Konferencija "Zelena ekonomija regiona" počela je danas u Beogradu, u organizaciji Adria media grupe. Konferencija je deo platforme deo projekta „Održiva budućnost“ a održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i drugim važnim partnerima.
Na konferenciji učestvuju predstavnici nadležnih ministarstava, institucija i kompanija iz Srbije i regiona. Inače, sve zemlje Zapadnog Balkana prolaze kroz energetsku transformaciju, a budućnost regiona je u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu.
Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta kaže da je jedan od glavnih problema "zelene energije" do sada bio sigurnost snabdevanja.
"Uz svu orjentaciju da se ide na energiju iz obnovljivih izvora, kod jako puno zemalja je sigurnost snabdevanja opredeljenja iz konvencionalnih izvora", kaže on.
Na pitanje šta Srbiju opredeljuje da pređe sa fosilnih goriva na "zelenu energiju" Šagovnović kaže da postoji više faktora.
"Jedan od faktora je svakako obaveze koje je Srbija preuzela prema Energetskoj zajednici i EU. Drugi faktor je da su te nove tehnologije koje su nekada bile skupe svakim danom postaju sve jeftinije. Samim tim postavlja se i pitanje konkurentnosti energije koja se bazira fosilnim gorivima. Ono što je jako bitno sa aspekta Srbije je da su rezerve uglja ograničene i da preorjentacija na zelenu energiju može obezbediti optimalnije upravljanje rezervama koje imamo danas", kaže on.
"Srbija sa 30 odsto uvozne zavisnosti energenata je daleko manje zavisna od EU gde je prosek 54 odsto. Srbija svoj energetski suverenitet bazira na proizvodnji električne energije na bazi lignita. I konačno, moramo biti svesni da je Srbija putem niske cene električne energije u proteklom periodu vodila socijalnu politiku. Svaka zemlja mora poći od svojih resursa, i to me prilagoditi ritam tranzicije ka zelenoj energiji. Nemačka planira tek 2038 povuče iz pogona elektrane na ugalj, dok Poljska i dalje nije izašla sa rokom očekujući pomoć EU. Veliku rezervu u cilju uspešne tranzicije vidim u energetskoj efikasnosti", rekao je on.
Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić rekao je da Srbija ima visok stepen proizvodnje ukupne energije i da smo u odnosu na EU daleko manje energetski zavisni, a da dve trećine električne energije proizvodimo iz uglja. On je objasnio da je jedan od prioriteta da tu proizvodnju učinimo ekološki odgovornijom.
"Mi smo u proteklih nekoliko godina investirali oko 400 miliona evra u različite ekološke projekte u termosektoru, a planiramo narednih godina dodatne investicije od 900 miliona evra kako bi rešili sve ove segmente. Rešili smo praškasto zagađenje, rešavamo denoks i odsumporavanje dimnih gasova kao ključne izazove u termosektoru. Drugi prioritet je što veća zastupljenost novih projekata iz obnovljivih izvora. Otkako sam ministar, mi smo pustili na mrežu oko 550 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, a 2018. i 2019. godine smo bili lider u regionu sa novim projektima. Pre svega sa vetroparkovima. Planiramo sa tim da nastavimo u narednom periodu", rekao je on.
Ministar je naglasio da Srbija ima ogroman potencijal u energetskoj efikasnosti i da će se raditi na tom polju. On je izrazio nadu da će pregovori koji bude Srbija vodila sa EU u vezi sa tranzicijom na korišćenje obnovljivih izvora učiniti maksimalne napore budu fer i pošteni.
"Moramo da uzmemo u obzir da čitav region nije kapitalno uticao na klimatske promene i da u negativan uticaj imale najrazvijenije zemlje, a ni one nemaju jedinstvenu politiku kada je dekarbonizacija u pitanju. Čak i Nemačka, koja predvodi tu lokomotivu, planira rast termosektora a nisu ugasili ni jednu termoelektranu. Poljska nije napravila ni jedan korak u tom pravcu. Tako da čitav taj pristup mora da bude fer, pošten i postepen", rekao je Antić i dodao da se ne može očekivati od ovog regiona da izvrše brzu tranziciju, kao države koje su najveći zagađivači, a svoje ekonomije su podigle brzo na termosektoru.
