KOMPANIJE KLJUČNI PARTNERI U DOSTIZANJU CILJEVA - UN AGENDE ODRŽIVOG RAZVOJA 2030: Društveno odgovorna Srbija

Svetski dan zaštite životne sredine obeležen je prošlog utorka (5. jun) širom sveta raznim aktivnostima i kampanjama u cilju skretanja pažnje javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine.

Živimo na planeti koja ima ograničene resurse koji, ukoliko se budu beskonačno i neodgovorno koristili, prete da zauvek nestanu. Gubitak biodiverziteta, ekstremni klimatski događaji koji nastaju kao posledica globalnog zagrevanja te smanjenje ozonskog omotača upozoravaju nas da je neophodno da se ponašamo odgovorno prema životnoj sredini i da sprovodimo mere održivog razvoja.

Globalni dogovor

Prepoznajući značaj održivog razvoja, u septembru 2015, 193 članice Ujedinjenih nacija (UN) na istorijskom samitu su jednoglasno usvojile Agendu održivog razvoja 2030, kojom su u 17 ciljeva održivog razvoja (SDGs) definisale pravac ka kojem kao čovečanstvo želimo da idemo i obavezale se da će ciljeve uključiti u svoje javne politike. Iako postoji mnogo entuzijazma za sprovođenje ove agende, njena snaga će se videti u mogućnosti da pokreće akcije za bolji život svih ljudi i da osigura održivost planete na kojoj živimo za generacije koje dolaze.

Za dostizanje ciljeva održivog razvoja neophodna je zajednička akcija vlada, UN, civilnog i akademskog sektora, pojedinaca i privatnog sektora, tj. kompanija. Korporativna odgovornost je ključna za dostizanje održivog razvoja putem društveno odgovornog poslovanja (CSR).

Društveno odgovorno poslovanje

Društveno odgovorno poslovanje (CSR) koncept je po kom kompanije integrišu ekonomske, društvene i ekološke dimenzije u svakodnevno poslovanje, doprinoseći istovremeno ekonomskom rastu kompanije i napretku društva. U praksi, ovaj koncept se odnosi na uticaj i delovanje jedne kompanije, kao i na odnose koje kompanija u tom procesu ostvaruje, od proizvoda kompanije, načina proizvodnje, kako zapošljava i brine o svojim zapolsenima, koji uticaj ima na životnu sredinu i kako ulaže u lokalnu zajednicu u kojoj posluje.

UN Globalni dogovor

PROMOCIJA DRUŠTVENOG ODGOVORNOG POSLOVANJA

UN Globalni dogovor je najmasovnije, dobrovoljno udruženje kompanija na svetu posvećenih integrisanju i promociji principa društveno odgovornog poslovanja. Srbija se 2007. priključila ovom udruženju koje uključuje 9.792 kompanije iz 164 zemlje sveta, čije su članice posvećene dostizanju ciljeva održivog razvoja. U Srbiji udruženje okuplja preko 110 kompanija, organizacija, udruženja i akademskih institucija.

Neven Marinović, izvršni direktor Smart Kolektiv-a, kaže za Kurir da je uloga kompanija ogromna, imajući u vidu da biznis sektor troši polovinu električne energije, i da, od ukupno tri milijarde zaposlenih ljudi na svetu, više od 60% radi u korporacijama. -Ako uzmemo u obzir da se svakoga dana u Kini otvori po jedna nova elektrana, nesporno je da kompanije mnogo utiču na životnu sredinu, samim tim moraju snositi i veliku odgovornost - dodaje Marinović.

Velike prirodne katastrofe, čiji smo sve češće svedoci, mogu preko noći zaustaviti čitava tržišta, te je u svetu sve uvreženije stanovište da stvaranje brzog profita na kratke staze nije održivo, a kompanije sve češće okreću svoja poslovanja ka održivim modelima. Strana tržišta su sve zahtevnija u pogledu poštovanja principa očuvanja životne sredine i održivog razvoja te, osim ekonomskih pokazatelja kao jednog od kriterijuma za ostvarivanje partnerstva, uvode i zaštitu životne sredine. Ovo posebno važi za Evropsku uniju, koja je 2014. donela zakon po kojem kompanije sa preko 500 zaposlenih imaju obavezu nefinansijskog godišnjeg izveštavanja koje pokazuje uticaj poslovanja na pitanja održivosti, kao što su poštovanje ljudskih prava, uticaj na životnu sredinu, korupciju i druge.

