Inicijativu krajnje desnice za njenu smenu podržalo je 175 poslanika, što je daleko ispod potrebne većine. Ishod glasanja nije bio iznenađenje.
Ono što jeste zabrinjavajuće jeste duboka pukotina unutar centrističkog bloka, koji je godinama predstavljao temelj evropske stabilnosti.
Predlog za smenu EK predvodio je rumunski poslanik Đorđe Piperea iz krajnje desne stranke AUR, koja je deo konzervativne grupe ECR. Inicijatori su kritikovali način na koji Fon der Lajenova upravlja fondovima za oporavak, njenu odluku da bez konsultacija sa Evropskim parlamentom pokrene program SAFE za odbrambene zajmove, kao i njenu umešanost u aferu „fajzergejt“.
Ursula von der Lajen je odbacila te optužbe, nazivajući podnosioce zahteva ekstremistima i „Putinovim marionetama“, optužujući ih za pokušaj destabilizacije EU i podrivanje demokratskih institucija.
Debata je brzo prešla sa lične odgovornosti Fon der Lajenove na političku poziciju Evropske narodne partije (EPP) i njenog lidera Manfreda Vebera. Socijaldemokrate, Obnovimo Evropu i Zeleni izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog skretanja EPP udesno, ukazujući na rizik od raskola u evropskom centru.
Ove tri grupacije su na kraju ipak podržale Fon der Lajenovu, ali su jasno stavile do znanja da se njihova podrška više ne može podrazumevati i da neće tolerisati dalje približavanje EPP ultradesnim snagama.
Socijaldemokrate su zapretile da su, ukoliko se taj trend nastavi, spremne da same predvode politički otpor. Iako glasanje nije dovelo do smene, poslalo je snažan politički signal i upozorenje svim akterima unutar evropskih institucija.
U vreme kada se Evropa suočava sa ratom na svojim granicama, ekonomskim pritiscima i unutrašnjim podelama, stabilnost institucija je neophodna. Ursula fon der Lajen ostaje na čelu EK, ali bez političkog komfora koji je do sada imala i uz ozbiljne posledice, koje tek treba da se sagledaju. Napukla koalicija, nepoverenje među partnerima i narušen kredibilitet mogli bi da se odraze na njen rad, autoritet i političku budućnost.
