Najnovije vesti

KONFERENCIJA ZELENA EKONOMIJA REGIONA: Treba nam zaokret ka čistoj energiji
Foto: Shutterstock

zaključci

KONFERENCIJA ZELENA EKONOMIJA REGIONA: Treba nam zaokret ka čistoj energiji

Održiva budućnost

Svet proizvodi sve više energije i to nas motiviše da pronalazimo načine kako da njome pametno upravljamo kako bismo sačuvali planetu

Budućnost je u energetskoj efikasnosti, većem procentu korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i njenoj optimizaciji i pametnom upravljanju. Zato je važno i da se okrenemo rešenjima koja podrazumevaju korišćenje zelenih energija - električne energije proizvedene isključivo iz OIE.

Ovo je zaključeno na drugoj onlajn konferenciji „Zelena energija regiona“ u organizaciji AMG, na kojoj su svoj stav izneli najviši državni zvaničnici, predstavnici regionalnih institucija i kompanija, ocenjujući da se u budućnosti moramo spremiti za gašenje svih elektrana na fosilna goriva.

Održiv život u pametnom gradu

Na drugom panelu, „Rešenja za novu održivost - energetska efikasnost i efektivno korišćenje energije“, direktor programa RES i moderator Aleksandar Macura pojasnio je da su pametni gradovi oni koji obezbeđuju optimalne uslove za život na način koji ne ugrožavaju budući razvoj, a što podrazumeva ne samo načine na koji trošimo energiju već i puno planiranja.

Ksenija Karić, generalni direktor „Šnajder elektrik Srbija i Crna Gora“, kaže je opšti trend u svetu da se kompanije okreću ka obnovljivim izvorima energije (OIE).

- Cena solarnih panela je u poslednjih 10 godina pala za 70 odsto, a električnih baterija za 76 odsto. Države menjaju način kako da forsiraju obnovljive izvore i nateraju firme i građane da podignu svest o svemu tome - rekla je ona, dodajući da kompanija na čijem je čelu nudi softverska rešenja koja omogućavaju da se na elektromrežu lako instaliraju kapaciteti iz OIE, čak i kod domaćinstava.

foto: Kurir

Svet troši sve više električne energije i važno je upravljati sa njom i kontrolisati je, a to nas tera da pronalazimo instrumente i rešenje za lakše rukovođenje sa njom.

- Proizvodnja energije je odgovorna za 80 odsto gasova koji proizvode efekat staklene bašte, a to govori da puno toga treba da se uradi na reindustrijalizaciji i promeni našeg shvatanja kako industrija treba da izgleda. Stručnjaci kažu da će narednih 20 godina biti udvostručena, a jedini način da pratimo taj rast jeste da se pripremimo za taj period. Imamo puno rešenja, a moramo se spremiti za gašenje svih elektrana na fosilna goriva - kaže ona.

Petar Šainović, direktor kompanije „Simens enerdži Beograd“, objasnio je da se ova kompanija bavi analizom energetskih sistema zemalja, među kojima i Srbijom.

Energetski efikasna rešenja

- Srbija ima ogroman potencijal u razvoju energetike. Kada pričamo o toplanama i sistemima za daljinsko grejanje, samo oko 30 odsto energije se potroši u kogenerativnim postrojenjima, a to se prvenstveno odnosi na elektrane na ugalj u sistemu EPS. To se odnosi na grejanje manjih gradova u blizini tih elektrana, a ostalih 70 odsto se odnosi na toplane koje koriste prirodni gas kao gorivo. Manji deo su toplane na mazut i ugalj. U tim toplanama nemamo proizvodnju električne energije iako to podiže efikasnost sistema. Naše analize pokazuju da bi, kada bismo smanjili proizvodnju iz uglja i nadoknadili je i kogenerativnih postrojenja, ušteda u proizvodnji primarne energije bila 50 odsto, a što se tiče novca 16 odsto - rekao je on.

Šainović ocenjuje da je mnogo toga urađeno u poslednje vreme.

- Ljudi ne znaju, ali površinski kopovi EPS ne zaostaju za istim takvim kopovima u svetu. Oni su modernizovali sva svoja postrojenja i kopovi, u neku ruku, prednjače u energetski efikasnim rešenjima. Drugi odličan primer je NIS, koji je uveo sistemski pristup na nivou cele kompanije, a analizom potrošnje svih energenata došlo se do velikog broja projekata koji imaju veze sa energetskom efikasnošću, što je rezultiralo izuzetnim uštedama - objasnio je on.

Milica Vukadinović, rukovodilac programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ GIZ, rekla je da je na početku rada organizacije bilo teško podići svest građanima i donosiocima odluka koliko je važno korišćenje biomase za grejanje u lokalnim samoupravama.

- Mi smo 2017. uspešno realizovali sa Pirotom prelazak na korišćenje biomase u četiri škole, što je impresivan projekat jer je uključen i lokalni partner. Ta iskustva bila su interesantna i druge lokalne samouprave bile su zainteresovane za taj proces. To je bio okidač da druge lokalne samouprave okupimo oko tih ideja - rekla je ona i dodala da su za realizaciju takvog projekta potrebne dve-tri godine.

(Kurir.rs / Jelena Vukić / Foto:Shutterstock)