Najnovije vesti

NOVA ERA POLJOPRIVREDE Budućnost je u FUNKCIONALNOJ HRANI, evo šta je to! Ovo su glavni potencijali Srbije! (KURIR TV)
Foto: Kurir Printscreen

uključite se u dijalog

NOVA ERA POLJOPRIVREDE Budućnost je u FUNKCIONALNOJ HRANI, evo šta je to! Ovo su glavni potencijali Srbije! (KURIR TV)

Održiva budućnost

Završena je prva online konferencija sa interaktivnom EXPO zonom u organizaciji Adria Media Group, pod sloganom Nova era poljoprivrede.

Pored online konferencije, po prvi put u Srbiji, otvorena je i interaktivna EXPO ZONA, gde svi posetioci mogu da pričaju sa izlagačima, a sve proizvode mogu da kupe po specijalnim ponudama samo na dan konferencije.

Posetite EXPO ZONU na sajtu konferencije http://poljoprivreda.adriamediagroup.com/ i pogledajte specijalne ponude srpskih brendova kao i rešenja za poljoprivredu, a preko zoom aplikacije od 12 do 15 časova razgovarajte sa svim izlagačima ili direct chat-om svakog izlagača u toku celog dana.

13.15 - PANEL 3 - POTENCIJAL DO 2025. - DIGITALIZACIJA, INOVACIJE I GEOGRAFSKO POREKLO

Koliko digitalizacija doprinosi razvoju u poljoprivredi i koji su to potencijali u narednim godinama govorili su učesnici panela 3, a to su bili dr Aleksandra Cvetanović, posebni savetnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede u Vladi Republike Srbije, Nemanja Oparnica, Inženjer precizne poljoprivrede, Al Dahra Srbija, Branislav Raketić, šef оdseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Momir Alvirović, predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi, suosnivač Agdrodron tima i Aleksandar Bogunović, sekretar udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu, Privredna komora Srbije.

foto: Kurir Printscreen

O razvoju funkcionalne hrane govorila je Aleksandra Cvetanović.

- Mi takvu hranu već proizvodimo. To je hrana koja u sebi sadrži funkcionalne dodatke koje našem organizmu potpomažu u daljem regulisanju. Kada se takva hrana konzumira, ona preventivno deluje na organizam i jača ga. To su sve proizvodi prirodnog porekla. Pošto Srbija tu hranu već proizvodi, postoji potencijal da takvu hranu i izvozimo.

foto: Kurir Printscreen

Kada govorimo o otpadu iz poljoprivredne industrije, Aleksandra potvrđuje da  možemo reći da su u Srbiji to ogromne količine, oko 650 tona hrane na dnevnom nivou. Postoje tehnologije da se taj otpad iskoristi.

Na taj način mi imamo dobijene sirovine sa niskom tržišnom vrednosti . Koji se proizvodi dobijaju, to zavisi od otpada koji imamo. Da li obiluje bioaktivnim materijama, od toga zavisi kako će se on iskoristiti.

Kako podići obim te proizvodnje i šta je to što se danas traži, objasnio je Branislav Raketić.

foto: Kurir Printscreen

- Potrebe i zahtevi potrošača su se znatno izmenili. Potrošači traže raznovrsnost i kvalitet koju druga hrana nema.

Moramo raditi na finalizaciji proizvoda, zaštiti tog proizvoda, a tu je potrebno veliko ulaganje, jasan je on. Podrške države su velike a da li je opipljiv rast u novim proizvodima, on kaže sedeće:

-Pa sve je relevantno. Neki su se ugasili, neki su izgubili interesovanje, ali najbolji primer je kačkavalj iz Pirota. Oni sad imaju veću potražnju od proizvodnje - to je jedan od dobrih primera.

-Nažalost ima i loših, ali se nadamo da će ih biti sve manje. Za neke proizvode se jednostavno izgubilo interesovanje. U ekspanziji je organska proizvodnja, koja je postala trend u Evropi. Tu je naša šansa, jer oni ne mogu proizvesti kolika je potražnja za tim proizvodima. Imali smo oko 25 miliona izvoza tih proizvoda u toku prošle godine, što je lepa cifra.