Antić je objasnio da neke zemlje poput Severne Makedonije i Crne Gore imaju "laganu situaciju" jer nemaju snažan termoelektranu.
"Crna Gora ima jednu elektranu Pljevlja i lako je iz ugla jednog termobloka pričati o nečemu, a teško iz ugla Srbije koja ima 4.000 megavata termokapaciteta. Jedan od naših prioriteta je korišćenje gasnog sektora i povećali smo to oko 35 odsto u poslednjih nekoliko godina", objasnio je Antić i naveo da je Srbija investirala u nove gasovode a da se očekuje i novi pravac snabdevanja iz Bugarske. Ministar je naglasio da Srbija dolazi u poziciju da gradi nove elektrane na gas.
"U Srbiji će do kraja godine biti izgrađena TE-TO Pančevo, novih 200 megavata za proizvodnju struje, a radimo i studiju za Kragujevac. Ugalj je sada naša realnost, a ulažemo ogromna sredstva da njegova eksploatacija bude ekološki odgovornija ali planiramo i popravljanje našeg energetskog miksa. Kada se narednih godina pusti 550 megavata iz obnovljivih i kada se razvijaju gasni projekti i elektrane, da su to jasne poruke da radimo na popravljanju energetskog miksa", rekao je Antić.
Tomislav Ćorić, ministar zaštite okoliša i energetike Hrvatske izjavio je iz perspektive Vlade Hrvatske "zeleni plan" dočekan sa velikim odobravanjem.
"Paradigma niskougljičnog razvoja i klimatske neutralnosti do 2050. godine koje je Hrvatska preuzela kao obavezu je nešto što malim ekonomijama, na neki način, otvara dodatnu perspektivu da svoj razvojni potencijal usmeravaju u čistom smeru. Mi tu računamo i na ovaj fond za oporavak EU, ali i na činjenicu da će višegodišnji finansijski plan 2021-2027 biti vrlo "zeleno" orjentisan."
On je objasnio da je u Hrvatskoj doneta zakonska regulativa i objasno očekivanja u vezi sa obnovljivim izvorima.
"Hrvatska u narednih 10 godina želi da pređe novih 2.000 megavata instalisane snage iz obnovljivih izvora. S obzirom na 900 megavata koje imamo, smatramo da bi već za 4-5 godina mogli da obezbedimo 2.300 megavata. Hrvatska ima sreću da je proizvodnja na bazi uglja minimalna, a završavam projekat koji će nam osigurati alternativni dostavni pravac za plin putem izgradnje LNG terminala na Krku", rekao je on.
Dubravka Negre, šefica regionalne kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, izjavila je da je ova institicuja 2019. godine donela novu energetsku politiku i napravila zaokret ka održivoj ekonomiji.
"Mi čak 30 odsto našeg finansiranja namenjujemo borbi protiv klimatskih promena, a želimo da ga povećamo na 50 odsto od 2025. godine. Tokom narednih 10 godina mi smo se obavezali ispred institucija EU da podržimo ulaganje od bilion evra u dekarbonizaciju privrede širom sveta i obustavimo finansiranje svih projekata gde je prisutno korišćenje fosilnih goriva i gasa zaključno sa 2021. godinom. Ta politika je dosta radikalna, ali smatramo da je neopohodna kako bi motivisali i druge finansijere da odlučno krenu sa dekarbonizacijom ekonomija širom sveta. Kada pričamo o Zapadnom Balkanu želimo da pomognemo zemljama u regionu da naprave tranziciju ka čistijoj energiji i usklade svoje ekonomije sa energetskim i klimatskim praksama EU. Tranzicija ka čistijoj energiji zahteva političku volju i usaglašavanje sa regulativom o obnovljivim izvorima i ekološkom efikasnošću EU, sa kojima su se zemlje u regionu obavezale u dobroj meri. Za tu tranziciju su potrebne velike investicije, a mogu da kažem da Severna Makedonija predstavlja dobar primer jer su usvojili Strategiju razvoja energetskog sektora do 2040. godine i prva zemlja u regionu koja je napravila strategiju isključenja korišćenja fosilnih goriva do 2030. godine", izjavila je ona.
