AMG ONLAJN KONFERENCIJA NOVA ERA POLJOPRIVREDE: Hrana je najbolji brend Srbije

Srbija nema ni more, ni naftu, ni zlata koliko želi, ali zato ima plodno zemljište i zdravu hranu.

To je nacionalno bogatstvo koje Srbiju izdvaja kao samoodrživu zemlju, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, otvarajući prvu onlajn konferenciju "Adrija medija grupe" pod nazivom "Nova era poljoprivrede".

Učesnici ove pionirske konferencije, tokom koje je organizovana i prva interaktivna Expo Zona u Srbiji, u tri panela su istakli strategije, potencijale i projekte kojima se skicira put modernog razvoja domaćeg agrara.

- Mi, kao ministarstvo, sanjamo velike snove za srpsku poljoprivredu, a koliko ona ima potencijala, pokazala je pandemija virusa korona. Kada dođe do problema, najbitnija je hrana. Iako ne možemo da se pohvalimo morem, nemamo tankere nafte, a ni zlata koliko bismo želeli, mi obilujemo plodnim zemljištem i zdravom hranom. To je naše blago i naš najbolji brend - istakao je ministar Nedimović na prvom panelu posvećenom bezbednosti hrane, održivosti i daljem razvoju od 2020.

On je dodao i da Srbija spada u retke koje su, kada je u pitanju hrana, samoodržive.

Tri pravca razvoja

- Pored tradicije i klime, veoma bitan faktor je tržište. A mi smo u vreme krize dokazali da, osim što posedujemo sasvim dovoljno hrane za naše građane, beležimo suficit, te smo deo robe i izvozili. Obezbeđivanje izvoza jabuka za Indiju tokom vanrednog stanja najbolji je primer za to - rekao je Nedimović.

Podsetio je da Srbija poljoprivredne proizvode najviše plasira u zemljama u okruženju i EU, ali da se s povećanjem tražnje povećava i tržište.

- Cilj nam je da uvežemo poljoprivredu, prehrambenu industriju i proizvodnju, jer je pored ulaganja u proizvodnju bitno i razrađeno tržište. Ako nemate kome da prodate proizvode, sami ćete ugušiti sebe - objasnio je Nedimović i istakao da će glavne aktivnosti ministarstva koje vodi u narednom periodu biti usmerene na komasaciju, odnosno ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda ispod Save i Dunava, izgradnju sistema za navodnjavanje, za šta je namenjeno 70 miliona evra, kao i davanje subvencija proizvođačima za kupovinu najsavremenije poljoprivredne opreme.

Da su poljoprivredno-prehrambeni sektor, kao i razvoj ruralnih oblasti, veoma bitni za opstanak i napredak zemlje, pogotovo u uslovima pretećih ekonomskih kriza, ukazao je Miloš Milovanović, koordinator projekata FAO i EBRD u Srbiji.

- Poljoprivreda u ovim oblastima predstavlja kičmu razvoja, a ključ uspeha leži u ulaganju u privredu i partnerstvo državnog i privatnog sektora - rekao je Milovanović, koji smatra da moramo da naučimo kako da plasiramo inovativni proizvod.

Kriza je prilika

Siniša Mitrović, savetnik predsednika za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, naveo je da je Srbija pokazala veliku kondiciju i dala dobar odgovor na pandemiju.

- Strateška prednost Srbije je poljoprivreda, koja nije posustala u doba korone, što je dobro jer se, prema našim predviđanjima, očekuje stalna smena zdravstvene i privredne krize. Kriza je dobra prilika koja se ne sme propustiti, a važno je da se usmerimo na izmenu algoritama proizvodnje i potrošnje. Bitno je okrenuti se ekosistemima, koji su važni za proizvodnju hrane, ali i za održivost čitave zajednice - zaključio je on.

Dr Vladimir Miklič

Kvalitet na prvom mestu

Dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakao je da pažnja proizvođača mora biti okrenuta kvalitetu robe. - Moramo podizati kvalitet, a ne prinos. Institut se zalaže za otkup po kvalitetu robe jer mi smo pokazali kvantitet, ali ne baš uvek i najbolji kvalitet. Prerađivačka industrija treba svu snagu da usmeri ka kvalitetu, a u tome će nam pomoći izuzetni stručnjaci koje posedujemo - naveo je predstavnik instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Ulaganja u preduzetnike s fokusom na mlade poljoprivrednike

Mladi se vraćaju agraru

Značaj mladih proizvođača u Srbiji je veliki, te su oni prepoznati i za nacionalne mere pomoći i subvencija, kao i posebnih IPARD fondova, zaključili su učesnici drugog panela konferencije.

- Mladi u poljoprivredi su dobrodošli, predstavljaju našu novu kategoriju i zauzimaju posebno mesto. U toku pandemije iz IPARD fondova su nam odobrene mere koje podrazumevaju da se za realizovane investicije, usled štete i nepogode, može dobiti i do 75 odsto povraćaja uloženog novca. Mladima se ovo dopalo, spremniji su na rizik i rado biraju ovaj program - navela je Jasmina Miljković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede.

Digitalizacija, inovacije i geografsko poreklo

Budućnost je u funkcionalnoj hrani

Razvoj hrane budućnosti, ekoinovativni pristupi, smanjivanje jaza između nauke i implementacije, futuristička tehnologija i edukacija ljudi su glavni potencijali razvoja srpskog agrara u narednim godinama, poručili su učesnici trećeg panela iz Ministarstva poljoprivrede, sa Tehnološkog fakulteta i iz kompanija "Al Dahra Srbija" i "Agrodron".

Oni su se složili da ljudi sve više brinu o zdravoj ishrani i unosu kalorija, tako da je budućnost naše industrije upravo u funkcionalnoj hrani.

- Mi takvu hranu već proizvodimo. To je hrana koja u sebi sadrži funkcionalne dodatke koje našem organizmu potpomažu u daljem regulisanju. Kada se takva hrana konzumira, ona preventivno deluje na organizam i jača ga. To su sve proizvodi prirodnog porekla. Pošto Srbija tu hranu već proizvodi, postoji potencijal da takvu hranu i izvozimo - poručila je dr Aleksandra Cvetanović, naučni saradnik na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

Kurir.rs/Milica Vujović

Foto: Kurir printscreen