U SUSRET RE-SET SAMITU: Nama treba zelena ekonomija i zeleni plan!

Zbog čega je važan re-set ekonomije, zdravstva i obrazovanja u cilju održivosti? Zašto je bitno da se naša privreda bazira na principima zelene ekonomije i šta to Srbiji u ekonomskom smislu donosi - nove investicije, nova radna mesta, povećanje GDP? Kako smanjiti tehnološki zaostatak naše energetike i privrede i time doprineti uštedi energije i unapređenju kvaliteta vazduha i javnog zdravlja?

Odgovore na ova i druga ključna pitanja potražili smo od naših direktnih stručnih konsultanata, eksperata u svojim oblastima, koji su ujedno i moderatori na panelima prvog dela Re-set samita.

Dušan Vasiljević, predsednik UO WBCG i međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, ističe da se ne zna kako će izgledati postkorona period, ali da koncept neoliberalne ekonomije već duže pati od sistemskih nedostataka i zaglavljuje se u teško održivim matricama superprodukcije jedino radi eksponencijalnog gomilanja profita.

- Tačno je da bi obrazovanje, ekonomija i zdravstvo morali biti stubovi na kojima počiva savremeno društvo i zato je, čak i u mikrosistemima kakav je Srbija, potrebno izvesno resetovanje. Međutim, da bi se to postiglo, neophodno je promeniti sistem vrednosti i redosled prioriteta i zagarantovani minimalni nivo prihvatljivog društvenog standarda, što podrazumeva kvalitetno zdravstvo i obrazovanje, čime se stvaraju preduslovi i za održivu ekonomiju, ali onda bez ostvarivanja superprofita nadnacinalnih megastruktura i njihovog globalnog interesa - ističe naš sagovornik.

Srbiji treba „zeleni plan“

On podseća da je EU prošle godine objavila Zeleni dogovor, plan za smanjenje emisija CO2 na nulu do 2050. godine kojim je predviđeno: da će se izvršiti kompletna dekarbonizacija energetskog sektora i obezbediti prelazak na obnovljive izvore energije; da će se sprovesti masovna rekonstrukcija zgrada kako bi se maksimalno podigla njihova energetska efikasnost; da će se podržati inovacije u industriji kako bi Evropa postala globalni lider u zelenoj ekonomiji; da će se podržati razvoj čistijih, jeftinijih i zdravijih vrsta javnog i privatnog prevoza.

- Srbija može usvojiti svoj „zeleni plan“ kako bi dostigla ciljeve kakve je sebi zacrtala EU. To je moguće uz jasnu političku rešenost, punu svest o potrebi za ovakvom vrstom promena, jaku volju, ogroman napor da se takav plan sprovede i značajne resurse, materijalne, finansijske i ljudske. Glavno težište bi moralo biti na usmerenju ekonomije ka novom poslovnom modelu i platformi tzv. cirkularne ekonomije - navodi Vasiljević.

Za cirkularnu ekonomiju kaže da je „platforma četvrte industrijske revolucije za primenu novog načina organizacije industrije i alat koji sažima napredne i visokoefikasne tehnologije i tehnološke procedure. One kao sirovinu koriste raspoložive ostatke primarne proizvodnje, poluproizvode i otpad nastao istekom trajanja proizvoda, uz maksimalnu upotrebu energije iz obnovljivih izvora i sa ciljem eliminacije štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene koristeći dubinsku digitalizaciju kao vezivni element“.

- Prihvatanjem savremenih standarda Srbija ima priliku da iz faze ekonomskog razvoja, u kojoj se nalazi, brže iskorači ka modernim državama i efikasnijoj ekonomiji uz povećanu konkurentnost, rast zapošljavanja, lakši pristup međunarodnom tržištu, a sve to uz mere zaštite životne sredine i zdravijeg i kvalitetnijeg života stanovništva - smatra on.

Mera između ambicija i mogućnosti

Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, podseća za Kurir da je Srbija ratifikovala Pariski sporazum o klimi i prihvatila propise EU kojima se to obezbeđuje kako bi svojim građanima obezbedila čistiju životnu sredinu.

- Zakon i strategija kojima će se utvrditi na koji način će Srbija sprovoditi Pariski sporazum još nisu doneti. Treba doneti i plansko-strateška dokumenta kojima će se odrediti kako će se i kojom dinamikom pristupiti sprovođenju ciljeva EU i inicijativa za smanjivanje emisija ugljen-dioksida i klimatske neutralnosti do 2050. godine, intenziviranih nedavnim Zelenim dogovorom, usmerenim i na naš prostor Zelenom agendom za zapadni Balkan. Ukoliko se pronađe razumna mera između visokih ambicija EU, mogućnosti i potreba Srbije, ti procesi mogu biti i velika šansa da se ukupne privredne i druge povezane aktivnosti blagovremeno adekvatno usmere ka zelenoj ekonomiji na način koji obezbeđuje tehnološki razvoj, rast zaposlenosti i BDP i minimizira socijalne posledice koje će ta tranzicija ostaviti. Jasan stav države prema tranzicionim procesima i mere koje će ga podržati biće i jasan signal i pružiće izvesnije uslove investitorima u energetskom sektoru, ali i u drugim sektorima, koji mogu pronalaziti svoju šansu za rast u Srbiji i za izlazak na inostrana tržišta - uveren je Šagovnović.

