Integracija zemalja unutar zapadnog Balkana sledeći je korak kome, prema oceni eksperata, vlade regiona treba da teže.
Nakon što svaka država sprovede energetsku tranziciju, projektovanu dokumentom Evropske komisije „Mapa puta 2050“, koji predviđa uspostavljanje energetskog sistema kompatibilnog sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova, budućnost regiona svakako je u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu.
Direktorka kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan Dubravka Negre za Kurir kaže da su regionalne integracije fokus EIB, kao i da na ovom području aktivno rade na daljem povezivanju, bilo putnom, energetskom ili digitalnom.
- U proteklih deset godina obezbedili smo 7,5 milijardi evra za ovaj region. Njegova budućnost svakako jeste u umrežavanju na svim poljima, pa i kad je regionalna energetska povezanost u pitanju, i tu nam predstoje mnogi značajni projekti čija realizacija se očekuje.
Bolja povezanost dalje doprinosi efikasnijem prometu i ekonomskom razvoju, pa se, samim tim, odražava i na kvalitetniji život pojedinca. U vezi s tim je i energetska tranzicija koja nas očekuje, a koja će jedino biti moguća izgradnjom i uspostavljanjem kvalitetne infrastrukture, bilo da se radi o transportu, energetici, komunalnoj ili digitalnoj mreži. Dakle, svi ovi procesi trebalo bi da se odvijaju paralelno i da se sistem nadograđuje i osnažuje počevši od temelja da bi se došlo da ekološki održivog i integrisanog tržišta kakvom se nadamo u budućnosti - ističe Negre.
Novo poglavlje
Na pitanje koliko će investicije koje će EIB u budućnosti podržavati doprineti smanjenju potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti i pogodovati proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije, ona kaže da je „EIB u poslednjih pet godina obezbedila više od 65 milijardi evra za finansiranje obnovljivih izvora energije (OIE), kao i projekte energetske efikasnosti i distribucije“.
- Takođe, izdvojila je 150 milijardi evra za borbu protiv emisije štetnih gasova i klimatskih promena, podržavši ulaganja u ukupnoj vrednosti od 550 milijardi evra. Postavili smo i novi standard o emisijama koji je pomerio granicu sa 550 g ka 250 g CO2/kWh. Donošenjem nove ekološke politike definitivno smo postali predvodnici u energetskoj efikasnosti i borbi protiv klimatskih promena u Evropi i svetu. Naše buduće investicije pomoći će razvoj tehnologija s niskim ili nultim emisijama ugljenika, sa ciljem da se dostigne udeo OIE od 32% do 2030. godine. Povećaćemo i finansiranje u decentralizaciju proizvodnje energije, inovativno skladištenje e-energije i e-mobilnost, kao i u elektroenergetsku mrežu koja će moći da podrži nove, OIE. Naravno, to podrazumeva i podršku cirkularnoj ekonomiji, urbanom održivom razvoju i čistijim oblicima transporta - navodi ona i dodaje da će EIB i u narednom periodu uložiti znatna sredstva u dalji razvoj transportne infrastrukture u zemljama u regionu, u puteve ili obnovu železnice.
Novi paket mera
- I na ovaj način ćemo neposredno doprineti ekologiji, jer efikasnija i modernija saobraćajna mreža skraćuje vreme provedeno na putu i pospešuje bezbednost, pogotovu kada je u pitanju razvoj železničke mreže. Kada je u pitanju tranzicija ka održivoj ekonomiji, naša banka upravo donosi dodatni paket mera u skladu s prioritetima ovih zemalja u odnosu na Zeleni klimatski dogovor. Ove mere će pomoći svim zemljama zapadnog Balkana u njihovom prelasku na čistije izvore energije i podstaći razvoj zelene ekonomije. Kao banka EU smatrali smo da smo dužni da iniciramo promene koje bi dovele do toga se negativan uticaj ekonomije na životnu sredinu u potpunosti eliminiše - zaključuje Negre.
Dodatni podsticaji EIB će podržati sve zemlje u Regionu u ekološkoj tranziciji
Nedavno je na Kopaonik biznis forumu EIB predstavio svoju novu ekološku politiku koja je usmerena ka borbi za očuvanje prirodnih resursa.
- EIB je donela revolucionarnu ekološku politiku koja treba da stane na put klimatskim promenama. Za početak, prestaćemo sa finansiranjem projekata koji se odnose na fosilna goriva zaključno sa krajem 2021. godine i nastaviti da ulažemo u ekološke inicijative za koje ćemo u narednoj deceniji obezbediti čak bilion evra. Cilj nam je da do 2025. godine 50% našeg ukupnog kreditiranje bude usmereno u projekte za borbu protiv klimatskih promena, a da sve naše aktivnosti već od kraja ove godine budu usklađene sa principima Pariskog klimatskog sporazuma. Da bi se ovo postiglo, dodatnim merama ćemo ujednačeno i bez razlike podržati sve zemlje u regionu kako bi uspele da naprave ovu ekološku tranziciju. Kao prvi korak neophodno je definisati ekologiju i energetsku efikasnost kao strateški prioritet kada je u pitanju razvoj zemalja zapadnog Balkana.
(Kurir.rs / Jelena Vukić / Foto:Shutterstock)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
