U četvrtak, 10. oktobra, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Adria Media Groupom organizuje jednodnevni otvoreni događaj “Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city”, koji ima za cilj povezivanje građana, privatnog sektora i lokalnih vlasti kako bi podržali neophodnu promenu ka transformaciji u pametne gradove otporne na klimatske promene.
Do 2050. čak dve trećine svetske populacije će živeti u gradovima, a oni imaju značajan uticaj na ekološki, društveni i ekonomski aspekt života svakog stanovnika. Jedini način da život u gusto naseljenim gradovima bude moguć u budućnosti jeste kroz razvijanje održivih i pametnih gradova. Prepoznajući značaj urbanih sredina u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, UN su u cilju 11 (SDG 11) Agende za održivi razvoj do 2030. postavile smanjenje negativnog uticaja gradova na životnu sredinu.
Treću godinu od početka projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” Srbija je dobila rešenja za stvaranje zajednica otpornih na klimatske promene. Cilj ovog projekta je da podrži inovacije i angažovanje zajednica, kao i da pomogne lokalnim partnerima da razviju, finansiraju i primene u praksi ideje koje mogu uspešno da odgovore na izazove klimatskih promena. U realizaciji učestvuju brojne opštine, naučne ustanove, preduzeća i pojedinci.
Nove tehnologije kao rešenje za posledice klimatskih promena prvi put su primenjene u Srbiji kroz ovaj projekat Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Ministarstvo je, uz podršku UNDP, raspisalo javni poziv u vidu Izazova za inovativna rešenja u oblasti borbe protiv klimatskih promena.
- Kroz dva izazova za otvorene podatke i za inovativna rešenja susreli smo se sa nekim od najboljih i najkreativnijih projekata koji će dati praktična rešenja za probleme izazvane klimatskim promenama u Srbiji. Projekti su raznovrsni i doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u ključnim sektorima privrede kao što su: proizvodnja i potrošnja energije, pružanje usluga grejanja i hlađenja, saobraćaj, upravljanje otpadom i poljoprivreda, uz istovremeno stvaranje društvene, ekonomske i ekološke koristi za zajednicu i njene građane. Inovativne ideje su nam stigle iz svih krajeva Srbije od fizičkih lica, organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava, naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija, privrednih društava i javnih komunalnih preduzeća – izjavio je Miroslav Tadić, portfolio menadžer UNDP.
Na javni poziv u okviru „Izazova otvorenih podataka“ pristiglo je 15 prijava iz cele Srbije, a inovativne ideje iz oblasti otvorenih podataka dostavilo je sedam gradova. U okviru ovog izazova jedinice lokalnih samouprava pozvane su da podnesu svoje predloge inovativnih rešenja za unapređenje upravljanja podacima od značaja za borbu protiv klimatskih promena na nivou gradova i opština. One će građanima omogućiti da se uključe u procese donošenja odluka i da koriste podatke o zajednici u kojoj žive. Primera radi, građani će moći jednostavno da prate informacije o upravljanju energijom u svom gradu ili opštini, a na osnovu toga i da planiraju racionalnu energetsku potrošnju u svakodnevnom životu , i ujedno da učestvuju u smanjenju emisija sa efektom staklene bašte.
Na „Izazov za inovativna rešenja“ pristiglo je 111 prijava, a izabrane su 34 ideje za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji potiču iz sektora energetike, saobraćaja, upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva. Novčano su nagrađene 24 ideje, čiji su autori pojedinci, javne i privatne kompanije, lokalne samouprave, nevladine organizacije, istraživačke i naučne institucije. Pet najboljih projekata se već sprovodi u praksi.
Pored nagrada za najbolje ideje i koncepte, učesnici izazova dobili su stručnu podršku, kao i pomoć u pronalaženju izvora sufinansiranja i promociji projekata u javnosti.
Klimatske promene već menjaju životnu sredinu i utiču na naš način života, što pokazuju i znatno učestalije ekstremne vremenske pojave, poput oluja i suša, koje izazivaju gubitke prinosa, štetu na stambenim objektima i imovini, kao i gubitke ljudskih života. Takođe, brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, rastuća potražnja za informacijama i nove tehnološke mogućnosti na globalnom nivou podstiču otvorenu razmenu informacija. Zahvaljujući tome, moguće je unaprediti praćenje uticaja klimatskih promena na lokalne zajednice, što doprinosi transparentnom i efikasnom procesu planiranja i donošenja odluka na lokalnom nivou. Jedan od primera je pružanje komunalnih usluga na isplativiji, društveno i ekološki prihvatljiv način.
Projekat “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” podržali su brojni partneri, među kojima su Delegacija EU u Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i nacionalni partneri Fond za inovacionu delatnost Srbije i Stalna konferencija gradova i opština.
Šta su „klimatski pametni” gradovi i opštine
Pametni gradovi i opštine koriste inovativne tehnologije i pristupe radi poboljšanja efikasnosti javnih usluga, unapređenja sigurnosti i kvaliteta života građana i životne sredine urbanih zajednica. Oni imaju interaktivnu, pouzdanu i transparentnu gradsku administraciju koja omogućava široko angažovanje zajednice i stvaranje podsticajnog poslovnog okruženja za plasman novih ideja, kao i za tehničke, finansijske i društvene inovacije. Iz perspektive klimatskih promena, pametni gradovi su oni u kojima se praktikuje sveobuhvatno planiranje urbanog prostora u skladu sa prirodnim i kulturnim resursima, racionalno korišćenje energije i saobraćaja, održivo upravljanje otpadom, unapređenje vodosnabdevanja i upravljanja otpadnim vodama, efikasniji način osvetljenja, održivo grejanje i hlađenje objekata, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije kao i preduzimanje mera predostrožnosti u skladu sa projektovanim uticajima klimatskih promena posebno na infrastrukturu i imovinu građana.
Šta su “otvoreni podaci”
Pojam „otvoreni podaci“ odnosi se na digitalne podatke koji su javno dostupni na internetu i koje svako može da koristi ili ponovo objavi u bilo koju svrhu, besplatno ili uz minimalne troškove. Trebalo bi da budu objavljeni u formatu koji omogućava njihovu računarsku obradu i analizu. Otvaranje podataka javnih institucija podstiče veće učešće građana, privlači investicije i predstavlja osnov za jačanje otpornosti lokalnih zajednica na klimatske promene.
Više o događaju saznajte na: http://gradovi-buducnosti.adriamediagroup.com/
Prijavite se na conference@adriamedia.rs
Broj mesta je ograničen.
