Klimatske promene, izazovi na polju globalnog zdravlja, ograničenost resursa prirodnog kapitala, sve to skupa navelo nas je da postavimo nove prioritete i redizajniramo put kojim želimo da idemo i u kome važno mesto u budućnosti pripada „zelenom dogovoru“.
Svet se ubrzano menja, prave se zaokreti, donose se nove globalne politike. Strateški prioriteti, generatori ekonomskog održivog rasta koji su postavljeni u prethodnom periodu, sada su se ubrzali, ali se njihov smer lagano menja. Zaokret od globalizacije ka lokalizaciji više je nego očigledan i izvestan. Fokus je na razvoju sopstvenih privreda, kao i na potpunom prelasku na digitalne sisteme. Time nam se svima zasigurno otvara velika prilika.
Imajući sve to u vidu, a idući u susret RE-SET SUMMITU, AMG i PKS oformili su strateško partnerstvo, svesni snage privrede koja se mora preusmeriti na zeleni razvoj, u kom je fokus na ekonomiji, obrazovanju i zdravstvu, kako bi se postigao održiv rast u ovim sektorima.
Cirkularna ekonomija, turizam, energetika, poljoprivreda, obrazovanje, zdravstvo, neki su od sektora PKS sa čijim smo čelnicima razgovarali o zaokretima koje je potrebno napraviti.
Promocija zelenih nabavki
Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS smatra da je budućnost, između ostalog, u zelenim nabavkama.
- Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera, kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese rastu BDP.
- Putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih šokova, usklađujemo poslovanje prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija.ž
Zelena ekonomija i energija
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS kao razvoju šansu u toj oblasti vidi zelenu energiju, kao sastavni deo zelene ekonomije.
- Zelena ekonomija zahteva i fundamentalne promene na strani proizvodnje i potrošnje, pa ustaljene navike moramo brzo menjati. Pred našu privredu postavljaju se sve viši zahtevi, a među ključnim je efikasno korišćenje resursa primenom inovacionih tehnologija radi maksimalne valorizacije resursa, minimiziranja štetnih emisija i generisanja otpada. Racionalno korišćenje sopstvenih prirodnih resursa je bazični uslov za energetsku bezbednost, ali i održivost energetike. Drugi ključni zahtev su investicije, jer one znače rast i nove poslove. Samo uspostavljanjem lanca snabdevanja biomasom moguće je zaposliti između 6.000 i 7.000 ljudi, i to iz socijalno osetljivih grupa.
Budućnost je u eko-turizmu
Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam PKS, uverena je da kada je o turizmu reč, razvojna šansa Srbije je u eko-turizmu.
- Dobro očuvana priroda i raznovrsnost prirodnih resursa predstavljaju jednu od fundamentalnih konkurentskih prednosti za razvoj turizma Srbije, uz konzistentan, dugoročan pristup radi postizanja održivosti. Potencijal za razvoj eko-turizma predstavljaju prirodna bogatstva, zaštićena prirodna dobra, kao i pet nacionalnih parkova, rezervat biosfere, 120 rezervata prirode, 20 parkova prirode, oko 470 spomenika prirode i 215 biljnih i 427 životinjskih vrsta koje su označene kao biljne retkosti.
Umrežavanje i digitalizacija zdravstva
Mirjana Vučićević, sekretar Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS, ističe da su mnogi segmenti poslovanja preusmereni na elektronski nivo, što je ubrzalo procese digitalizacije.
- Prilagođavajući se promenama, farmaceutska industrija usmerena je na nove alate kako bi ostvarila planirane ciljeve i odgovorila izazovima sa kojima se ceo svet suočava. U poslovanju ove industrije nužna je automatizacija radi smanjenja administrativnih barijera, digitalizacija u svim segmentima, kao i organizacija zdravstvene službe zasnovane na pozitivnim iskustvima drugih zemalja, uz izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva.
Sistem dualnog obrazovanja
Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike, navodi da PKS realizuje niz inicijativa usmerenih na ublažavanje velike neusklađenosti obrazovanja i zahteva tržišta rada.
- Privredi nedostaju kompetentni kadrovi, dok je stopa nezaposlenosti mladih oko 20 procenata. Jedno od rešenja jeste sistem dualnog obrazovanja, čije je uvođenje, na zahtev privrede, inicirao PKS. To je jedan je od najboljih načina da mladi tokom školovanja steknu praktična i primenjiva znanja za rad u realnom radnom okruženju. Danas je u dualnom sistemu više od 900 kompanija, 6.900 učenika i 74 škole koje realizuju preko 40 obrazovnih profila.
Digitalizacija poljoprivrede
Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju, kaže da poljoprivreda, pored prerađivačke industrije, podrazumeva i primarnu poljoprivredu, gde nove tehnologije i rastući problemi vezani za radnu snagu i klimatske promene uslovljavaju radikalnije promene u načinu rada i korišćenja resursa.
- U oba vida prerade nove tehnologije, naučno-tehnološka rešenja i digitalizacija moraju biti što pre primenjene. Nova era poljoprivreda svakako treba da počiva na punoj primeni nauke i novih tehnologija, s posebnim akcentom na očuvanju životne sredine i održivoj upotrebi prirodnih resursa.
Digitalizacija je već našla primenu u poljoprivrednom sektoru, ali postoji veliki prostor za primenu novih digitalnih rešenja i tehnologija, od mehanizacije, načina rada i vođenja procesa, do novih mašina i opreme, načina komunikacije, promocije i prodaje.
Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