"Što se tiče EU želimo da se rukovodimo pravednim mehanizmom tranzicije gde se EIB obavezao da mobiliše najmanje 100 milijardi evra do 2027. godine kao podršku zemljama da se pridruže ekološkoj tranziciji. To je bitno i za Zapadni Balkan. Što se tiče obnovljivih izvora energije, mi smo aktivno podržali strategiju za razvoj hidroelektrana na Balkanu. Naša ulaganja u ovom regionu što se tiče energetskoj sektora predstavlja 5 odsto ukupnog ulaganja, dok je na nivou EU 15 odsto. To znači da prostora ima", rekla je ona.
Negre je skrenula pažnju na veliki broj projekata koje finansira EIB kao što su gasne ingterkonekcije, ali i zamena zastarelih brojila električnim brojilima u Srbiji. Ona je dodala da je što se tiče izgradnje vetroparkova Srbija je dosta dobro napredovala u odnosu na zemlje u regionu.
"I u EU je debata kako da se pomognu zemlje centralne i istočne Evrope koje svoje industrije baziraju na fosilnim gorivima, da dostignu tu tranziciju. Takav isti dijalog bi sa konkretnim planovima trebalo da se intezivira i u ovom regionu", objasniola je ona.
Tomas Šib, ambasador Republike Nemačke u Srbiji izjavio je da je najveći bezbednosni izazov na svetu nije trenutno borba protiv korona virusa nego moguće posledice globalnog zagrevanja.
On je dodao da je Nemačka bila jedna od prvih zemalja koja je krenula sa sređivanjem svog energetskog sektora i prelaska sa fosilnih goriva i nuklearne energije na obnovljive izvore.
Ambasador je objasnio da je zbog tranzicije u Nemačkoj napravljenja komisija kojoj su se sem važnih industrija našli sindikati, predstavnici vlade i nevladin sektor, koja je donela preporuke za Vladu Nemačke.
"Najstarije i najprljavije elektrane bi trebalo da budu zatvorene do kraja 2022. godine a to će dovesti do smanjenja emisija CO2 oko 20-25 miliona tona godišnje", rekao je on.
Janez Kopač, direktor Energetske zajednice, izjavio je sekretarijat ove institucije lansirao ideju o postepenoj integraciji energetskog sektora što se tiče ugljen-dioksida sa EU a da bi ta tranzicija mogla da traje 10 do 15 godina.
"Predložili smo da se postepeno oporezuju misije ugljen-dioksida a te pare bi upotrebili za podsticanje obnovljivih izvora i mere energetske efikasnosti. Ako bi taj mehanizam postojao, EU bi ga morala nadgraditi sa dodatnim parama u smislu razvojne pomoći, jer će razlike između Zapadnog Balkana i EU biti sve veće a to nikome nije u interesu. Prva zemlja koja je otišla na put dekarbonizacije je Severna Makedonija, a Crna Gora je uvela visoku taksu na ugljen-dioksid i postavila prelazni period od 5 godina, što smatram da nije realno. Tu je i Srbija koja je išla izuzetno ambiciozno u investicije vetroparkova itd. Svaka zemlja ima svoj izazov, a svima treba regionalni pristup i pomoć EU jer ta tranzicija neće biti ni pravedna ni uspešna", rekao je on.
Kopač se složio sa Antićem i dodao da ako EU priča o dekarbonazaciji do 2050. godine, da će to sigurno trajati do 2060. godine.
