Najnovije vesti

PAKET “ZA ŽIVOT” AKCIJA KURIRA, GRADA BEOGRADA I BANKE HRANE: Njima je teže nego nama, pomozimo im!
Foto: Banka hrane

PAKET “ZA ŽIVOT” AKCIJA KURIRA, GRADA BEOGRADA I BANKE HRANE: Njima je teže nego nama, pomozimo im!

Održiva budućnost

Empatija Osobe sa invaliditetom i roditelji dece sa smetnjama u razvoju moraju da se osećaju zaštićeno i prihvaćeno naročito u ovim teškim vremenima

Žarko Trebješnin: Ovakve akcije vraćaju poverenje da sistem vrednosti nije uništen, iako jeste potisnut

 Sandra Bjelac: Poznata je izreka da je društvo dobro onoliko koliko se brine o svojim najranjivijim građanima

  1. 16 artikala sadrži prehrambeno-higijenski paket „Za život

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacie depresija pogađa oko 264 miliona ljudi u svetu. Kod velikog procenta ljudi taj poremećaj javja se kao posledica otuđenosti i socijalne distanciranosti koja je karakteristična za savremeni, visoko razvijeni svet. Psiholozi kažu da je lek upravo u ponašanju koje je suprotno – pomaganju drugima, davanju, fokusiranosti na drugog umesto na sebe, jer je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima.

Zato je i motiv naše akcije „Za život“, pokrenute u kriznim vremenima potencijalne ugroženosti po celo društvo korona virusom, bio da se osvrnemo oko sebe i vidimo ko su ti ljudi kojima je pomoć neophodna i da im je uputimo. Sa Bankim hrane i Gradom Beogradom, a uz pomoć robnih i novčanih donacija kompanija, uspeli smo da oformimo oko 8.000 prehrambeno-higijenskih paketa „Za život“ koje dajemo našim sugrađanima osobama sa invaliditetom i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Njihove reakcije su neprocenjive, u emotivnom smislu, pre svega. Hiljade njih ističe isto - nije toliko važan sadržaj paketa, koliko činjenica da je neko mislio na njih, da se ne osećaju kao da su sami na svetu, zaboravljeni i napušteni.

 Altruizam kao cilj

O tome koliko je podrška i pomoć najranjivijom sugrađanima važna razgovarali smo i sa stručnjacima. Psiholog dr Žarko Trebješanin kaže za Kurir kaže da ovakve akcije vraćaju poverenje da system vrenosti nije uništen, iako je potisnut.

  • Važno je da ti ljudi koji su stavljeni na samu društvenu marginu, koji se osećaju da su prepušteni sami sebi i svojoj sudbini vide da ima ljudi koji misle na njih i da se solidarnost među ljudima nije izgubila. U današnjem svetu dominiraju suprotne tedencije oličene u egoizmu gde svako gleda sebe, i da kroz sistem takmičenja po svaku cenu sebi obezbedi profit, a uništi konkurenciju. Upravo to forsiraju i razni rijeliti programi koji promovišu nakaradan sistem vrednosti u kome je sve dozvoljeno, gde je cilj dobiti novac po svaku cenu i steći neku sumnjivu slavu – ističe Trebješanin.

On ističe da ovakve akcije vraćaju poverenje da sistem vrednosti nije uništen, iako jeste potisnut.

  • Zapravo je empatija nešto najdragocenije što čovek ima, ta briga za drugog, saosećanje, pažnja, altruizam i pospešivanje osećaja zajedništva i jesu ono čemu treba da težimo – smatra Trebješanin.

Psihoterapeut Sandra Bjelac ističe da krizna situacija, sama po sebi, predstavlja izuzetno neprijatan životni događaj, kao i da smo “u ovo vreme pandemije jasno smo mogli da vidimo da sva društvena razgraničenja predstavljaju ljudsku izmišljotinu, te da smo svi getoizovani”.

