U SUSRET KONFERENCIJI ZELENA EKONOMIJA REGIONA: Bogatić prva ekološka opština u Srbiji
Održiva budućnost -
Primer dobre prakse: Cilj ove mačvanske opštine, koja je prva u Srbiji uvela grejanje putem geotermalne energije, jeste da se u narednih nekoliko godina cela varošica greje toplom vodom
Ekološka osvešćenost na delu!
Primer opštine Bogatić, koja je ove grejne sezone pustila u rad prvi sistem daljinskog grejanja na geotermalnu energiju, jedinstven je u Srbiji. Izgradnjom toplovoda dugog šest kilometara mačvanska varošica upisala se na listu 250 naprednih evropskih gradova koji za grejanje koriste termalne izvore.
Trenutno se na ovaj način greje oko 16.000 kvadrata u sedam javnih ustanova u Bogatiću, a godišnja ušteda zamenom klasičnih izvora toplote procenjena je na 15 do 20 miliona dinara. Novoizgrađeni daljinski sistem grejanja umesto klasičnih energenata za zagrevanje koristi geotermalnu energiju, koja greje osnovnu i srednju školu, vrtić, sud, Centar za socijalni rad, komunalno preduzeće i policijsku stanicu.
Predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac kaže za Kurir da će eksploatacijom i korišćenjem obnovljivih izvora energije ostvariti značajne uštede u budžetu s obzirom na to da je zagrevanje osam javnih objekata koji su priključeni na sistem do sada godišnje koštalo između 15 i 20 miliona dinara.
Uključen u projekat... Ministar Antić nadgleda radovefoto: Kurir
Revolucionarno
- Projekat je bio vredan nešto više od milion evra, od čega je iz kredita obezbeđeno 75 odsto, a ostatak iz opštinskog budžeta. Utisci su fenomenalni, sve funkcioniše besprekorno, a trenutno putem termalne energije grejemo oko 16.000 kvadrata u sedam ustanova. Od toga imamo četiri energetski efikasna objekta, pa je temperatura koja se postiže unutar njih oko 25 stepeni. Izuzetak čini zgrada opštinske uprave koja je iz 1934, gde je temperatura vazduha 22 stepena, pa ćemo tu morati da podignemo energetsku efikasnost. Već sada vidimo da su benefiti ogromni, iako još nije kraj grejne sezone, a procenjujemo da će uštede biti između 15 i 20 miliona dinara na godišnjem nivou. To znači da će za sam povrat investicije biti potrebno oko šest godina, nakon čega će grejanje biti praktično besplatno. Do sada smo ove objekte grejali na ugalj, mazut ili električnu energiju, koji su veoma skupi energentni u odnosu na geotermalnu energiju koja je praktično neiscrpni prirodni resurs - precizira Beserovac.
On navodi da su nakon nedavnog studijskog putovanja u Austriji i Nemačkoj otpočeli projekat sa Rudarsko-geološkim fakultetom za gradnju prve geotoplane u Srbiji, čime će Bogatić postati prvo naselje u Evropi koje će se sto odsto zagrevati iz obnovljivih izvora.
Investicija... Izgradnja toplovoda u Bogatićufoto: Kurir
Široka primena
- Bušotina BB2, koju sada koristimo, kapaciteta je 25 litara u sekundi, dok je temperatura vode 77 stepeni, i sa time uspevao da grejemo sedam javnih ustanova. Sledeći korak je da napravimo geotoplanu u Bogatiću kako bismo grejali celo naselje, jer imamo i drugi izvor - bušotinu BB1, koja je kapaciteta 50 litara u sekundi sa temperaturom vode od 80 stepeni. Reč je o investiciji vrednoj pet miliona evra, ali moraćemo da nađemo način da je isfinansiramo - ističe predsednik opštine.
Osim Bogatića, u Evropi geotermalne izvore koristi još 250 gradova. Osim što je jeftinije, grejanje eksploatacijom obnovljive geotermalne energije je prihvatljivije i sa ekološkog aspekta, jer se njihovom upotrebom smanjuje i aerozagađenje.
Osim za zagrevanje, mogućnosti iskorišćavanja geotermalnih voda su brojne, a naročito u proizvodnji električne energije, u poljoprivredi (u oblasti plastenika i staklenika za uzgoj povrća) i zdravstvenog turizma.
Jedan od potencijala ovih izvora jeste i da se ta voda koristi za piće s obzirom na to da se procenjuje da će za 20 do 30 godina voda biti jedan od najvećih problema na planeti Zemlji.
foto: Kurir
Prirodno bogatstvo
MAČVA LEŽI NA TOPLOM JEZERU
U opštini Bogatić je pre skoro četiri decenije otkriveno ogromno geotermalno jezero na dubinama između 500 i 700 metara. Iskopano je osam istražnih bunara, ali topla voda nije bila korišćena iz tih izvora, već je završavala u kanalima. Tako je geotermalna energija decenijama predstavljala samo veliki potencijal jer je tek pre nekoliko godina počelo da se radi na upotrebi ovih izvora, kada je EU preko IPA fondova finansirala predstudiju izvodljivosti. Ipak, i dalje je mali procenat iskorišćenosti podzemnih voda.
DA LI STE SPREMI ZA „ZELENU EKONOMIJU REGIONA“?
foto: AMG
Kako na optimalan način kroz energetsku tranziciju doći do održivih energetskih sistema? Šta podrazumeva nova politika kreditiranja energije? Kakav je uticaj energetske transformacije na razvoj regiona?
Na ova i ostala važna pitanja odgovore možete dobiti iz prve ruke od visokih zvaničnika, eminentnih stručnjaka i panelista na konferenciju „Zelena ekonomija regiona“, koja se održava u četvrtak, 19. marta, u hotelu „Mona plaza“ u organizaciji AMG, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike i u saradnji sa EIB.
Uključite se u dijalog.
Pratite nas, vaše mišljenje je važno, želimo da ga čujemo! Uskoro anketa na veb-sajtu Kurira www.kurir.rs/odrziva-buducnost