"Ta tranzicija će trajati mnogo duže nego u EU, a finansiranje toga treba dogovoriti sada inače nikada nećemo početi sa njom na regionalnom nivou. Tu se nadam da će ministar Antić imati snažnu ulogu i njegove poruke biti dobro primljene. Tranzicija regiona sa ugljem je izuzetno komplikovana. To pokazuju Nemačka i druga iskustva. To je težak politički proces koji treba podršku cele vlade, a ne samo ministara energetike", izjavio je on.
Aleksandar Macura, direktor programa RES fondacije, objasnio je da su "pametni gradovi" oni koji obezbeđuju optimalne uslove za život na način koji ne ugrožavaju budući razvoj, a što podrazumeva ne samo načine na koji trošimo energiju već i puno planiranja.
On je napravio jedan istorijski osvrt Beograda, koji je 1880. godine doneo odluku da opštinski službenici proputuju svet i vide kako se to radi u inostranstvu. Jedan od nedoumica je bilo i osvetljenje, a iako je gasno bilo nešto što je više rasprostranjeno, komisija 1890. godine donosi odluku da se uvede električno osvetljenje čime je prepoznata budućnost.
"Tri godine kasnije je izgrađena i prva električna centrala u Beogradu. To je bila održivost s kraja 19. veka", rekao je on.
Ksenija Karić, generalni direktor "Schneider Electric Srbija i Crna Gora", kaže je opšti trend u svetu da se kompanije okreću ka obnovljivim izvorima
"Cena solarnih panela je u poslednjih 10 godina pala 70 odsto, a električnih baterija za 76 odsto. Države menjaju način kako da forsiraju obnovljive izvore i nateraju firme i građane da podignu svest o svemu tome", rekla je ona. U tom smislu ova kompanija nudi softverska rešenja koja omogućavaju da se na elektro-mrežu lako instaliraju kapaciteti iz obnovljivih izvora, čak i od strane domaćinstava.
"Doneli smo odluku da celu poslovnu flotu poslovnih automobila prebacimo na električna vozila. To je trend koji je nezaustavljiv i mi želimo da se uključimo u njega", rekla je ona.
"Svet troši sve više električne energije i važno je upravljati sa njom i kontrolisati je, a to nas tera da pronalazimo instrumente i rešenje za lakše rukovođenje sa njom. Proizvodnja energije je odgovorna za 80 odsto gasova koji proizvode efekat staklene bašte, a to govori da puno toga treba da se uradi na reindustralizaciji i promeni našeg shvatanja kako industrija treba da izgleda. Stručnjaci kažu da će narednih 20 godina biti udvostručena, a jedini način da pratimo taj rast je da se pripremimo za taj period. Imamo jako puno rešenja a moramo se spremiti za gašenje svih elektrana na fosilna goriva. I kod nas će, verovatno, biti promena u tom trendu. Trend ka obnovljivim izvorima je bio 4-5 odsto a u sledećih 20 godina ide na 60 odsto energije iz obnovljivih izvora. Treba da budemo spremni za taj industrijski preobražaj", kaže ona.
"Kod nas se puno priča o smart building tehnologijama, što je potpuno upravljanje i optimizacija zgradama. Ako pogledamo Beograd, jako puno zgrada je energetski neefikasno a mi imamo jako puno rešenja gde zgrada može da se kontroliše čak i sa telefonom i preko aplikacija", ispričala je ona.
Petar Šainović, direktor kompanije Siemens Energy Beograd, objasnio je da se ova kompanija bavi analizom energetskih sistema zemalja a da su počeli ozbiljno da se bave i Srbijom.
