PAKET ZA ŽIVOT! SVAKO PONAOSOB ZA DOBROBIT SVIH: Solidarnost i pomaganje ugroženih nikada nisu imali veći značaj!

Solidarnost i davanje pomoći onima kojima je najpotrebnija nikada nisu imali veći značaj nego danas, u uslovima epidemije koronavirusa.

Temelj za buduću saradnju

Zato je dnevni list Kurir zajedno sa Gradom Beogradom i Bankom hrane pokrenuo humanitarnu akciju s ciljem da obezbedimo maksimalnu pomoć našim najugroženijim sugrađanima i sa idejom da pomogne ko koliko može - jer je svaki vid pomoći dobrodošao - tako što će kontaktirati s nama na imejl zazivot@adriamedia.rs.

Donacije hrane mnogo su više nego što na prvi pogled izgleda. Njima ne dajete ljudima „samo“ zdrav obrok već im vraćate i poljuljano dostojanstvo, socijalno ih uključujete. I upravo ovih nekoliko dana od otpočinjanja akcije svedoče da su solidarnost i empatija među nama jači nego ikad. Uključuju se svi - i javni i privatni sektor, i velike kompanije koje stavljaju profit po strani i mala preduzeća - koji su, u ključnim trenucima poput ovog, tu da pruže pomoć građanima. Ono što je još važnije u svemu tome jeste da na ovaj način uspostavljamo novi model poslovanja i saradnje za ubuduće, jer time osiguravamo budućnost ljudi i uspostavljamo mehanizam tzv. humanitarnog patriotizma.

Žak Vanderšik, predsednik Evropske federacije banaka hrane (FEBA) iz Brisela, mreže u okviru koje funkcioniše 421 banka hrane, povodom pandemije kovida-19 saopštio je da je retko kada u istoriji Evropa imala toliko izazova koji su zahtevali ovoliko pažnje od lidera i građana. - Ekspanzija ove situacije će neizbežno biti praćena ekonomskim padom, koji bi mogao da ima za posledicu dalja pogoršanja u našem društvu. Izazove kroz koje prolazimo možemo doživljavati kao pretnju koja vodi ka očaju ili kao priliku da se vratimo solidarnosti. Ova situacija vraća svakog pojedinca nazad u centar zajednice i na ono što je suštinsko - navodi Vanderšik.

Hrana za sve

I zaista, potreban je snažan odgovor na trenutnu situaciju koji će pokrenuti lanac solidarnosti i osvestiti ljude da je bacanje viška hrane ne samo neetički već i ekonomski i društveno neprihvatljivo u situaciji kada osam odsto evropske populacije sebi ne može da priušti obrok koji ispunjava sve nutritivne kriterijume, dok 20 odsto njih živi na samoj ivici siromaštva. - Godišnje u Evropi bacimo 80 miliona tona hrane u vrednosti od 143 milijarde evra. Od toga je 30 odsto izgubljeno pre nego što je i stiglo do potrošača, a najveći otpad se proizvede u domaćinstvima - dodaje Vanderšik.

Situacija u Srbiji još je alarmantnija - podaci kažu da oko pola miliona stanovnika živi na ivici egzistencije. Istovremeno, kod nas se godišnje ne iskoristi 247.000 tona hrane (dnevno 676 tona), što bi bilo dovoljno da svaki građanin koji živi u apsolutnom siromaštvu ima tri obroka dnevno. Do ovoga se dolazi prostom računicom - ako je 500 g minimum hrane dnevno po osobi, za pola miliona ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu potrebno je 250 tona dnevno. Tome dodajemo da svaki naš građanin godišnje u proseku baci oko 35 kilograma hrane, u vrednosti od 10.000 dinara.