O primeni novih tehnologija, govorio je Nemanja Oparnica.

foto: Kurir Printscreen

- Moderni sistemi za navodnjavanje su broj jedan u današnjoj proizvodnji. 

Optimizacija u proizvodnji je jako bitna, tako da digitalizacija u mnogome pomaže sa starim sistemom funkcionisanja. 

Sa integracijom smo počeli jesenas, sa naprednijim tehnologijama, tako da je ljudima potrebno da steknu iskustvo sa tim. Ljudi na terenu treba da rade sa tom tehnologijom, pa se trudimo da ne vršimo pritisak, jer neophodno je kažem da se dobro upoznaju sa njima.

Momir Alvirović je govorio o inženjerskim primenama znanja u tehnologiji. 

foto: Kurir Printscreen

- Pomoću njih proizvođači mogu lako da primenjuju tretmane u proizvodnji na osnovu agronomskih procena. Primena tehnologija na praktičan način je jako bitna, objašnjava Alvirović.

Na osnovu toga poljoprivrednik lako može uočiti šta nedostaje njegovom usevu, odnosno gde je problem i kako ga lako može ukloniti.

Šta jedan snimak može da da korisniku

-Uz pomoć uređaja, možemo uočiti refleksiju biljaka na osnovu koje možete zaključiti šta jednoj biljki fali, što umnogome olakšava posao. Kad imate dijagnozu, lako je naći lek.

GEOGRAFSKO POREKLO - Srpski kvalitet

To se odnosi na hranu u našoj zemlji za čiju proizvodnju se koriste proizvodi koji su isključivo iz Srbije. Kad imate ovakav gotov i kvalitetan proizvod, vama jedino još ostaje promocija tog proizvoda, koja je jako važna.

Ako potrošač ne zna šta znači zaštićeni naziv nekog proizvoda, ako potrošač ne može jasno da pročćita sve o"srpskom kvalitetu" veliki ulog je uzaludan. To je priorite u daljem poslovanju. Kao deklaraciju niko ne čita, ali varate se. Čim uzmete nešto novo, pročitaćete informacije sa deklaracije. Ljudi sve više brinu o zdravoj ishrani, unosu kalorija, tako da je to BUDUĆNOST naše industrije.

Kada je u pitanju deklaracija, Aleksandra Cvetanović se nadovezala i ističe da se raduje novim skenerima koji će omogućiti da lako skeniramo proizvode a onda detaljnije dobijemo informacije od onoga što piše na proizvodu. To je jako važno za alergene, sa kojim se stanovništvo sada bori.

Potencijali do 2025 - Mesto Srbije u svetu što se tiče poljoprivrede je svakako visoko. Razvoj hrane budućnosti, ekoinovativni pristupi, smanjivanje jaza između nauke i implementacije, futuristička tehnologija i edukacija ljudi su glavni potencijali u narednim godinama.

ZAKLJUČAK PANELA 3 - Budućnost je u funkcionalnoj hrani. Srbija je već proizvodi, postoji potencijal da takvu hranu i izvozimo. Velika potražnja drugih zemalja.

11.45 - PANEL 2 - ULAGANJA U PREDUZETNIKE PREKO IPARD FONDOVA SA FOKUSOM NA MLADE POLJOPRIVREDNIKE

foto: Kurir Printscreen

Učesnici: Jasmina Miljković, načelnik odeljenja za ruralni razvoj, Veljko Ninić, zamen. dr. Milivoje Ćorić, predsednik mreže Malih poljoprivrednika i  Ana Nešić, osnivač platforme Mali proizvođači.

Tema Drugog panela je ulaganje u preduzetnike, sa fokusom na mlade poljoprivrednike, koji su budućnost naše zemlje.

Jasmina Miljković je na samom početku izlaganja govorila o našoj budućnosti koja je upravo u mladim snagama.

foto: Kurir Printscreen

- Mladi u poljoprivredi zauzimaju posebno mesto. Nama je u toku pandemije stiglo pismo, u kom se kaže da su nam odobrene Mere 7 i 9, koje su u mnogome olakšale naš dalji posalo i plan sa proizvodnjom, u kom jaku ulogu imaju mladi proizvođači. 

