Najnovije vesti

MILAN MRATINKOVIĆ, PREDSEDNIK BANKE HRANE, ZA KURIR: Cilj nam je da stignemo do pola miliona gladnih ljudi
Foto: AMG

Akcija “Za život”

MILAN MRATINKOVIĆ, PREDSEDNIK BANKE HRANE, ZA KURIR: Cilj nam je da stignemo do pola miliona gladnih ljudi

Održiva budućnost

Humano Već 14 godina zahvaljujući donacijama kompanija I BH pojedini naši sugrađani imaju obrok u toku dana

Ukoliko bi moto “Banke hrane” morao da sažmem u jednoj rečenici on glasio: “Nahraniti gladne i zaštiti čovekovu okolinu”, ili kako kaže naša narodna poslovica: ‘’Udariti dve muve jednim udarcem’’, samo što bi ovo više bila dva slona, nego muve.

Ovako, na pomalo šaljiv I slikovit način predsednik udruženja “Banka hrane” Milan Mratinković na početku intervjua za Kurir pojašnjava misiju ove humaniratne organizacije koja već 14 godina pruža pomoć gladnima zahvaljujući donacijama privatnih kompanija. Uviđajući koliki je značaj onoga što rade, Kurir je sa njima i Gradom Beogradom pokrenuo akciju “Za život” kao bismo zajedničkim snagama pomogli najugorženijim sugrađnima u uslovima epidemije korona virusom.

Kao i uvek imamo velika očekivanja, a na prvom mestu je pomoć u ovim teškim vremenima za što veći broj socijalno ugroženih grupa. U prvom momentu to je pomoć za osobe sa invaliditetom na teritoriji grada Beograda i roditelje dece sa smetnjama u razvoju kojih ima oko 10.000, a kasnije ćemo ciljne grupe širiti u zavisnosti od toga koliko kompanije budu spremne i budu mogle da doniraju. Krajnji cilj nam je čak i do 30.000 spakovanih i podeljenih paketa “Za život”.

Mratinković ističe da se misija BH nastavlja i nakon pobede nad Kovidom-19, da prikupljaju donacije koje potom prosleđuju nekoj od 180 organizacija sa kojima sarađuju. Sreća je u tome što imaju i stalne donatore - kompanije koje kontinuirano šalju svoje donacije.

Na našu i sreću naših korisnika i pored svih otežavajućih okolnosti koje postoje u našoj zemlji, s obzirom da se postojećem zakonskim rešenjima donatorstvo kažnjava, umesto stimuliše, postoje društveno odgovorne kompanije koje pomažu i pored dodatnog troška. Neki od njih su: Delhaize, Atlantic Grupa, Jaffa, Coca Cola sistem u Srbiji, Carnex, Imlek, Šabačka mlekara i druge…. Veličina kompanije ne ogleda se samo kroz profit, već i kroz to kako se ponaša prema zaposlenima, dobavljačima, potrošačima, da li čuva životnu sredinu, koliko vodi računa o lokalnoj zajednici. To je ono o čemu će kompanije posebno morati da vode računa, posle pandemije korona virusom koja je zavladala celim svetom.

Mesečno “Banka hrane” kroz donacije prikupi 120 tona hrane koje i podeli 9.000 ljudi.

Ti ljudi zahvaljujući tim donacijama dobiju obrok, često jedini u toku dana. Nadamo se da ćemo taj kapacitet značajno podići u narednom periodu, a za to je potrebno, kako podići svest kod kompanija, tako i uskladiti zakonsku regulativu Srbije sa EU, pre svega u domenu Zakona o bezbednosti namirnica izmenom rečenice “upotrebljivo do” u “najbolje upotrebiti do”, i ukidanjem PDV-a na donacije u hrani i robi. Što se samih donacija tiče, najviše dobijamo voće, povrće, sokove, konditorske proizvode, grickalice, osnovne životne namirnice i drugo.

foto: AMG

Imajući u vidu sve to, zvuči neverovatno da se samo u Srbiji baci ili otpiše kao škart oko 247.000 tona hrane godišnje.

Te procene utemeljene su na istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, ali stvarna količina je kud i kamo veća, jer je istraživanje obuhvatilo samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima. Prema tom istraživanju, svaki građanin Srbije bez obzira na uzrast godišnje baci oko 35 kg hrane. Sa druge strane, prema Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, oko 500.000 građana ili oko 7,2% ukupnog stanovništva imalo je primanja manja od 12.045 dinara mesečno - što je granica apsolutnog siromaštva. Prevedeno u cifre, sa hranom koja se baci kao višak moglo bi da se napravi dovoljno obroka za svih 500.000 ljudi ispod granice apsolutnog siromaštva i to 3 obroka dnevno 365 dana u godini!