Zaštita životne sredine

Društveno odgovorno poslovanje u oblasti zaštite životne sredine podrazumeva da kompanija klimatske promene posmatra u kontekstu dugoročnih investicija u obnovljive izvore energije, ekološku proizvodnju i upravljanje otpadom, što će poslovanje učiniti ne samo otpornim na izazove klimatskih promena već i mnogo kompetitivnijim jer je borba protiv klimatskih promena prilika za kompanije da uvedu inovativna rešenja, modernizaciju procesa i proizvoda i time za stvaranje novih mogućnosti na drugim tržištima.

Za primer

AMG - DRUŠTVENO ODGOVORNA KOMPANIJA

- „Adrija media grupa“ već godinama poštuje principe održivog razvoja, a da smo društveno odgovorna kompanija, pokazuju i sledeći podaci:

- promenili smo fasadu na objektu AMG i postavili novu termoizolaciju

- zamenom postojećih prozora i staklene fasade ostvarili smo uštedu u potrošnji energije za čak 75 odsto

- neonsku rasvetu zamenili smo LED rasvetom, što je smanjilo potrošnju električne energije za 10 odsto

- u naše kancelarije uveli smo kante za reciklažu papira, plastike i čepova. Sav prikupljeni otpad se prosleđuje udruženjima „Čep za hendikep“ i „Živimo zajedno“

- dnevni list Kurir i magazin Sensa se štampaju na 100 odsto recikliranom papiru, tako brinemo o održivoj potrošnji i proizvodnji i čuvamo drveće

Poglavlje 27

Pored toga, u procesu evropskih integracija, procenjuje se da će Srbiji biti potrebna ulaganja i do 15 milijardi evra u narednih 30 godina za zaštitu životne sredine, na šta se odnosi poglavlje 27, koje je ujedno i najkompleksnije i najskuplje na putu ka EU, a naše kompanije moraće svoju proizvodnju i poslovanje u potpunosti da usklade sa ekološkim zahtevima Evropske unije. Kompanije imaju jedinstvenu priliku da pokrenu različite programe održivog poslovanja kojima bi se sprečile posledice klimatskih promena, a dugoročno donose uštede resursa i energije, bolji kvalitet života i otvaraju nova radna mesta.

Bolja konkurentnost

U isto vreme, istraživanja su pokazala da je mnogo više potrošača spremno da da više novca na neki proizvod ako je kompanija društveno odgovorna. Društveno odgovornim poslovanjem kompanije jačaju svoju reputaciju, šire bazu potrošača i klijenata i jačaju svoje veze sa zaposlenima i investitorima. Potrošači generalno ne podržavaju kompanije koje krše ljudska prava, zagađuju životnu sredinu ili netransparentno i neetički posluju.

Kompanije u Srbiji

Prema rezultatima upitnika o društveno odgovornom poslovanju, koje je sproveo Forum za odgovorno poslovanje, od 2012. u Srbiji investicije u aktivnosti društveno odgovornog poslovanja su se uvećale dva i po puta. Prema istraživanju, kompanije koje su učestvovale u istraživanju uložile su tri puta više resursa u zaštitu životne sredine i reciklirale sedam puta veću količinu različitih materijala.

Iskustva u Srbiji, pa i šire, pokazuju da su, u pogledu primene principa održivog razvoja, najčešće pokretači srednje i velike kompanije i privredna društva.

Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije, kaže da u Srbiji postoji dvadesetak kompanija koje izveštavaju o svom održivom poslovanju po principima i standardima koji su međunarodno prepoznati tzv. integrisano izveštavanje (GRI metoda izveštavanja).

Velike kompanije, svojim pozitivnim primerom utiču na male - pre svega sve one koji se nalaze u njihovom lancu dobavljača, ali i na krajnje korisnike. Oni ih edukuju o važnosti primene osnovih načela održivog razvoja. Često im, kao uslov partnerstva, postavljaju zahtev da moraju da primenjuju principe održivog poslovanja. Na ovaj način kompanije obezbeđuju bolju poziciju na tržištu, povećavaju svoj imidž i kod države i kod korisnika i dugoročno se pozicioniraju kao kompanija koja misli strateški, a deluje odgovorno i prema sebi i svojim zaposlenima i prema društvenoj zajednici.

Danas, srednja i mala preduzeća koja žele da postanu deo lanca vrednosti velikih moraju da prihvate i primenjuju stroge procedure, pravila i standarde na isti način kako se to radi u kompaniji koja ih je angažovala za partnera.

