Iako se u srpskoj javnosti klimatske promene ne spominju kao prioritetna tema, na nivou lokalnih zajednica postoje određeni pomaci u sprovođenju nekih konkretnih mera i aktivnosti. Posebno se može primetiti napredak u onim lokalnim sredinama koje su na neki način uključene u projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa UN za razvoj. Da bi i šira javnost shvatila koliko je ovo važno za svakoga od nas i naše zdravlje, potrebna je opšta kampanja na temu klimatskih promena i da to obrazovni sistem prepozna kao važnu temu za đake i student - ukazuje u intervjuu za Kurir Miroslav Tadić, menadžer Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
.: Projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ odavno je ušao u treću godinu. Postade li za to vreme Srbija bar malo otpornija na klimatske promene?
- Desile su se neke pozitivne stvari - Srbija je pripremila novi Nacrt zakona o klimatskim promenama i strategiju borbe protiv klimatskih promena, čije će usvajanje, nadam se, biti do kraja godine. Strateška dokumenta i zakon daće vetar u leđa merama i aktivnostima za borbu protiv klimatskih promena na svim nivoima, uključujući i projekte kao što je ovaj. Pobudili smo prilično veliko interesovanje u lokalnim samoupravama, ali i u javnim i privatnim preduzećima, koji su se prijavili na naš javni poziv u formi izazova za inovativna rešenja. Prvi put privatni sektor na drugačiji način sagledava celu priču o klimatskim promenama - ne samo kao pravnu obavezu koju će neke kompanije imati što se tiče smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte već kao investicionu priliku i priliku za unapređenje njihovih poslovanja u Srbiji.
.: U okviru projekta su posredstvom „Izazova za inovativna rešenja“ finansirane ideje za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koje treba da se realizuju širom Srbije. Šta je tu do sada urađeno?
- Nakon prve faze, početkom godine odabrali smo pet najnaprednijih inovativnih projekata - četiri privatnih kompanija i jedan javnog preduzeća. Već se implementira projekat kojim je jedna kompanija bio-masu nastalu tokom proizvodnje eteričnih ulja, do sada tretiranu kao otpad, prepoznala kao vredan energent kojim može celu svoju proizvodnju da učini energetski nezavisnom. Vlasnici te firme su, tokom implementacije projekta, prepoznali značajan potencijal te bio-mase i čak planiraju izgradnju celog kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije.
Drugo rešenje čija je implementacija počela odnosi se na primenu principa cirkularne ekonomije u borbi protiv klimatskih promena. U preduzeću koje se bavi reciklažom rashladnih uređaja shvatili su da pur-pena, koja se koristi kao izolator i sadrži ogromne količine gasova koji utiču na stvaranje efekta staklene bašte, ne mora da bude otpad. Oni sada ekstrahuju gas iz pur-pene i pretvaraju je u apsorbent koji može da se koristi prilikom nenamernog izlivanja tečnih goriva na putevima, aerodromima... Osim eliminacije gasova s efektom staklene bašte iz otpada, našli su novu primenu materijalu koji je tretiran kao otpad.
Tu je i projekat koji treba da unapredi zbrinjavanje organskog otpada, koji uključuje i ostatke hrane koja više ne može da se koristi za ljudsku upotrebu, kao i upravljanje viškovima hrane. Ovakav otpad ne treba da završava na deponijama, jer s jedne strane tako nastaju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a s druge strane ovaj otpad predstavlja potencijal za proizvodnju bio-gasa. Ovakav projekat upravo realizuje jedna od kompanija koju smo nagradili u okviru „Izazova za inovativna rešenja“.
.: Među izazovima je i „Izazov otvorenih podataka“. Je li uspeo, jesu li sada podaci dostupni građanima?
- Osam lokalnih samouprava želi da unapredi i otvori svoje podatke koji se odnose na energetiku, saobraćaj, upravljanje otpadom, poljoprivredu. Zajedno razvijamo informacioni sistem za lokalni razvoj otporan na klimatske promene, kojim bi trebalo da se unaprede kvantitet i kvalitet podataka u ključnim sektorima za planiranje mera u borbi protiv klimatskih promena, ali i prilagođavanju klimatskim uslovima. Kragujevac je već otvorio neke podatke u domenu potrošnje električne energije, vode, goriva i već su dobili izvesnu prednost u odnosu na druge lokalne samouprave jer upravljajući podacima mogu bolje i racionalnije da upravljaju energentima i štede novac iz gradskog budžeta.
I, je l’ upravljaju?