Mladima u poljoprivredi se pruža odlična prilika, što bi trebalo i da iskoriste, savetuje Jasmina, jer za realizovane investicije mogu dobiti i do 75 odsto povraćaja, što je odlična mera za koju vlada OGROMNO interesovanje i jak potencijal.

O velikoj zainteresovanosti mladih za projekte u poljoprivredi govorio je Milivoje Ćorić i rekao sledeće:

foto: Kurir Printscreen

- Oni su prepoznati kao nova kategorija i nadamo se da će se u daljoj budućnosti to i nastaviti. U radionicama su pokazali izuzetne rezultate i to je nešto što trebamo i forsirati.

O strat ap kreditima Ćorić kaže da za njih uvek ima mesta i zainteresovanost je velika.

-Naš cilj je bio da okupimo mlade ljude i da se sa njima sagleda glavni problem, onda se organizuje savetovanje mladih poljoprivrednika, gde im se pomaže, a Sajmovi dodatno unaprede započete poslove. Interakcija je jako bitna i za nas je jako bitno da znamo njihova interesovanja, a naše je da damo edukativni pečat.

Posetite EXPO ZONU na sajtu konferencije http://poljoprivreda.adriamediagroup.com/ i pogledajte specijalne ponude srpskih brendova kao i rešenja za poljoprivredu, a preko zoom aplikacije od 12 do 15 časova razgovarajte sa svim izlagačima ili direct chat-om svakog izlagača u toku celog dana

Važnost osiguranja i za državu i poljoprivrednike

Veljko Ninić pričao je o klimatskim promenama i osiguranju. Da li mladi drugačije planiraju, jer osiguranje nije bilo na zavidnom nivou, on iz svog ugla kaže sledeće

foto: Kurir Printscreen

- Oni učestvuju,ali to nije neki značajniji proizvod u odnosu na druge. Jako je važnmo da su se isporfilisali poljopredni osiguranici, pa koristim priliku da apeujem na državu da forsira mere subvancija u ovom polju, jasam je Ninić. 

Ministarstvo daje ogromne subvencije i ako to nije osigurano, anuliraće sve ono što je uloženo od strane države i proizvođača. Osiguranje bi doneo stabilnost proizvođačima i sigurnost državi.

Kako vidite spremnost poljoprivrednika na on line novine?

- Razvoj osiguravajućih pokrića i osiguranja razvija i partnerstvo države i osiguravajućih kuća u razvoju strategije. Jedan od modela je i razvoj el pi sistema, gde osiguranik sam odabira parcele iz gazdinstva koje će da osigura, a koje postoje u sistemu države. Tako da se više ne pojavljuju greške da osiguranik nije osigurao parcelu koju nije želeo.

Sve više se koristi internet i za informacije i cene i plasmane, pa se vrlo brzo i aktiviraju, što je svakako budućnost u daljjem poslovanju, zaključuje Ninić.

Ana Nešić:

foto: Kurir Printscreen

-Mi podržavamo mlade proizvođače i kada je krenula sva ova kriza, naši članovi su se učetvorostručili, što vam govori koliko je proizvodnja jako važna grana, u kojoj mladi proizvođači dosta mogu da doprinesu.

Kada se cela situacija desila sa pandemijom, i nestale pijace, on line prodavnice su postala nešto što je bilo neophodno u to vreme i ta varijanta je bila odličana alternativa za posao mladih ljudi koji su čak vršili i dostavu svojih proizvoda. 

Svim mladim proizvođačima je u cilju da rastu. Imali smo akciju kako bismo im pomogli da se lakše promovišu na društvenim mrežama. Povezali smo oko stotinak mladih proizvođača sa agencijama, što je bio eliki uspeh i za njih i za nas. Jako je bitno povezivanje, savetuje Ana.

Sitni koraci su nešto što vodi do krupnih. Kod svih postoji želja, samo je važno prihvatiti novine.

Strateški plan za bolju promociju osiguranja i budućnosti privrede

-Mi smo stalno prisutni na terenu. Jako je bitno objasniti šta je osiguranje i kako ono funkcioniše, ali je jako bitno da korisnici sami uvide da je ono neophodno. Država plaća obuku, ali ono što se pokazalo kao najbolje u zemljama u regionu je povećanje subvencija za osiguranje i uključivanje države u velike projekte osiguranja, kao što je na primer suša. To je dobitna kombinacija i za državu i za poljoprivrednika. Na taj način poljoprivrednik veruje državi, a onda osiguranje isplaćuje dogovoreno, što je dobit za sva tri faktora, pojašnjava Ninić.