Uloga kompanija je važna, najpre u prenošenju poruke partnerima i javnosti o značaju integrisanja principa i ciljeva održivog razvoja u poslovne politike, a potom i demonstracijom aktivnosti, na sopstvenom primeru, o značaju održivog poslovanja za najširu zajednicu - dodaje Mitrović.

Tim UN u Srbiji

KREATIVNI KONKURS UKOŠTAC S PLASTIKOM

Povodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine, koji se ove godine obeležava pod sloganom „Pobedi zagađenje plastikom“. Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je! Tim UN je uz podršku partnera organizovao tematsko takmičenje „Ukoštac sa plastikom!“ za učenike od I do IV razreda osnovnih škola u Srbiji. Cilj konkursa je podizanje svesti dece o negativnom uticaju plastičnog otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, mogućnostima za ponovnu upotrebu i reciklažu plastike, kao i pravilnom odlaganju plastičnog otpada.

Na konkurs, koji je trajao tokom aprila i maja, prijavilo se 12 osnovnih škola iz Srbije sa ukupno 25 radova. Prilikom ocenjivanja radova stručna komisija je u obzir uzela opis ideje, količinu iskorišćene plastične ambalaže i drugih plastičnih predmeta koji su upotrebljeni za pravljenje rada, kao i izgled finalnog rada.

Najboljim učesnicima konkursa dodeljene su nagrade i diplome na Četrnaestoj regionalnoj Konferenciji „Životna sredina ka Evropi - EnE18‘‘, tradicionalno organizovane na Međunarodni dan životne sredine.

Pobednički tim II razreda OŠ ‚‘Sveti Georgije‘‘ iz Uzdina nagrađen je jednodnevnim izletom u Specijalni rezervat prirode Carska bara i interaktivnom radionicom o poreklu plastike i korišćenju otpadnog plastičnog materijala u alternativne svrhe. Utešne nagrade u vidu edukativne društvene igre ‚‘Reciklaža‘‘ dodeljene su timovima koji su osvojili drugo i treće mesto na kreativnom konkursu.

Sve ove aktivnosti deo su petogodišnjeg Okvira razvojnog partnerstva (2016-2020) između Vlade Republike Srbije i Tima Ujedinjenih nacija na putu ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja 4, 7, 11, 12, 13, 14 i 15.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

DELTA HOLDING

DIGITALIZACIJOM DO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I UŠTEDE RESURSA

U „Delta holdingu“ svesni smo da primena tehničko-tehnoloških inovacija u velikoj meri doprinosi i očuvanju životne sredine. Svi naši objekti, počevši od farmi „Delta Agrara“, preko distributivnog centra pa do luksuznih hotela i šoping-molova, primenjuju digitalni sistem za upravljanje - BMS, koji podrazumeva da se grejanje, hlađenje i ventilacija prilagođavaju dobu dana, godine i broju ljudi. Na ovaj način energenti se optimalno koriste.

Digitalizacija poljoprivredne proizvodnje doprinosi i smanjenju upotrebe vode, resursa i azotnih đubriva koji mogu da izazovu ekološki problem.

Na imanjima se koriste i obnovljivi izvori energije. Za grejanje tri farme koristi se sojina slama, dok se u procesu sušenja kukuruza koristi oklasak, koji preostaje nakon krunjenja. U sušari za šljive u postupku sušenja koristi se drvo i koštice koje preostaju u procesu čišćenja. Korišćenjem biomase, umesto konvencionalnih izvora energije, karbonske emisije svode se na nulu, a postižu se i finansijske uštede.

„Delta Motors“ je u 2017. godini uveo hibridna i električna vozila BMWi. Iako još u Srbiji ne postoji adekvatna infrastruktura za njihovo korišćenje, odlučili smo se na ovaj korak svesni klimatskih promena i važnosti širenja svesti o očuvanju životne sredine. Kako bismo kupcima obezbedili nesmetano korišćenje vozila, punjači za električna vozila postavljeni su u BMW servisu, u dvorištu prodajnog salona i poslovne zgrade, kao i u hotelima „Holidej in“ i „Kraun plaza“.

