jednog takvog mulu u Beogradu - pak su u tom smislu pokrenule program proizvodnje atomskih bojevih glava, što naravno nije prošlo nezapaženo ni u u Tel Avivu ni u Vašingtonu, koga bi mule kao „Velikog Sotonu“, radije zbrisale s lica sveta nego Izrael, ali daleko je Vašington.
Izraelske vazdušne snage već decenijama - uz obilatu pomoć Amerike - s vremena na vreme dolete u Iran, polupaju postrojenja za preradu uranijuma i pobiju naučnike koji rade na nuklearnom programu, ali Iran nijednog trenutka nije odustajao od namere da uništi Izrael.
Izgleda da su Iranci neposredno pre petka trinaestog bili obogatili dovoljno uranijuma i da je bilo samo pitanje dana kad će sklopiti A-bombu i lansirati je u pravcu Izraela, što nije promaklo ni izraelskim i američkim obaveštajcima, sledstveno je pokrenuta dosad najopsežnija kampanja uništavanja nuklearnih postrojenja i odstrela najviših iranskih oficira i najvažnijih naučnika.
Izgleda da je jedan od glavnih izraelskih ratnih ciljeva stvaranje društvene i ekonomske pometnje - kojih u Iranu ionako ne manjka - koja bi rezultirala smenom teokratskog režima i usponom nekog saradljivijeg, što sve skupa - kako je pronicljivo primetio Željko Pantelić - može ispasti račun bez krčmara i završiti dolaskom nekog svetovnog, ali još ratobornijeg režima.
Domaći rusodupeljupci zasad ni mukajet. Ne znaju kakav „stav“ da zauzmu. Rusija je prilično uzdržano reagovala na bombardovanje Irana. Ima, valjda, preča posla.
UHAPŠENI BLOKADERI KOJI SU POVREDILI POLICAJCA U ČAČKU: Privedena 3 muškarca