ZAKLJUČAK PANELA 2 -  Značaj mladih proizvođača u Srbiji je veliki, oni su prepoznati i kroz nacionalne mere. Ljudi i dalje u Srbiji imaju sumnje u kupovinu on line

10.00 - PRVI PANELBEZBEDNOST HRANE, ODRŽIVOST I DALJI RAZVOJ OD 2020.

Šta je to što karakteriše proizvodnju hrane i koji su to faktori koju utiču na nju, bila je tema prvog panela. Učesnici panela su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i Miloš Milovanović, koordinator projekata FAO i EBRD u Srbiji.

foto: Kurir Printscreen

Odgovor je dao prvo ministar Nedimović, koji je i otvorio današnju konferenciju, i rekao je da su to pored tradicijei klime, jako bitan faktor TRŽIŠTE. Mi najviše plasiramo u zemljama u okruženju i zemljama EU, čak 70 odsto je usmereno ka ovim područijima. Malo smo bili i nepravedni prema drugim tržištima i mislim da je to glavna stvar a to je ponašanje tih tržišta u odnosu na zahteve ka srpskom agraru, rekao je Nedimović.

- Kada dođe do problema u prirodi, evo svedoci smo korona virusa, najbitnija je hrana. Tankeri nafte plove morem, niko ih neće, a hrana je nešto što je čoveku neophodno. Korona nas je podsetila koliko je hrana važna.

foto: Kurir Printscreen

- U našem Ministarstvu sanjamo velike snove za našu poljoprivredu. Nastojimo da u najkraćem vremenskom intervalu obezbedimo sve novine i olakšamo stvari Srbiji. Mi nemamo more, nemamo zlata, ali imamo zemlju. Ko je mislio da će Srbiaj izvoziti jabuke u Indiju, pa se i to desilo. S druge strane, ko bi pomislio da ćemo u Emiratima izvoziti goveđe meso, pa se i to desilo, rekao je ministar Nedimović u uvodnom govoru konferencije.

Ako nemate kome da prodate robu koju proizvodite, sami ćete ugušiti sebe, rekao je ministar. Sa povećanjem tražnje, povećaće se i tržište, rekao je ministar pa su se samim tim pojavile i nove šanse za Srbiju i podsetio da Rusija nje tražila srpsku jabuku, ne bi ni bilo toliko plantaža u našoj zemlji.

Miloš Milovanović govorio je o uticaju KOVIDA na hranu.

foto: Kurir Printscreen

- Slažem se sa ministrom i rekao bih da je poljoprivredno prehrambeni sektor jako važan. Razvoji ruralnih oblasti su jako važne, tako da poljoprivreda u ovim oblastima je kičma razvoja! Ono što je pitanje napretka za Srbiju je ulaganje u privredu i partnerstvo državnog i privatnog sektora i to je ključ uspeha, rekao je Milovanović u svom izlaganju.

Regulatorni okvir je takođe nešto u šta se treba ulagati, uklanjanje prepreka u tržištima i povezivanje sa novim tržištima.

DR Vladimir Mikliš je govorio o smenima i uticaju klimatskih promena na semena.

foto: Kurir Printscreen

- Klimatske promene su jako bitne za dalji razvoj. Mi kao najveći izvoznici semena suncokreta pratimo sve uslove. Što se Srbije tiče, ona je posejala sve što je planirano i pored svih teškoća.

Siniša Mitrović ističe da su za održivost zajednice najvažniji EKOSISTEMI

foto: Kurir Printscreen

-U ciklusu koji je pred nama očekuje se stalna smena zdravstverne i klimatske krize. Kriza je dobra prilika koja se ne sme propustiti, rekao je Mitrović i jako je važno da se uhvatimo u koštac sa komparativnom i strateškom situacijom i da rešimo sve izazove koji su pred nama. Nema proizvodnje hrane u Srbiji, ako ne budemo poštovali ekosistem, jasan je Mitrović.