Eurobanka

ODGOVORNI PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI

Kao društveno odgovorna kompanija, Eurobanka kontinuirano analizira svoje poslovne procese i procenjuje mogućnosti uvođenja mera koje smanjuju negativne efekte na životnu sredinu. Svakodnevne bankarske aktivnosti imaju direktan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno zbog korišćenja energije, vode, papira, kao i ostalih prirodnih resursa. Sledeći principe zaštite životne sredine i društveno odgovornog poslovanja, banka prati ključne inicijative čiji je cilj smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu:

• racionalizacija utroška energije i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte
• racionalna upotreba prirodnih resursa (voda i energija)
• principi „zelenih nabavki“
• smanjenje otpada koji je generisan obavljanjem svakodnevnih aktivnosti
• upravljanje otpadom - separacija čvrstog otpada, bezbedno skladištenje otpada koji je namenjen reciklaži
• reciklaža generisanog otpada - papir, karton, električni i elektronski otpad, istrošeni toneri
• odgovorno finansiranje - sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicama
• razvoj „zelenih“ proizvoda i usluga.
• Eurobanka je pripremila nekoliko saveta i preporuka za uštedu električne energije koje preporučuje svojim zaposlenima da slede:
• radna temperatura klima-uređaja na podešavanje ispod 24-26 stepeni Celzijusa tokom leta
• ne otvarajte prozore ukoliko su klima-uređaju uključeni
• koristite dnevno svetlo u kancelariji kada je to moguće
• ugasite svetla u prostorijama kada ih napuštate (sale za sastanke, kuhinje, arhiva, toaleti)
• isključite kompjutere i druge električne uređaje kada ih ne koristite, naročito nakon radnog vremena.

Imlek

BRINEMO O OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

Zaposleni kompanije „Imlek“ volonterskom akcijom u Supernatural parku na Adi Huji obeležili su Svetski dan zaštite životne sredine u saradnji sa kompanijom „Sekopak“. Volonteri iz „Imleka“ učestvovali su u aktivnostima koje za cilj imaju očuvanje životne sredine i obezbeđivanje zelenije budućnosti za naredne generacije.

Naši zaposleni razvrstavali su plastičnu ambalažu, u čemu su im pomagali stručnjaci „Sekopaka“, nakon čega su prisustvovali predavanju o značaju očuvanja životne sredine. Saradnjom aromatičnog i lekovitog bilja pokrenut je i „Vrt za pčele“, čime se simbolično ukazuje na potrebu za očuvanjem ove najugroženije vrste insekata, koja je ujedno i najznačajnija za očuvanje eko-sistema. Svi učesnici su obišli ekološki park na Dunavu, zelenu oazu Beograda i bliže se upoznali sa istorijom Ade Huje - kaže Marija Malović, regionalni menadžer za odnose sa javnošću kompanije „Imlek“.

Kompanija „Imlek“ veliku pažnju poklanja ekološkim pitanjima, kao važnom segmentu društvene odgovornosti, čime dodatno skreće pažnju javnosti na značaj i potrebu očuvanja zdrave životne sredine.

IKEA

PODIŽE LESTVICU U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Kompanija IKEA je prošle nedelje temu održivog života i zaštite životne sredine podigla na viši nivo, objavivši nove ciljeve u svojoj strategiji održivog poslovanja ‚‘Pozitivni prema ljudima i planeti‘‘. Inspirisana ciljevima održivog razvoja UN, strategija sadrži i obavezu kompanije da podstakne ljude da žive zdraviji i održiviji svakodnevni život, olakša im da smanje svoj uticaj na klimu i doprinesu svetu bez otpada.

Između ostalog, kompanija IKEA se obavezala da do 2030. godine u sve IKEA proizvode uključi dizajn na osnovu principa kružne ekonomije, sa ciljem da u proizvodnji koristi samo obnovljive i reciklirane materijale. Ujedno, kompanija će do 2020. ukloniti sve plastične proizvode za jednokratnu upotrebu, kako iz svog asortimana tako i iz restorana za kupce i zaposlene. IKEA se pritom obavezala i da proširi izbor jela na bazi biljaka, poput vegetarijanskog hot-doga, koji će biti pušten u prodaju u avgustu 2018, kao i da postane klimatski pozitivna i umanji ukupan klimatski otisak po proizvodu za prosečno 70%.

- IKEA je definisala tri izazova sa kojima se savremeni svet susreće - neodrživa potrošnja, klimatske promene i rastuće nejednakosti među stanovništvom. Na ostvarenju rešenja za ove globalne izazove nastavićemo da radimo širom sveta i, naravno, u Srbiji. Naša prednost jeste mogućnost da dopremo do miliona ljudi i to je fantastična prilika da učinimo da zdrav i održiv život bude pristupačan i privlačan velikoj većini ljudi - kaže Jovana Mehandžić Đurđić, menadžerka za održivi razvoj kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu.

