U SUSRET KONFERENCIJI NOVA ERA POLJOPRIVREDE: Šansa srpskog agrara je u osvajanju novih tržišta
Održiva budućnost -
Trendovi: Domaća poljoprivreda ima veliki potencijal, a pošto proizvodimo više nego što nam treba, šansa je u izvozu na nova tržišta, uvođenju novih tehnologija, poboljšanju dizajna
Gde se nalaze naši potencijali kada je reč o poljoprivredi, koja tržišta možemo da osvojimo i šta novo da ponudimo, pitanja su na koja smo odgovore dobili od stručnjaka u toj oblasti.
Oni se slažu u jednom - budućnost srpskog agrara jeste u plasmanu proizvoda i na nova, udaljena tržišta, a ne samo na regionalna, imajući u vidu da proizvedemo mnogo više nego što nam je potrebno.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović ističe da ima poljoprivreda značajan potencijal za proizvodnju robe i sirovina koje prolaze i na strana tržišta.
Maline i jabuke najviše izvozimo
- U domenu primarne biljne proizvodnje izdvajaju se ratarske kulture, pre svega kukuruz, pšenica i soja. Najperspektivnija tržišta za izvoz pšenice su Egipat, Španiju, Vijetnam, Veliku Britaniju, Irak, Grčku, Angolu, Albaniju i Sloveniju, dok su za izvoz kukuruza najperspektivnija tržišta Španija, Egipat, Holandija, Italija, Saudijska Arabija, Maroko, Turska, Grčka, Slovenija, Hrvatska - navodi Bogunović i ističe da je najbolje tržište za soju, uljanu repicu i suncokret EU, koja je i najznačajniji spoljnotrgovinski partner Republike Srbije u izvozu industrijskog bilja sa učešćem u izvozu od 59,5%.
Srbija godišnje prosečno proizvede 1,5 miliona tona voća i ostvari godišnji prihod od izvoza voća u vrednosti od oko 550 miliona eura. Maline i jabuke su dve najvažnije izvozne kulture i čine više od polovine ukupnog izvoza voća i povrća.
- Rusija je primarna destinacija u izvozu za jabuke, kajsije i breskve, jagode, šljive, višnje. S druge strane, maline se izvoze u razvijenije evropske zemlje - Nemačku, Francusku i Belgiju. Što se tiče povrća, veći deo izvoza je usmeren ka tržištu CEFTA i okolnih zemalja, prvenstveno zbog kvarljivosti ovih proizvoda. Međutim, neke kulture, poput paprike, pečuraka i krastavca, u sve većoj meri se izvoze i u Nemačku, Italiju i Austriju - ističe Bogunović.
Važnost ulaganja u brend
Sa domaćim autohtonim sortama voća i povrća, koje mogu biti unapređene i prerađene kao naši proizvodi ili proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, takođe možemo postići značajne rezultate na svetskom tržištu.
- Kako bismo ovladali novim tržištima i zadržali postojeća, potrebno je ulagati u razvoj i proizvoda i brenda proizvoda prateći svetska kretanja i trendove, potrebe stranih tržišta, vodeći računa o primeni standarda. Neophodne su i inovacije, uvođenje najboljih praksi u industriji i zdraviji načini prerade hrane. Na polju prehrambene industrije ima dosta rada i u edukaciji, podršci i kvalitetnom usmeravanju kako bi se iskoristili svi njeni kapaciteti uvođenjem novih tehnologija, poboljšanju dizajna i zauzimanju novih tržišta širom sveta. Uz to, i organske sertifikate i usvajanje viših standarda kvaliteta za bezbednost hrane i društvenu odgovornost, domaći proizvođača mogu biti spremni za ulazak na nova tržišta - ističe Bogunović.
foto: Nikola Rudić
Novi kanali plasmana
Da potencijali Srbije u oblasti poljoprivrede leže, pre svega, u izvozu, saglasan je i Miloš Milovanović, koordinator projekta FAO i EBRD u Srbiji.
- Mi smo mala zemlja koja proizvodi hrane daleko iznad svojih potreba i mora je plasirati na izvozna tržišta. Pored naših tradicionalnih tržišta - Evropske unije, CEFTA regiona i Rusije - naša šansa su i dalja tržišta poput zemalja Bliskog istoka i Azije, koja beleže skok broja veoma platežno sposobnih, ali i zahtevnih potrošača - kaže Milovanović.
Nakon proteklog perioda, tokom koga smo se suočili sa pandemijom svetskih razmera, Milovanović ističe da su neke stvari postale očigledne - elektronska trgovina se sama nametnula kao novi kanal plasmana:
- Kupovina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda preko interneta je trend koji je, iako već prisutan, dobio snažan podstrek u danima iza nas. Zato je potrebno nastaviti sa radom na digitalnim platformama koje su kreirane poslednjih meseci i nastaviti sa njihovim usavršavanjem i približavanjem potrošačima.
Raste uvoz zamrznutog voća u EU
SUPERHRANA JE NAŠA IZVOZNA ŠANSA
foto: Petar Gavrilović
U zemljama EU permanentno raste tražnja za bobičastim voćem i u poslednjih pet godina uvoz zamrznutog voća u EU porastao je za 12%.
- Najveći uvoznici su Nemačka, Francuska i Belgija. U poslednjih nekoliko godina sveža i zamrznuta borovnica u svetu imaju tretman superhrane, te se potražnja iz godine u godinu raste, i tu Srbija takođe može da vidi svoju šansu. Postoji veliki potencijal za izvoz orašastih plodova, konzerviranog voća i voćnih sokova bez dodatka šećera na evropsko tržište. Potražnja za ovim proizvodima je u porastu od 2015. godine i očekuje se njen dalji rast, jer njihove nutritivne koristi zadovoljavaju potražnju potrošača za kvalitetnom hranom - ističe Aleksandar Bogunović.
KONFERENCIJA - NOVA ERA POLJOPRIVREDE
UKLJUČI SE!
Prva onlajn konferencija sa expo zonom
U sredu, 27. maja, „Adrija medija grupa“ organizuje konferenciju „Nova era poljoprivrede“ pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prvu onlajn konferenciju sa interaktivnom Expo zonom. Onlajn konferenciju moći će da prate svi koji to žele na portalu Kurir.rs, Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Kurira, a na sajtu događaja http://poljoprivreda.adriamediagroup.com/ imaće i dodatne mogućnosti. Za vreme trajanja konferencije svaki posetilac imaće priliku da prođe kroz interaktivnu Expo zonu, gde se na brendiranoj stranici (virtuelnom štandu) upoznaje sa specijalnom ponudom i proizvodnim programom i, ukoliko to želi, razgovara jedan na jedan s proizvođačima preko platforme Zum. Dakle, prvi put u našoj zemlji, paralelno s trajanjem onlajn konferencije, svaki posetilac ima mogućnost da upozna male proizvođače i lokalne brendove i da razgovara s njima. Na taj način otvaraju se nove prilike za saradnju, pospešuje kupovina domaćih proizvoda i pruža podrška malim proizvođačima. Takođe, poljoprivrednici imaju mogućnost da međusobno stupe u kontakt i da se, kroz razgovore jedan na jedan ili putem radionica, upoznaju s različitim praktičnim rešenjima za poljoprivredu.