Iako već 14 godina rade veoma human posao i bukvalno spasavaju od gladi deo naših sugrađana, mnogi su za njih saznali tek sada, kada je eskalirala epidemija korone.

“Banka hrane” u Srbiji postoji od 2006. Godine, ali je ove godine značajno ojačala svoje kapacitete. Podmladili smo se, proširili Upravni odbor i postavili jasnu straregiju i ciljeve. U skladu sa time smo, koliko je to moguće, spremno dočekali proglašenje vanrednog stanja i od 11. marta do danas podelili preko 400 tona hrane u sopstevnom aranžmanu. U akciji pakovanja paketa za penzionere sa primanjima ispod 30.000 dinara danonoćno smo učestovali sa više od 30 volontera. Sada smo samo nastavili zajedničku kampanju sa Gradom Beogradom i Kurirom. Nadam se da će I nakon ovoga kompanije nastaviti da pomažu socijalno ugrožene, I da će se našim stalnim donatorima pridružiti i druge društveno odgovorne kompanije. Takođe, i država bi sa svoje strane mogla da pokaže solidarnost i da proba da iznađe snage da ukine PDV na donacije, obzirom da se sada kompanijama više isplati da robu pred istek roka unište, nego da je doniraju organizacijama poput naše kako bi mi prosledili gladnima, što je, priznaćete, prilično nelogično i nedomaćinski.

Kao cilj navodi da mrežu saradnika rašire toliko da mogu da stignu do pola miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva.

Ujedinjene nacije postavile su cilj kroz agendu 2030. Održivog razvoja da se količina hrane koja se baca prepolovi do 2030. Godine, odnosno da se ta hrana preusmeri onima kojima je najpotrebnija. Biću ‘’skroman’’ i reći da ukoliko država bude imala sluha, a čini mi se da ga u poslednje vreme sve više ima, mi ćemo taj cilj postići u narednih 5 godina, a to je da polovinu hrane koja se baci ili oko 123.000 tona godišnje, iskoristimo za ishranu najsiromašnijih, umesto za uništavanje životne sredine i ozonskog omotača kao što je to sada slučaj. Na ovaj način pomogli bismo skoro 250.000 ljudi. Nakon trijumfa nad korona virusom, nadam se da ćemo se pozabaviti još težim zadatkom, a to je pobeda nad nama samima, da budemo humaniji, plemenitiji i kako prema čovekovoj okolini, tako i prema drugima, kojima sreća možda nije bila toliko naklonjena.

foto: AMG

Evo ko stoji iza BH Armija volontera I ljudi dobrog srca

Iako imaju samo dvoje stalno zaposlenih, iza ovog udruženja krije se I armija od više od sto volontera. Čak je I mesto predsednika organizacije volontersko.

- Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve ljude dobrog srca da nam se pridruže kroz volontiranje kako u ovim teškim trenucima za naš narod i državu, tako i nakon toga. Prijave za volontiranje mogu poslati na office@bankahranebeograd.org i pozivom i porukom na telefon 060/52222-090.

Banka hrane Beograd je redovna punopravna članica evropske federacije banaka hrane – FEBA www.eurofoodbank.rs čije je sedište u Briselu. Zanimljivo je to da je u regionu jedina punopravna članica sa pravom glasa u evropskoj skupštini banaka hrane, sa njih 24 stacioniranih u svakoj prestonici. Primera radi, Hrvatska, Slovenačka i Makedonska su samo pridruženi članovi bez prava glasa.

SVAKO PONAOSOB ZA DOBROBIT SVIH Uključite se u akciju "Za život"!

Solidarnost i pomaganje ugroženih nikada nisu imali veći značaj!

Sve društveno odgovorne kompanije koje žele da pomognu i priključe se akciji "Za život" to mogu učiniti putem imejla zazivot@adriamedia.rs.

Time ćete nam pomoći da ubrzo sakupimo 8.000 paketa, koliko ćemo podeliti u prvoj turi. Samo zajedno možemo do cilja kome težimo – da uspemo da prikupimo I podelimo oko 30.000 paketa “Za život”!

Jelena Vukić

Foto: AMG