Srpski glumac Predrag - Miki Manojlović godinu za nama pamtiće po delimičnoj primeni sporazuma sa Kosovom i obećanjem, po odlučnosti potpredsednika i predsednika vlade da se ispitaju sporne privatizacije.
"Svakako je to delimična primena sporazuma s Kosovom. Dalje, obećanje i datum početka pregovora sa EU, a koji je plod dužeg procesa jer su i oni prethodni radili na tome. Pamtiću je i po odlučnosti potpredsednika i predsednika Vlade kada je reč o ispitivanju spornih privatizacija. Ali pamtiću je i po snazi pameti, senzibilnost i znanju Brankice Stanković, koja kao da je rođena sestra Verice Barać, koje više, nažalost, nema i bez koje ne bi bilo istraga o privatizacijama", rekao je Manojlović.
"Odavno nisam čuo jedan dobar politički vic. A to što ih nema jeste jedan ozbiljan pokazatelj našeg društva. Kao da smo zaboravili da je Miloš Obrenović govorio, steži, pritiskaj, a kad se narod ućuti onda Miloš kaže, popuštaj. Obrenovići su potpuno nepravedno skrajnuti, zaboravljeni. A bili su vrlo mudri, vodili su ovu zemlju ka zapadu. Naravno, pri tom ne zaboravljajući i poštujući svoja prezimena na „ić“.
Srpski glumac je rekao da je Ivica Dačić jedan od najtalentovanijih političara u Srbiji.
"Dokaz za to je činjenica da je posle raznih propasti u Slobinoj partiji uspeo da pobedi ozbiljne teškaše u SPS, da dobije izbore unutar partije iako nije imao nimalo lake protivnike. Onda je uspeo da tu stranku na politički način pomiri sa DS i vrati je u život iz kliničke smrti. Vrlo vešto je nastavio da traje na političkoj sceni. Pazite, ne treba brkati stvari. Možete se potpuno ne slagati sa SPS-om, ali nema sumnje da je on vešt, obrazovan i talentovan političar. Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, jedini je koji je od došao na dodelu najvažnije nagrade za životno delo u pozorištu „Dobričin prsten“. To je gest koji pamtim i cenim.
Kada je reč o Aleksandru Vučiću, Manojlović je rekao da je neko morao u ovom društvu da lupi rukom o sto.
"Kako se stvari mogu razvijati u jednom potpuno nedemokratskom društvu, pri čemu u samim strankama nema demokratičnosti? Prvo, ubistvom Zorana Đinđića, a onda i prevlašću interesnih udruženja u DS, što je i ruiniralo tu stranku, usporene su promene i napredak čitavog društva. Šta smo mogli da očekujemo posle svega toga, sem nekoga ko će lupiti rukom o sto i komandovati: „E, sad je dosta i tišina“!
Trebaju li nam nacionalne penzije za ljude iz kulture?Kao nosilac tog priznanja kažem, reviziju svih tih penzija treba uraditi odmah s timom kompetentnih i hrabrih ljudi. Prethodno treba objasniti, uporno objašnjavati da bez kulture, umetnosti nema ni napretka ni opstanka države, a da ljudi koji su vrhunac u umetnosti treba da budu posebno istaknuti. Ali njih svakako nema 500 i više.Ali ovde je reč o onima koji su ih nezasluženo dobili, o komisijama koje su kao takve birale, o političarima koji su dopisivali svoje ljude sa estrade...- Gajim nadu da će se to popraviti, a revizija napraviti. Kriterijumi za nacionalnu penziju su bili jasni, ali su kršeni. Znam to jer sam i sam konkurisao, ispunio kriterijume i nije me bilo sramota što sam je dobio. Međutim, bilo me je sramota kad su počeli pod mojom fotografijom da pljuju one koji to priznanje nisu zasluživali. Ima u kulturi još puno problema, od pogubnih zakonskih rešenja kao što su zabrane angažovanja i zapošljavanja u ustanovama kulture, preko već svima poznate ali nerešene problematike tendera, pa nadalje. Neću da govorim protiv ministra Ivana Tasovca jer se još nadam da će opravdati ogromnu podršku koju je dobio.
