Najnovije vesti

AKCIJA KURIRA, GRADA BEOGRADA I BANKE HRANE: Njima život nije lak, ali ga žive s lakoćom
Recept za srećan brak... Njima je i peta decenija bračnog života kao prva, a tajna je u poštovanju i vedrom duhu, Foto: Kurir

Paket „Za život“

AKCIJA KURIRA, GRADA BEOGRADA I BANKE HRANE: Njima život nije lak, ali ga žive s lakoćom

Održiva budućnost

Skladni Bračni par Đurđević, oboje invalidi s cerebralnom paralizom, pričaju za Kurir kako izgleda njihova svakodnevica i šta im nedostaje

Nekada samo četiri stepenika znaju da budu nepremostiva prepreka. Nekada je teško kada vas ne gledaju u oči i prave se da vaš hendikep ne primećuju jer im je tako lakše. A nekada ste tužni kada znate da nema nikoga ko će vam zakucati na vrata.

Sve ovo veoma teško pada osobama sa invaliditetom, koje se, nažalost, i u regularnim okolnostima često stavljaju na društvenu marginu. S obzirom na specifičnost situacije izazvane širenjem koronavirusa i zahteva za fizičkom distanciranošću, njima je sada dodatno teže.

Baš zato su Kurir, Grad Beograd i Banka hrane u akciji „Za život“, koju smo zajednički pokrenuli pre mesec i po dana, smatrali da je baš tim ljudima potrebno najpre pomoći. Zbog njih smo se okupili, ujedinili i pokrenuli akciju. Zbog njih smo pozvali kompanije da se svojim robnim i novčanim donacijama priključe ovoj inicijativi. Zahvaljujući njihovom odzivu uspeli smo da formiramo 8.000 prehrambeno-higijenskih paketa „Za život“, koji sadrže 16 artikala, uključujući osnovne životne namirnice i deo sredstava za higijenu, a namenjeni su osobama sa invaliditetom i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju.

Četiri decenije u dobru i u zlu

Među korisnicima su i Azemina i Branislav Đurđević, koji već 43 godine dele dobro i zlo. Oni su bračni par, istina, malo drugačiji od većine supružnika. Oboje od rođenja imaju cerebralnu paralizu.

Kakav je život osoba sa invaliditetom u Srbiji, od njih smo čuli iz prve ruke. Iako su zadovoljni, svesni su da bi stvari mogle da budu i bolje. U svojim željama skromni su, jer ističu da sitnice čine život.

- Bilo bi dobro kada bi neko mogao da popravi i ojača gelender u našoj zgradi. Znači nam kada silazimo da se pridržavamo, jer živimo na drugom spratu, a lift nemamo. I da se pored ta tri-četiri stepenika na ulazu u zgradu, koji nekada znaju da budu nepremostiva prepreka, napravi rampa za invalide. To bi nam mnogo značilo. Moj suprug ima 74 godine i do pre petnaestak godina je hodao, doduše otežano, ali ipak samostalno. Onda je sve više počeo da koristi štap, a kada mu je i tako bilo teško, uzeo je hodalicu - počinje priču za Kurir Azemina (62), uprkos svemu nasmejana i vedra žena, koja sa ponosom ističe da je rođena u Visokom kod Sarajeva.

Međutim, još sa devet godina put ju je naneo u Beograd, gde je započela lečenje u Centru za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ i ujedno završavala školu. Lečila se osam godina i tu je i upoznala budućeg supruga Branislava. Ubrzo potom ponovo ga je srela na moru, na koje je otišla sa udruženjem invalida. Na toj igranci su prvi put zaplesali. Kaže, iskre su odmah sevnule i znala je da je on taj.

Ljubav na prvi pogled

- To je bilo u Čanju 1974. Desila nam se ljubav na prvi pogled. Ja sam se posle vratila kod mojih u Visoko, a Branislav u Beograd. Skoro tri godine nas dvoje smo se dopisivali. A onda se jednog dana Branislav sa svojim roditeljima uputio u Visoko da me isprosi. Iako nismo dobili podršku mojih roditelja, poslušala sam svoje srce i venčali smo se. Sledećih 30 godina živeli smo u zajednici sa njegovim roditeljima, i tek poslednjih desetak živimo sami - kaže Azemina.

Na pitanje da li imaju pomoć rođaka, Azemina odgovara da su oni daleko, ali da veliku pomoć imaju od službe gerontodomaćica, koja ih u redovnim okolnostima posećuje pet puta nedeljno na po sat vremena. Iako su tri godine čekali da im se dodeli gerontodomaćica, na kraju je zahtev rešen u njihovu korist.

Optimizam... Uprkos teškom oboljenju Azemina  i Branislav nisu  izgubili volju  za životom
Optimizam... Uprkos teškom oboljenju Azemina i Branislav nisu izgubili volju za životomfoto: Kurir

Udvoje je sve lakše

- Ona obavi sve što nam treba - ode do pijace, u nabavku, sredi kuću, usisa, stigne i da se ispriča sa nama. Dvaput nedeljno nam dolazi i terapeut. Onda, tu su i prijatelji, komšije sa kojima se družimo. To nam sada posebno nedostaje, to viđanje s ljudima. Inače, pomoć imamo i od Udruženja invalida, koje često organizuje izlete, odlaske na more sa asistentima. Kad bismo, inače, Branislav i ja sami mogli da odemo na more da nije njih! Kao invalidi nikada - ističe Azemina.

Svesna je, dodaje, da joj život udvoje pomaže da sve nedaće prebrodi lakše.

- Svim invalidima u udruženju savetujem da se uzimaju, bolje je i lakše kad si sa nekim, sve lepše bude. Jer, kada roditelji odu, kome ćeš onda da zakucaš na vrata.

ZAHVALJUJEMO SE KOMPANIJAMA KOJE SU DONACIJAMA POMOGLE AKCIJU „ZA ŽIVOT „: Aleva, Atlantic Group, Aquawell production, Avala Ada, Voda Voda, GTP inženjering, Delhaize Srbija, Dragan Rovčanin, Imlek, Jaffa DOO, Nenatekst Tekstil, ProMove, Transport a.d., Femić co d.o.o., Carnex, Šabačka mlekara.

Nije sve u novcu

ZNAČI NAM KAD NAS SE NEKO SETI

Oboje smo dobili paket „Za život“ i značiće nam, hvala vam mnogo. Od svega nam najviše znači kad nas se neko seti. Treba svako ko može da pomogne slabijem i nemoćnijem. Hvala bogu, mi imamo, i ovo nam je dovoljno, nismo gladni. Primamo i penziju od Branislavljevog oca i tuđu negu i pomoć. Nismo navikli da tražimo, svako ima svoje dostojanstvo. Mi smo zajedno, pa je to mnogo lakše - priča Azemina.

SVAKO PONAOSOB ZA DOBROBIT SVIH

Uključite se u akciju "Za život"!

Solidarnost i pomaganje ugroženih nikada nisu imali veći značaj!

Svako koželi da pruži pomoć može kontaktirati s nama na imejl zazivot@adriamedia.rs i pomoći da ubrzo sakupimo još paketa "Za život". Samo zajedno možemo do cilja kome težimo da dođemo do svih osoba sa invaiditetom i roditelja dece sa smetnjama u razvoju.

Kurir.rs/ Jelena Vukić  Foto: Kurir