Izrael je u petak u ranim jutarnjim časovima izveo seriju napada na Iran, ciljajući ključna nuklearna postrojenja, vodeće naučnike, visoke vojne zvaničnike, kao i najvažnije tačke vojne i civilne infrastrukture.
Međunarodna pažnja se istog trena preusmerila ka ovom sukobu, što je omogućilo da se izraelska ofanziva u Gazi nastavi daleko od očiju svetske javnosti. Prekid internet veza i informacione blokade su dodatno otežale pružanje humanitarne pomoći, kao i izveštavanje o stvarnom stanju na terenu.
Najdugovečniji premijer Izraela, Benjamin Bibi Netanjahu opisao je napad na Iran kao „preventivnu meru“ usmerenu protiv navodnog tajnog iranskog programa za razvoj nuklearnog oružja. Međutim, analize iranskih vojnih kapaciteta ne ukazuju na neposrednu spremnost za konvencionalni ili nuklearni napad na Izrael.
Izraelska vojna intervencija dodatno narušava ionako slabe izglede za mir i stabilnost u ovom regionu, nezavisno od stavova o iranskom nuklearnom programu, trenutnom statusu pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama ili pritiscima koje sprovodi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
Izraelski premijer je, dan uoči napada, za dlaku izbegao raspuštanje parlamenta i time sačuvao svoj kabinet. Predlog zakona koji bi otvorio put ka prevremenim izborima odbijen je tesnom većinom jer je 61 poslanik glasao protiv, dok je 53 bilo za. Nakon ovoga, opozicija mora da sačeka šest meseci kako bi opet imala pravo da predloži isti zakon.
Politička kriza dodatno je produbljena sporom oko pitanja obaveznog regrutovanja ultraortodoksnih muškaraca. Opozicione partije pokušale su da iskoriste nesuglasice unutar vladajuće koalicije. Dve ultraortodoksne stranke Šas i Ujedinjeni judaizam Tore, koje zajedno imaju 18 mesta u Knesetu, pretile su da će podržati opoziciju ukoliko interesi njihove verske zajednice ne budu zaštićeni.
Netanjahu je uspeo da postigne kompromis privremenog karaktera, ali problem koji je opterećivao i prethodne vlade i dalje ostaje nerešen. Njegova koalicija, koja se smatra najdesnijom i najkonzervativnijom u istoriji Izraela, trenutno ima 68 od ukupno 120 mesta u parlamentu. Redovni izbori predviđeni su za oktobar 2026. godine.
Netanjahu je izjavio da su Sjedinjene Američke Države bile unapred obaveštene o napadu, dok je predsednik SAD Donald Tramp izrazio podršku izraelskoj akciji i podsetio da je Teheranu pruženo više šansi da postigne sporazum o nuklearnom programu sa Amerikom. Dodao je da Iran nije pokazao spremnost za kompromis, i još jednom naglasio da je ranije upozorio da bi nuklearni objekti mogli postati mete ukoliko ne dođe do dogovora.
U danima kada svet opasno klizi ka još jednom velikom sukobu, postavlja se pitanje gde su evropski lideri? Da li imaju političku volju i snagu da se suprotstave politici koju sprovode Netanjahu i Tramp? Mogu li ponuditi konkretna rešenja i preuzeti ulogu posrednika u deeskalaciji ovog konflikta, ili ćemo, kao i mnogo puta do sada, biti svedoci nejasnih, besmislenih i nedelotvornih izjava o „uzdržanosti“?
Sve to dodatno komplikuje već izrazito složenu bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku s potencijalno razornim posledicama po Evropu i ostatak sveta.