"Srbija ima ogroman potencijal u razvoju energetike. Počeli smo analizu energetskog sistema u Srbiji, a preliminarni rezultati su više nego fantastični. Kada pričamo o toplanama i sistemima za daljinsko grejanje, samo oko 30 odsto energije se potroši u kogenerativnim postrojenjima a to se prvenstveno odnosi na elektrane na ugalj, u sistemu EPS. To se odnosi na grejanje manjih gradova u blizini tih elektrana, a ostalih 70 odsto se odnosi na toplane koje koriste prirodni gas kao gorivo. Manji deo su toplane na mazut i ugalj. U tim toplanama nemamo proizvodnju električne energije, iako to podiže efikasnost sistema. Mi smo analizirali kakvi su efekti kada bi implementirali kogenerativna postrojenja u nekim toplanama na gas. Kada bi smanjili proizvodnju iz uglja i nadoknadili je i kogenerativnih postrojenja, dolazimo do fantastičnih rezultata. Ušteda u proizvodnji primarne energije bi bila 50 odsto, a što se tiče novca ušteda bi bila 16 odsto", rekao je on.
Šainović se osvrnuo na to da je Srbija prošla kroz ozbiljnu krizu u vreme kada se radilo na energetskoj efikasnosti u svetu, zbog čega smo izgubili neki period kada nije rađeno na tome.
"Jako je puno urađeno u poslednje vreme. Mnogo ljudi ne zna, ali ako uzmemo površinske kopove u EPS oni ne zaostaju za istim takvim kopovima u svetu. Oni su modernizovali sva svoja postrojenja i kopovi, u neku ruku, prednjače u energetski efikasnim rešenjima. Drugi odličan primer je NIS koji je uveo sistemski pristup na nivou cele kompanije a analizom potrošnje svih energenata došlo se do velikog broja projekata koji imaju veze sa energetskom efikasnošću i zamene broje zastarele opreme što je rezultiralo izuzetnim uštedama. Sa podizanjem svesti, nadam se da ćemo vrlo brzo dostići nivo razvijenih zemalja što se tiče energetske efikasnosti u proizvodnji i potrošnji u industrijskim energetskim objektima", objasnio je on.
Milica Vukadinović, rukovodilac programa 'Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji' GIZ, rekla je da je na početku rada organizacije bilo teško bilo podići svest građanima i donosiocima odluka koliko je važno korišćenje biomase za grejanje u lokalnim samoupravama.
"U početku je bilo podići svest i pričati šta znači održivo korišćenje bioenergije. Protekao je dug period dok se svest nije dovela na nivo "isećićemo sve šume i dovešćemo do ekološke katastrofe". To znači da ako se na održiv način priprema bio masa i koristi, onda su efekti veoma pozitivni. Mi smo 2017. uspešno realizovali sa Pirotom prelazak na korišćenje biomase u 4 škole, što je impresivan projekat jer je uključen i lokalni partner. Ta iskustva su bila interesantna i druge lokalne samouprave su bile zainteresovane za taj proces. To je bio okidač da druge lokalne samouprave okupimo oko tih ideja", rekla je ona i dodala da je za realizaciju takvog projekta potrebno 2-3 godine.
Ipak, Vukadinovićeva smatra da će lokalne samouprave koje su budu uključivale u slične projekte imati kraće vreme implementacije projekata.
"U ovoj platformi za dijalog nisu uključene samo lokalne samouprave, već pokušavamo da uključimo i resorna ministarstva. Pokušavamo da ljude koji donose odluke na nacionalnom nivou izvestimo koje su prepreke na terenu, i mislim da je to ključno", objasnila je ona.
Iako podaci s kraja 2018. govore da je Srbija na 20,3 odsto obnovljivih izvora energije, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ocenjuje realnim ciljeve koje je pred Srbiju postavila EU da do kraja 2020. ima 27 odsto udela u ukupnoj potrošnji iz obnovljivih izvora energije, što je iznad evropskog proseka.
Istraživanja u okviru projekta “Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije” (REPCONS) pokazuju da je ključni faktor jača međudržavna saradnja između zemalja Balkana. Ipak, svaka država ima pravo da odredi svoj energetski miks. Drugim rečima, svaka zemlja mora da izabere svoj energetski identitet u proizvodnji energije, ali energetski sistemi i tržišta zemalja regiona moraju biti povezani.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