Apatinska pivara

ČUVANJE TRADICIJE PIVARSTVA UZ OČUVANJE PRIRODNE SREDINE

U jednoj od najvećih svetskih pivarskih kompanija, grupi „Molson Coors“, čija je članica i Apatinska pivara, smatraju da je dužnost globalnih kompanija da preuzmu odgovornost i iniciraju aktivnosti u domenu održivog razvoja i očuvanja prirodne sredine na svim tržištima na kojima posluju.

Misija ove kompanije jeste ‚‘održivo pivarstvo‘‘, koje proističe iz svakog segmenta proizvodnje, počev od prirodnog uzgajanja sirovina preko proizvodnje u kojoj se brine o smanjenju izduvnih gasova i racionalnom korišćenju vode, pa sve do limenke ili staklene boce koja se reciklirana vraća na policu. Smisao takve poslovne politike nije samo očuvanje dobre tradicije pivarstva već i očuvanje prirodne sredine za buduća pokolenja.

Otvaranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje biogasa i smanjenje zavisnosti od snabdevanja prirodnim gasom, briga o zaštiti životne sredine pravilnim odlaganjem otpada i reciklažu, iniciranje i podrška akcijama ‚‘Reciklirajte i vi‘‘, ‚‘Dan bez automobila‘‘, „Čep za hendikep‘‘ i kontinuirano skretanje pažnje mladim ljudima o neophodnosti očuvanja prirodnih resursa, samo su neke od mnogobrojnih aktivnosti koje Apatinska pivara sprovodi u Srbiji.

Da je pivara veoma posvećena zaštiti životne sredine, pokazuje i činjenica da se obavezala na to da će do 2025. godine postati kompanija koja otpad neće odvoziti na deponije, već će ga slati na reciklažu. Zanimljivo je da u okviru grupe već postoje pivare u Kanadi i SAD koje se mogu pohvaliti činjenicom da nemaju otpad. Takođe, jedan od zacrtanih ciljeva jeste smanjenje emisije karbonskih gasova u proizvodnim pogonima za 50%, uz istovremeno pronalaženje alternativnih vidova obnovljive energije.

Projekti koje pivara realizuje postavljaju standarde u podizanju svesti o očuvanju životne sredine, kako kod građana tako i kod drugih kompanija, te je sve više onih koji im se aktivno priključuju.

Coca-Cola

ZAJEDNO SA GRAĐANIMA U MISIJI OČUVANJA VODA I DUNAVA

U javnosti u poslednjih nekoliko godina sve češće slušamo o zaštiti životne sredine i očuvanju voda, ali velike internacionalne kompanije o ovome brinu već decenijama. Svesni svoje veličine, doprinosa i uticaja, ovi sistemi se širom planete staraju da troše što manje prirodnih resursa i prirodi vrate ono što im ona daje. Takav primer je upravo Coca-Cola HBC Srbija, koji je u svetu i u Srbiji jedan od lidera u oblasti održivosti.

Kako je voda ključni sastojak napitaka koje kompanija proizvodi, očuvanje ovog resursa je od strateškog značaja. Svakodnevno se uvode nove tehnologije i procedure u samoj kompaniji, te je samo od 2007. do 2016. godine Coca-Cola HBC Srbija smanjila upotrebu vode po litru proizvedenog pića za čak 52 odsto. U planu je i dodatno smanjenje od 30 odsto do 2020. godine.

Istovremeno, kompanija više od decenije učestvuje u programima koji imaju za cilj očuvanje vodnih resursa u Srbiji. Jedan je od pokretača obeležavanja Dana Dunava, koji ima za cilj podizanje svesti građana o očuvanju sliva najveće domaće reke. U želji da i stanovnici podunavskih gradova budu deo programa, kompanija Coca-Cola HBC Srbija već nekoliko godina gradi i poklanja dunavske eko-parkove, u kojima najmlađi imaju priliku da se razonode, ali i edukuju o načinima na koje mogu doprineti očuvanju životne sredine. Do sada su parkovi izgrađeni u Somboru, Apatinu i Novom Sadu, a uskoro će ovu jedinstvenu celinu dobiti i građani Smedereva.

M. Radenković- M. Branković - D. Glogonjac