PLANETA BUDUĆNOSTI NOVA ERA POLJOPRIVREDE: Biootpadom treba da upravljamo pametno
Održiva budućnost -
Najbolja naučnica za 2019. sa Univerziteta u Novom Sadu doktorka Aleksandra Cvetanović kaže da je preduslov održivosti i razvoja prelazak s linearne na cirkularnu ekonomiju
„U našoj zemlji razvijene su tehnologije koje bi biootpad pametno iskoristile, pa je sledeći korak prelazak s laboratorijskog na industrijski nivo, odnosno njihova implementacija u realnim sistemima“, kaže najbolja mlada naučnica 2019. godine dr Aleksandra Cvetanović u razgovoru za naš list.
Ističe da je cilj njenih istraživanja stvaranje i razvoj održivih tehnologija zasnovanih upravo na principima cirkularne ekonomije.
foto: Shutterstock
Održivi razvoj
- U eri globalnih promena na svim poljima preduslov održivosti i razvoja jeste preći s linearne na cirkularnu ekonomiju, odnosno stvarati tehnologije s nula otpada. Ovo ima poseban značaj u agroprehrambenom sektoru, gde se generiše znatna količina otpadne biomase. Posledica neadekvatnog upravljanja ovakvim otpadom je njegovo pretvaranje u različite zagađivače (poput metana i ugljen-dioksida), koji takođe doprinose globalnom zagrevanju. Količina ovakvog otpada se svakodnevno povećava, a zbog konstantnog porasta populacije na zemlji i sve veće potrebe za većom količinom hrane, njegova količina će biti u sve većem porastu. Pametno upravljanje ovakvim biootpadom je ključni element dugoročnog ekonomskog plana i plana zaštite životne sredine svake države. Modeli novih tehnologija pred sebe postavljaju zadatak maksimalnog iskorišćenja biootpada iz poljoprivredno-prehrambene industrije, odnosno da generisani otpad služi kao polazna sirovina za dobijanje drugih vrednih proizvoda. Iskorišćenje otpadne biomase je do sada uglavnom bilo okrenuto ka njenoj upotrebi za dobijanje energije. Međutim, nova istraživanja su okrenuta ka postavljanju biootpada kao matriksa iz kojeg se mogu izolovati mnoge vredne hemikalije poput polifenola, polisaharida, minerala, vitamina i drugih - navodi Cvetanovićeva i dodaje da je moguće u pojedinim slučajevima iz otpada dobiti stočnu hranu.
Nove tehnologije
Kad je reč o zelenim tehnologijama, koje su prihvatljive sa aspekta zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine, one su u sve većem fokusu nauke i industrije. Opravdanost upotrebe ovih tehnologija leži u činjenici da je svakim danom sve više važno i neophodno smanjiti upotrebu toksičnih hemikalija kako bi se proces proizvodnje učinio sigurnijim i održivim. - Širom Evrope ovakve tehnologije zamenjuju klasične postupke, što je od izuzetnog značaja, jer izaći iz okvira nauke i ući u industriju je zapravo ono čemu se teži. Velika je paleta proizvoda i tehnologija koje mogu uključivati bioaktivna jedinjenja prirodnog porekla. Ovakvi molekuli dobijaju na velikom značaju u farmaceutskoj industriji, gde se mogu koristiti umesto hemijski sintetisanih komponenata. Istraživanja pokazuju da je aktivnost farmakološki aktivnih supstanci hemijskog porekla gotovo uvek praćena neželjenim efektima, pogotovu ukoliko se one primenjuju u prolongiranom periodu. Sa druge strane, farmakološki aktivne supstance prirodnog porekla odlikuju se izuzetno visokim stepenom aktivnosti, a količina neželjenih efekata po pravilu je dosta manja, a u nekim slučajevima ona može čak i izostati. Neraskidivo s farmaceutskim proizvodima, sve je veća paleta kozmetičkih proizvoda koji u sebe uključuju ovakva jedinjenja. Primera radi, kreme protiv hiperpigmentacije kože mogu u sebe da sadrže molekule izolovane iz prirodnih izvora koji regulišu aktivnost enzima odgovornog za produkciju melanina u koži. Za razliku od preparata sa hemijskim agensima, ovakvi prirodni proizvodi su dosta blaži i pokazuju odsustvo ili minimum nusefekata - navodi ona.
Velike mogućnosti
EVO ŠTA SVE SPADA U BIOOTPAD
Biootpad čini kuhinjski otpad, preciznije, ostaci od hrane, ostaci od voća i povrća, ljuske jaja, talozi kafe i baštenski i zeleni otpad (pokošena trava i korov, suvo granje i lišće, slama, seno...). Biootpad čini gotovo trećinu kućnog otpada i vrlo je vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta. Od biootpada se proizvodi kompost, a kompost hrani biljke, osigurava prozračnost zemljišta, zadržava vodu. Mesta gde se biootpad prikuplja i koristi su bašte, rasadnici, parkovi, zelene površine, poljoprivredna, stočarska i šumarska gospodarstva, pijace.
DA LI STE SPREMNI ZA „NOVU ERU POLJOPRIVREDE“?
foto: Kurir
Kakva je situacija u Srbiji na polju digitalizacije poljoprivrede? Koliko koristimo postojeće potencijale? Šta su prepreke, a šta šanse za brži razvoj? Kako motivisati mlade da ostanu na selu?
Na ova i ostala važna pitanja odgovore možete dobiti iz prve ruke od visokih zvaničnika, eminentnih stručnjaka i uspešnih poljoprivrednika, panelista na konferenciji „Nova era poljoprivrede“, koja se održava u sredu, 18. marta, u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu, u organizaciji kompanije AMG, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
