Bližimo se kraju mini-serijala o teorijama katastrofe, dosta je rečeno na tu temu, našu današnju i sutrašnju kolumnu ćemo posvetiti praksama katastrofe, u kojima smo lider u regionu, a i šire.
Katastrofe lokalnih realnosti - u kojima smo takođe lideri - nastaju zbog loših procena okolne realnosti i mogućnosti da se okolna realnost uskladi sa željama i namerama. Ostavimo po strani naše velike sudare sa istorijskom realnošću, u koje se srljalo s hegelijanskom idejom da će - ukoliko se realnost ne poklopi s našim namerama - najebati realnost, a ne mi, posvetimo našu pažnju katastrofi koja se već sedmi mesece NE DOGAĐA u prestonoj velakasabi i po varošima serbskim.
Sad će neko da se zapita: šta je loše u tome što se katastrofa ne događa? Evo šta, što reko Blic. Reč „katastrofa“ je s vremenom poprimila katastrofičnija značenja nego što je izvorno značila, a izvorno je značila rasplet neke dramske situacije koja se mogla završite i hepiendovski i tragično.
Nije to jedini pojam iz dramaturgije koji je našao primenu u (geo)politici. Očiglednije od „katastrofe“ je gvozdeno pravilo Antona Pavloviča da puška „okačena na zid u prvom činu mora opaliti u trećem“. Evo upravo gledamo kako puška okačena u prvom činu sukoba u Gazi opaljuje u Iranu.
Vratimo se mi na teren domaće katastrofe koja se NE DOGAĐA i koja do unedogled odgađa rasplet. Na jednoj strani nedogađanja katastrofe imamo Visoku Realnost - pravnu naslednicu serije viših ili manjih sličnih realnosti koje su doterale cara do duvara - na drugoj strani imamo studentariju, opoziciju i grupe građana kojima je Visoka Realnost muka i koji bi da je preurede u skladu sa svojom željama i namerama.
Visoki Realista - predvidivo - ne odustaje od svoje realnosti, pak je na prvoj liniji odbrane sagradio odbrambeno šatorsko naselje, ali ni Visoki Protivnici ne odustaju od namere da doakaju toj realnosti pak su u tom smislu takođe podigli šatorsko naselje na raskrsnici ispred Vlade Srbije.
Visoka Realnost - koja je mnogo starija od mitskih 13 godina - naprosto vapi za usklađivanjem s geopolitičkom i lokalnom realnošću - ali nema „politike volje“ da se to usklađivanje „sprovede u život“.
I to nema ni u jednom od dvaju šatorskih naselja. Ne samo poslednjih sedam meseci nego poslednjih decenija nestrpljivo čekam da se javnosti podastre politički program preuređivanja političke realnosti, ali koliko vidim - a rekao bih da vidim dobro - tog programa nije bilo, nema ga, a slabi su izgledi da će ga uskoro biti.
Doskora sam u kafanskim razgovorima pokušavao da ukažem da je Visoko Mesto vrh vekovnog ledenog brega i da - ako hoće da popravi stvari - mora misliti politički sistematično i sistematično raditi.
Trebalo je videti moje ekssagovornike kako mi, aludirajući na moje bekrijske dane, govore „ti ćeš da mi pričaš o sistematičnosti“ i kako sa samouverenošću kmeta Simana - i posledičnom Simanovom sudbinom - govore: „Samo da ‘ovaj’ ode, lako ćemo posle.“ U poslednjih 40 godina je toliko „ovih“ otišlo (neki i bogu na istinu), a bivalo je sve teže. Eto, to vam je praksa katastrofe.
"REKAO SAM PUTINU - BOMBARDOVAĆU MOSKVU AKO UĐU U UKRAJINU" Objavljeni TAJNI SNIMCI Donalda Trampa, evo šta predsednik SAD zaista misli o KLJUČNIM PITANJIMA!