CIRKULARNA EKONOMIJA JE EKONOMIJA ZA BUDUĆNOST SRBIJE: Prilagoditi se novim pravilima koja važe u svetu!

Dok je prvi panel konferencije „Lideri transformacije društva“, održane 19. novembra u organizaciji „Adrija medija grupe“, bio posvećen svim akterima u dostizanju ciljeva održivog razvoja sa fokusom na kompanije - lidere održivog razvoja u Srbiji , drugi panel je bio posvećen cirkularnoj ekonomiji i tome kako se u ove procese mogu uključiti mala i srednja preduzeća, kao i lokalne samouprave.

Panel „Liderstvo u cirkularnoj ekonomiji - upravljanje resursima“ moderirao je Dušan Vasiljević iz WBGC, a otvorio ga je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, koji je u uvodnom govoru rekao da je cirkularna ekonomija jedna od najvažnijih tema u zaštiti životne sredine, da je ministarstvo formiralo grupu koja se bavi cirkularnom ekonomijom, a da su za uspeh neophodne investicije u projekte, kao i saradnja sa civilnim društvom, medijima i privrednim komorama.

Nova pravila

- Potrebno je da celu privredu osvestimo da znaju da će morati da prilagode tehnologije novim pravilima koja važe u svetu, da se mora ići ka sertifikaciji tih tehnologija i da ćemo jedino tako moći da idemo dalje svi zajedno, mediji, civilno društvo, država, građani i kompanije. Kompanije za nekoliko godina neće moći da prodaju svoje proizvode ukoliko oni ne budu proizvedeni na ekološko prihvatljiv način i prestaće da postoje - rekao je Trivan. On je takođe dodao da je najvažniji posao na ovom putu ka cirkularnoj ekonomiji investiranje u bolje, zdravije i čistije tehnologije i izrada projektno-tehničke dokumentacije.

- Narednu godinu ćemo posvetiti tome da pokušamo da pomognemo opštinama izradom projektno-tehničke dokumentacije, bez koje nema investicija, a to znači da će budžet ministarstva morati da raste kako bismo taj novac transferisali lokalnim samoupravama - dodao je Trivan.

Ključ u finansijama

Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije, rekao je da je za lokalne samouprave najvažnije da dobiju jedan komandni centar za pomoć koji će da rukovodi procesima, dok je dostupnost finansija ključno pitanje za biznis.

- Neophodan je mnogo veći pristup novcu kako bismo mogli da ubrzamo zaostajanje, koje se procenjuje na nekih 25 godina. Dvadeset godina smo u tranziciji, a na pet odsto smo primarne selekcije otpada, tretiramo samo 4 odsto otpadnih voda, 300 miliona evra godišnje potrošimo na bolovanja, popijemo milione kutija sedativa, zagađenost vazduha godišnje ubije preko 5.000 ljudi, prosek voznog parka je 18 godina, nemamo reciklažu ni tekstila ni farmaceutskog otpada, nemamo centre za opasan otpad i u celom tom procesu imam utisak da smo na početku - rekao je Mitrović.

Dvosmerna akcija

Klaus Šmit, vođa projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), istakao je da je Srbija veoma angažovana ulaskom u EU, ali da se na opštinskom nivou ne vidi napredak. - Vidim da zasad nema finansija za realne investicije. Možda se čeka članstvo u EU, ali gubimo vreme, a što više budete čekali, više ćete doprineti negativnim uticajima - rekao je Šmit.

Postoji mnogo ljudi koji su veoma zainteresovani za pitanja životne sredine na lokalu u Srbiji, da daju svoj doprinos, ali sve to završi na nivou da opštine ne obezbede opremu, kontejnere, usluge, a to je izvor frustracije kod ljudi i dovodi do negativne reakcije ili čak potpunog odsustva reakcije društva. Potreban je sistem u kom, s jedne strane, imate državu, vladu i lokalne samouprave koje čine nešto, a zatim će i ljudi reagovati, to je dvosmerna akcija - zaključuje Šmit.

Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA, istakao je da je problem nemoguće rešiti bez svih relevantnih faktora, privrede, društva i države.

- Privreda je dosta uradila u poslednjih 30 godina preko koncepta društveno odgovornog poslovanja. Država pokušava, ali nema mnogo uspeha da sprovede pravila koja će voditi ka cirkularnoj ekonomiji, dok je društvo prilično inertno. Zato je obrazovanje svih uzrasta, čak i dece od četiri godine, veoma važno kako bi građani mogli da utiču na državu da donosi propise koji će štititi životnu sredinu i zakone koji će biti društveno orijentisani - zaključio je Crnobrnja.

PREPOZNALI SMO ZNAČAJ ZELENE EKONOMIJE

Branislav Jovanović, CSR menadžer u Banca Intesa, istakao je da je matična grupacija Intesa Sanpaolo iz Italije prepoznala značaj cirkularne ekonomije i činjenicu da do promene globalnog ekonomskog modela može doći samo primenom novih tehnologija. „Baš iz tog razloga otvoren je i Inovacioni centar, koji se bavi razvojem cirkularne ekonomije, a opredeljena su i posebna sredstva namenjena finansiranju aktivnosti malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija ali i startapova koji će se baviti primenom inovativnih tehnoloških rešenja u procesu prevazilaženja linearnog ekonomskog modela“, dodao je Jovanović.

Fokus društveno odgovornog delovanja Banca Intesa na domaćem tržištu jeste odgovorno finansiranje. „Lokalni model finansijske podrške podrazumeva primenu kompleksnog sistema analize socio-ekoloških rizika u kreditnom procesu, preventivno delujući na potencijalnu štetu za društveno okruženje i životnu sredinu, a koja može nastati od finansirane delatnosti klijenta. Osim toga, tržištu nudimo proizvode koji se bave različitim aspektima zelene ekonomije, kao što su finansiranje ulaganja u energetsku efikasnost. U poslednje vreme relaksiramo uslove tog kreditiranja sa ciljem da postanu dostupniji što širem sloju klijenata, što je svakako jedan od fundamentalnih načina da finansijskom podrškom omogućimo kako održiv rast domaće ekonomije tako i dugoročnu dobrobit društva u celini“, zaključio je Jovanović.

Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova „Apatinske pivare Molson Coors“, istakla je da se pivara preko praktičnog rada na festivalima i kampanjom „Reciklirajte i vi“, koja traje već 10 godina, bavi edukuacijom potrošača o ponovnoj upotrebi PET ambalaže i limenki.

- To radimo u saradnji sa Fakultetom primenjene umetnosti, sa čijim studentima od ambalaže pravimo skulpture i umetnička dela - dodala je Cucićeva.

Pri samom procesu proizvodnje piva dobija se treber, koji se ranije tretirao kao otpad, ali u poslednjih nekoliko godina postaje stočna hrana. Godine 2016. pivara je pustila u rad Postrojenje za preradu otpadnih voda, projekat vredan više od 11 miliona evra. Preradom otpadne vode koja se genreše tokom proizvodnje piva, voda se vraća u prirodu istog kvaliteta kojeg je bila kada smo je iz nje uzeli, a dobija se i biogas , zahvaljujući kome je smanjena potreba za snabdevanje prirodnim gasom za 7 do 15 odsto, kao i mulj koji se koristi za đubrivo.

- Globalno, kompanija ima 12 pivara koje ne proizvode otpad, to jeste recikliraju otpad u potpunosti, a to je sistem kojem teži i kompanija na domaćem tržištu - zaključila je Cucićeva.

Kurir / Marina Radenković

Foto: Vladimir Šporčić, Promo, Printscreen