- Još nemamo konkretnu povratnu informaciju, ali nas predstavnici tog grada uveravaju da već planiraju mere - nabavka vozila za javna preduzeća koja su racionalnija u potrošnji goriva i planiranje njihovih ruta zarad manje potrošnje goriva. S Kragujevcom pokrećemo i inicijativu za uvođenje sosolardne energije u s energija u javne zgrade. Pilot-aktivnosti se odnose na uvođenje solara u vrtićima grada Kragujevca. Izabran je pilot-vrtić, koji će pokazati da će solarna energija moći da zadovolji 80 odsto potreba tog obdaništa za električnom energijom, da je uvođenje solarne energije isplativo, a projekat će biti baziran na takozvanom kraudfanding principu, to jest grupnom finansiranju na bazi donacija.
I Grad Šabac je pozitivan primer u upravljanju podacima, njihova toplana planira da uvede sistem za automatizaciju daljinskog grejanja. To će omogućiti racionalnije korišćenje energenta pošto će građani učestvovati u praćenju i optimizaciji njihove potrošnje. Time će se smanjiti i emisija gasova sa efektom staklene bašte. Šabačka toplana osniva i prvu energetsku zadrugu, pa će građani moći da investiraju u energane na solarni pogon, od kojih će jedna biti na krovu toplane.
.: Koliko su građani Srbije svesni problema koji predstavljaju klimatske promena? Jeste li vi, kao predstavnik UNDP, zadovoljni onim što Srbija radi na tom polju?
- Svest građana se polako razvija u lokalnim samoupravama s kojima sarađujemo. Kada imate konkretne primere u praksi, na kojima građani saznaju koliko može da se uštedi u budžetu ako se fosilna goriva zamene obnovljivim izvorima energije i koliko to ima pozitivne efekte na zdravlje, postaju svesniji da klimatske promene nisu tuđa, već njihova, svakodnevna briga.
Međutim, sada je potrebna opšta kampanja kako bi se i šira javnost osvestila i više bavila problemima klimatskih promena. A važno je i u formalnom obrazovanju posvetiti više pažnje pitanju klimatskih promena i raditi na povećanju svesti dece i studenata o pametnim gradovima, o tome da ćemo imati dovoljno hrane u budućnosti samo ako nam poljoprivreda bude otpornija na elementarne nepogode, o tome šta prelazak na obnovljive izvore energije znači u ekonomskom, zdravstvenom smislu...
.: U Beogradu, kao i širom sveta, 20. septembra bio je protest protiv klimatskih promena. Iako neveliki, ohrabruje li ipak da i za nas ima nade?
- Glas javnosti je veoma važan i u oblasti klimatskih promena i svi malo upućeniji u tu oblast treba da budu zagovornici podizanja svesti o značaju ove teme. Veoma je pozitivno to što sve više mladih pokazuje interesovanje za tematiku i problem klimatskih promena širom sveta, pa i kod nas.
Ne propustite PAMETNI GRAD - GRAD PO MERI GRAĐANA
Tokom događaja Građani pokreću grad budućnosti: Re-imaginning the City - koji u četvrtak na tri scene organizuju UNDP i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u partnerstvu sa „Adrija medija grupom“ - u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i u parku Manjež građani će moći da se upoznaju s pojmom „pametan grad“. Čime ćete ih konkretno ubediti da rade na tome da Beograd postane pametan grad?
- Predstavićemo koncept grada po meri građana, koji istovremeno treba da bude pametan i klimatski neutralan, to jest da se u njemu maksimalno smanji emisija gasova s efektom staklene bašte. Ponudićemo im primere iz Londona, Madrida, Maribora, Talina, ali i niz interaktivnih radionica, gde će se upoznati s modelom cirkularne ekonomije - kako promenama navika u potrošnji da doprinesu borbi protiv klimatskih promena, da štede resurse, vodu, energiju, da izbegavaju korišćenje plastike jer se u njenoj proizvodnji koriste fosilna goriva, što je znatna emisija gasova s efektom staklene bašte. Često građani te stvari ne povezuju. Takođe, biće predstavljene mogućnosti korišćenja otvorenih i velikih podataka i telekomunikacionih tehnologija za unapređenje kvaliteta javnih usluga i života građana u urbanim sredinama. Zainteresovani učesnici biće i u prilici da nauče više o inovativnim oblicima finansiranja ekoloških projekata putem praktičnih radionica na tu temu s domaćim i međunarodnim stručnjacima.
(Kurir.rs / Foto: Kurir)
NE PROPUSTITE