Više od solidarnosti

Problem rešavanja viškova hrane ne utiče samo na zbrinjavanje gladnih i nije isključivo pitanje nečije humanosti i solidarnosti među ljudima. To je i put kojim zajednički kreiramo održivu budućnost, pridržavajući se principa cirkularne ekonomije.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomju PKS, ističe za Kurir da je akcija „Za život“, kojom se iskazuje solidarnost sa najugroženijim grupama stanovništva, pravi primer dobre prakse. - Akcija motiviše i obavezuje da svako od nas, bilo da imamo radnju bilo kompaniju, učini dobru stvar i donira višak proizvoda za najugroženije. To je više od solidarnosti, to je poruka za budućnost da samo ekonomijom deljenja možemo čuvati prirodne resurse, jer klimatske promene jesu opasnost za čovečanstvo, baš kao i postojeća pandemija. Bili smo komotni, uspevali da godišnje bacimo 25 kilograma hrane zato što je istekao rok upotrebe ili smo previše kupovali. Ovo je vreme za reset navika i održive potrošnje, koja je i humana i klimatski održiva. Mi kao PKS takođe smo imali veliku akciju donatorstva za penzionere Beograda i kompanije su pokazale veliko srce i humanost - navodi Mitrović.

Podela paketa „Za život“ počinje uskoro Javite se na ove brojeve telefona

Podela paketa „Za život“ počinje uskoro, a do tada molimo naše sugrađane - osobe sa invaliditetom ili roditelje dece sa smetnjama u razvoju - da se jave svojim matičnim centrima za socijalni rad. To je u ovom momentu veoma važno, jer nakon faze identifikacije i kompletiranja spiskova počinje podela paketa „Za život“. U nastavku možete videti na koje brojeve telefona gradskih centara za socijalni rad mogu da se jave osobe sa invaliditetom i roditelji dece sa smetnjama u razvoju i prijave za paket:

1 BARAJEVO Svetosavska 87b 011/8300-401 2 VOŽDOVAC Admirala Vukovića 14 011/2461-644 3 VRAČAR Maksima Gorkog 17a 011/2456-546 4 GROCKA Bulevar oslobođenja 51 011/8500-655 5 ZVEZDARA Krfska 7 011/6414-129 6 ZEMUN Aleksandra Dupčeka 2 011/ 2193-979 7 LAZAREVAC Janka Stajčića 21 011/8127-755 8 MLADENOVAC Kraljice Marije 13 011/8232-429 9 NOVI BEOGRAD Tošin bunar 148 011/3190-191 10 OBRENOVAC Ulica šesta broj 10 011/ 6305-573 11 PALILULA Cvijićeva 110 011/2753-591 12 RAKOVICA Miška Kranjca 12 011/3591-138 13 SAVSKI VENAC Lomina 17 011/3614-766 14 SOPOT Kosmajski trg 13 011/8251-289 15 STARI GRAD Gospodar Jevremova 17a 011/2625-593 16 SURČIN Vojvođanska 80 011/8440-015 17 ČUKARICA Mihaila Valtrovića 36a 011/2506-105

U okviru FEBA 421 banka hrane Dnevno podele 4,3 miliona obroka

Evropska federacija banaka hrane (FEBA) jeste evropska neprofitna organizacija i posredstvom nje radi 421 banka hrane u 24 zemlje i posvećena je borbi protiv bacanja hrane i hranjenju ugrožene populacije. Njihovi članovi podele 4,3 miliona obroka svakog dana, i to za 9,3 miliona najugroženijih ljudi. Imaju mrežu od oko 31.700 saradnika, od kojih oko 85 odsto čine volonteri. Doniranje hrane je pitanje društvene odgovornosti, solidarnosti, dostojanstva, zdravlja ljudi i doprinosi iskorenjivanju siromaštva, što je i cilj održivog razvoja broj 1 Agende za održivi razvoj do 2030. Da je bačena hrana zemlja, bila bi najveći zagađivač planete posle SAD i Kine, što govori da je problem ogroman.

Kurir / Jelena Vukić

Foto: AMG