  • U praksi to podrazumeva da ne želimo da imamo kontakte sa ljudima druge boje kože, socijalnog statusa, ljude sa mentalnim ili nekim drugim bolestima, starima, siromašnima... Pandemija nam je pokazala da smo svi isti i da je besmisleno da se na takav način zatvaramo. Koliko god je svima bilo teško, nekima je bilo teže i to nikako ne bi smo smeli zaboraviti. U Srbiji mnogi ljudi koji žive ispod granice siromaštva i u redovnim okolnostima nevidljivi su za veliki broj naših građana. Oni su u kriznoj situaciji mnogo češće i mnogo duže od perioda pandemije u kojoj smo danas. Porodice sa decom sa smetnjama u razvoju posebno su ranjive. To su ljudi često bez dovoljno sredstava za žvot i sa članom porodice koji zahteva specijalne i adekvatne uslove za svakodnevno funkcionisanje. Stariji sugrađani i\ili invalidi koji su sami zbog gubitka članova porodice ili bolesti, ne mogu ostvariti socijalni kontakt ili finansijsku stabilnost za normalan život. Ova situacija je njihovo redovno, i onako teško funkcionisanje, učinila jos težom – navodi Bjelac.

Ona ističe i dodatnu poteškoću koju je iznedrila pandemija virusa – to što moramo biti i fizički udaljeni jedni od drugih.

  • Neke ranije krizne situacije - ratovi i bombardovanje, nisu od ljudi tražili fizičku distancu. To fizičko distanciranje uz socijalnu nevidljivost ovih grupa, dodatno otežava njihovo preživljavanje. Zato je solidarnost, koja našem narodu nikada nije manjkala, sada posebno značajna. Kada se neko seti i organizuje pomoć ovim ljudima, to nije stvar samo materijalne podrške, već i bezuslovnog vrednovanja postojanja nekoga kao bića vrednog prepoznavanja. Poznata je ona izreka da je društvo dobro onoliko koliko se brine o svojim najranjivijim građanima. Samo zrela društva i pojedinci mogu da odgovore ovakvim izazovima – podseća ona, dodajući da kada je kriza, ljudi se prvenstveno okreću sebi, a da marginalizovane grupe najčešće ostaju na marginama, te da je zato izuzetno važno te ljude integrisati u sistem jer to pokazuje snagu onoga ko prepozna i ostvari pomoć onima “ koji se ne vide”.

ZAHVALJUJEMO SE KOMPANIJAMA KOJE SU KROZ DONACIJE POMOGLE AKCIJU "ZA ŽIVOT ": Aleva, Atlantic Group, Aquawell production, Avala Ada, Voda Voda, GTP inženjering, Delhaize Srbija, Dragan Rovčanin, Imlek, Jaffa DOO, Nenatekst Tekstil, ProMove, Transport a.d, Femić co doo, Carnex, Šabačka mlekara.

Lekcija koju treba da naučimo

Ostaje nam samo ono što podelimo sa drugima

Psihoterapeut Sandra Bjelac kaže da se ljudi koji su “drugačiji” na bilo koji način, osećaju prvenstveno neprilagođeno, a samim tim i neprihvaćeno.

  • Često su oslonjeni samo na sebe ili mali broj ljudi sa kojima imaju kontakt. Njihove mogućnosti su ograničene telesnim nesavršenostima, ali i socijalnim neprepoznavanjem, stigmatizacijom i nebrigom. U tim životnim borbama prečesto su usamljeni i potisnuti daleko od naših udobnih života. Ne vidimo ih, ne čujemo ih, ne želimo da nam kvare naš privid života. Okretanjem glave od ljudi koji imaju neki vid problema oni neće nestati nego ćemo mi postati siromašniji za jedno ogromno iskustvo zahvalnosti, prijateljstva i humanosti koje ti ljudi iskazuju za svaki vid pomoći i podrške. Treba ih samo uključiti u svakodnevni život ne kao drugačije, već kao ravnopravne građane. Nadam se da nas je ova kriza sve naučila da nam ne treba mnogo i da sve što imamo je krhko i prolazno. Ostaje nam samo ono što podelimo sa drugima.

Jelena Vukić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja