Došao je u Beograd neposredno nakon ubistva našeg premijera Zorana Đinđića, govorio o konstruktivnosti, o evropskom putu za region, o mogućnostima, podsećajući nas na demokratiju, vladavinu prava i sve što smo u zakone započeli da učitavamo, upisujemo i poštujemo od 2000.
Pomalo jesmo lutali od tada, prošli kroz burne faze, pa i katarze i danas, nakon ovonedeljne posete Ursule fon der Lajen, sadašnje predsednice Evropske komisije, ponuda Evrope je na stolu. Evropske integracije nemaju alternativu, konsenzusom je zaključeno u završnim obraćanjima predsednice Evropske komisije i predsednika Srbije.
Predsednica Evropske komisije je apelovala za više konstruktivnosti, i to podjednako na sastancima sa drugim delovima društva, a ne samo na razgovorima sa vrhom vlasti u Srbiji.
Konstruktivnost nije konstrukt. To nije lepa reč za mir na stolu, nego hrabrost da se uđe u konflikt sa sopstvenim slabostima, sa slabostima našeg društva, pa i sa greškama i pogrešnim procenama. To je bio i poziv predsednice Evropske komisije da se gradi moderno društvo koje ne traži saglasnost po svaku cenu, nego istinu, čak i kada ona boli, uz rad na vladavini prava i demokratiji, kao najboljeg leka za društvo i naizgled nepremostive podele. Moderni evropski domovi često nemaju tepihe, pa samim tim ne možete ništa ni gurati pod tepih. Možda je vreme da se ugledamo na njih.
Kada političari u Srbiji govore o konstruktivnosti, obično misle na to da se ne talasa. Da se klimne glavom, da se razume trenutak, da se ne remeti narativ o stabilnosti. Ali konstruktivnost nije konstrukt, nije figura iz govora za briselskim stolom, niti ukrasna reč u izveštaju o napretku Srbije. Ona je proces, temelj, čin gradnje, a ne fasada. Evropske integracije ne traže poslušnost, već sposobnost da se gradi. Da se izađe iz rečenice i uđe u delo. Da se obećanje prevede u propis, a propis u praksu. Kada Brisel traži konstruktivni dijalog, on ne traži tišinu.Evropa ne traži saglasnost, već kapacitet da se neslaganje oblikuje u rešenje.
Kada bi cela Srbija bila konstruktivna, to bi se videlo u zakonima koji se primenjuju, u institucijama koje jačaju, koje su snažne i kad se kamere ugase, u medijima koji postavljaju pitanja, a ne služe kao dekoracija dijaloga. Konstruktivnost se ne meri brojem radnih grupa, već brojem pomaka koji menjaju svakodnevicu.
U političkoj retorici, konstruktivnost se svela na odbranu statusa quo. Na frazu kojom se pokriva pasivnost. Ali u evropskom smislu, ona znači nešto drugo: to je kapacitet za evoluciju. Evropa se ne gradi bez konflikta, već kroz kontrolu konflikta. I to je lekcija koju tek učimo. Kod nas se neslaganje još uvek vidi kao slabost, a kritika kao napad.
Proces evropskih integracija nije samo institucionalna reforma, već duboka promena kulturnih obrazaca, prelazak sa vertikalne na horizontalnu komunikaciju moći. U tradicionalnim društvima, kakvo Srbija i dalje delimično jeste, autoritet se još uvek ne gradi kroz dijalog, već kroz distancu, kroz pokazivanje snage, pa i bukom. Pravo, kao sistem, u takvom kontekstu postaje produžena ruka hijerarhije, a ne mehanizam ravnoteže, kantar na koji se sve mora staviti. Upravo tu se krije izazov integracija: uskladiti formalnu normu sa kulturnim obrascem i stvoriti primere uspeha do koga se došlo dijalogom, konstruktivnošću.
Pravni okvir EU ne poznaje „konstruktivnost“ kao gest lojalnosti, već kao institucionalnu obavezu. To znači: ne slagati se sa svima, ali poštovati pravila igre. Zato je vreme da iz retorike pređemo u praksu. Da prestanemo da tražimo „pozitivne tonove iz Brisela“, a počnemo da gradimo pozitivne procese kod kuće.
Evropski put nije niz pregovaračkih poglavlja i klastera, nego ogledalo društva: koliko smo sposobni da sami izgradimo ono što očekujemo da nam drugi priznaju. Zato konstruktivnost ne treba da bude izgovor za tišinu, već poziv na delanje. Ako želimo da uđemo u Evropu, moramo prvo naučiti da razgovaramo, da se ne plašimo neslaganja, da razlikujemo kompromis od konformizma. A to, na kraju, i jeste suština evropske ideje.
Graditi zajedništvo iz nesavršenosti, uz poštovanje svakog pojedinca i solidarnost. Samo konstruktivno, dragi moji.