Posetite EXPO ZONU na sajtu konferencije http://poljoprivreda.adriamediagroup.com/ i pogledajte specijalne ponude srpskih brendova kao i rešenja za poljoprivredu, a preko zoom aplikacije od 12 do 15 časova razgovarajte sa svim izlagačima ili direct chat-om svakog izlagača u toku celog dana

Bogatstvo Srbije

Srbija je zemlja koja je bogata vodom i treba da iskoristi to više za proizvodnju voća i povrća, u odnosu na žitarice, složni su učesnici.

Kod nas su poslednjih godina počele da se pojavljuju kulture za koje nisu postojale tolike potrebe: lešnik, orah, za kojima je neverovatna tražna.

- Srbija je izuzetan izazov za to. Ali Mali Šam, mesto u Srbiji, ima najbolju plantažu oraha recimo. To su nove vrste koje na malim površinama mogu da izbace neverovatno vredan prinos. Naša je obaveza da obrazujemo i uputimo ljude da podstaknemo ovu proizvodnju, dodao je ministar Nedimović.

foto: Kurir Printscreen

Kako se upravlja otpadom od hrane

Otpad se mora posmatrati kao drugo plućno krilo u proizvodnji hrane, rekao je Siniša Mitrović. Dosta hrane se baca, čak 99 odsto, a jedna tona bačene hrane izbaci oko 700 kg CO2, što je neverovatno!

U Srbiji se baca najviše voće i povrće, mlečni proizvodi, a najmanje meso. Ali ako znate koliko je samo vode potrebno da se proizvede jedna jabuka, nemoguće je ne voditi računa o jako bitnom sektoru - a to je upravo bacanje hrane, objašnjava Mitrović.

Koliko je otpad od hrane na globalnim razmerama veliki

Ogroman je broj neuhranjenih ljudi i to je globalan problem. UN ima veliki program koji uprabo promoviše značaj nebacanja hrane, odnosno iskorištavanje bačenog.

Miloš Milovanović, kako odgovor na ovo pitanje uputio je apel ljudima koji imaju restorane, kompanije, da ne uništavaju hranu, nego da je doniraju i obrate se organizacijama koje se bave tim.

- Problem su negativni aspekti uticaja na životnu sredinu. Ljudi i organizacije rade sve da to i uklone i reše goruće životne probleme, rekao je Milovanović.

Mi nemamo centar za skladištenje ambalaža pesticida, što je veliki problem.

Cilj je učiti na greškama zemalja koje su sve ovo prošle, a usvajamo ono što su našli kao rešenje. Svaki sektor je specifičan, pa tako je i kod nas, gde se moraju prihvatati novi uslovi, ulaganje, i ono najvažnije integrisanje privatnog i državnog sektora.

Konkurencija - proizvodnja pšenice

foto: Kurir Printscreen

Mi moramo podizati kvalitet, a ne prinos, jasan je Miklič po ovom pitanju.

-Mi se zalažemo za otkup po kvalitetu, pa je pitanje kvaliteta veoma važno. Mi imamo kvantitet, ali ne baš i najbolji kvalitet. Na kvalitetu uvek treba raditi. Najnovije trendove treba uvek pratiti ali sa ponosom kažem da Srbija ima izuzetne stručnjake koje prevazilaze naše granice.

Prerađivačka industrija treba svu snagu da usmeri ka kvalitetu!

Podela na male i velike proizvođače

- Mi godinama imamo socijalne migracije, rekao je Siniša Mitrović. Istraživanja kažu da će dve najsuplje stvari biti zdravlje i tišina.Lokalna radna mesta su nam za to jako bitna. Kovid kriza je pokazala mogućnost da se elktronski može trgovati. Neće sve investicije biti uz koridore, potencijal je i u Zapad Srbije. Prirodni kapita je jako bitan i sa njim treba pažljivo upravljati jer tu je dobit.

Glavna poruke je da nema malih i velikih, to je statistika, a za rast su svi jednako važni. Rast je bitan podjednako i od mikro i makro preduzeća. Velika kompanija ne može poslovati bez malog partnera.

UČESNICI PANELA 1 SLOŽNI: Srbija spada u zemlje koje su samoodržive u pogledu hrane!

(Kurir.rs)