Primer Poljske poučan

Kada je reč o zadatku koji nam predstoji - prelasku sa fosilnih goriva na zelenu energiju, on ističe da u u zemlji koja 70% električne energije proizvodi iz uglja nije moguć brz prelazak na obnovljive izvore, kao i da bi pri sadašnjem stanju tehnologija to bio ne samo veoma skup već i tehnički nemoguć proces.

- To mora biti postepen proces veoma dobro planiran i sagledavan u ukupnom makroekonomskom, socijalnom i tehnološkom okruženju. Primer Poljske, veoma poučan za Srbiju, koja danas ima sličan procenat električne energije iz uglja, upravo to pokazuje. I pored ogromne finansijske podrške iz fondova EU, ugalj će ostati važan resurs sve do 2050. uz postepeno smanjivanje. Do tada će Poljska proizvodnju iz uglja zamenjivati obnovljivom energijom, ali i nuklearnim elektranama i manjim delom gasom. Kod nas se kao značajna alternativa uglju pominje i prirodni gas, ali bi to vodilo povećanju energetske zavisnosti i smanjivalo energetsku sigurnost Srbije.

Za energetsku tranziciju i transformaciju kaže da nema jedinstvenog puta, već njega svaka zemlja projektuje u skladu sa svojim resursima i mogućnostima.

- Povećanje energetske efikasnosti je najbolji način da se umanje problemi energetske tranzicije i to treba da bude prioritet broj jedan. Hidropotencijal treba iskoristiti koliko god se može bez posledica po životnu sredinu. Ostale obnovljive izvore treba povećavati dinamikom koja je troškovno i tehnički prihvatljiva. Prirodni gas bi se mogao koristiti u granicama spremnosti investitora da preuzmu rizike promene cena i obezbeđenja gasa i cena električne energije. U nekom trenutku dugoročna opcija mogu postati i nuklearne elektrane. Međutim, u ovom trenutku najvažnije je da država ostavi po strani kratkoročna viđenja i interese i integriše sve kapacitete da što bolje pripremi dugoročna strateška dokumenta kojima će odrediti put i dinamiku tranzicije za sledeće tri decenije, u okruženju u kome očekujemo Srbiju u tom periodu. Nije dobro čekati da predlozi stignu od EU i Energetske zajednice - upozorava on.

Težak zadatak

Aleksandar Macura, direktor programa u RES fondaciji, za Kurir ističe da je rizik od klimatskih promena kvalitativno novi rizik na koji mora da se obrati mnogo veća pažnja.

- Ekonomija je stalno u stanju promene. Novi izazovi traže veće transformacije. Zeleni evropski dogovor, koji predstavlja razvojnu strategiju našeg okruženja, jasno kaže šta je zadatak: stvoriti javne politike koje duboko transformišu društvo uz rast, konkurentnost, resursnu efikasnost i prestanak neto emitovanja gasova sa efektom staklene bašte. I to u 30 godina. Nije lak zadatak, ali je neizbežan i valja početi - kaže naš sagovornik.

On ističe da je naš termoenergetski sektor napravljen pre četrdeset i više godina da ga je, u tehnološkom smislu, pregazilo vreme.

- Efikasnost tog sektora je vrlo niska, oko 30 odsto. Produktivnost sektora zasnovanog na lignitu je neizbežno niska jer kopate ogromne količine materijala za malu količinu energije, a negativni uticaji na životnu sredinu su ogromni. Dok se negativan uticaj na kvalitet vazduha, vodu i zemljište može smanjiti korišćenjem modernih tehnologija, negativan uticaj na klimatske promene je praktično nemoguće izbeći bez napuštanja uglja. Odluka o izlasku iz uglja je najvažnija teška odluka koja se mora razmotriti.

Rešenje je u investiranju

Na pitanje kako da u zemlji u kojoj se 1,4 miliona domaćinstava greje na čvrsta goriva najrealnije pređe na obnovljive izvore, Macura kaže:

- Neophodno je investiranje da bi se izbeglo zaostajanje, rizik od siromaštva i rizici po javno zdravlje. Troškovi obnovljive energije su znatno pali i ona je konkurentna danas. Upravljanje izvorima koji su promenljivi, poput sunca i vetra, znatno je unapređeno, a potencijali biomase nedovoljno iskorišćeni, uključujući i potencijale za gajenje brzorastućih vrsta na niskokvalitetnom zemljištu. Tranziciju je najrealnije izvesti tako što ćemo prestati da zatvaramo oči pred svim ovim činjenicama - navodi on.

ODBROJAVANJE KREĆE, JESTE LI SPREMNI?

Re-set samit počinje za dva dana!

Re-set samit u organizaciji Adrija medija grupe i u strateškom partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije biće održan onlajn od 16. do 27. novembra. Prvi deo Re-set summita posvećen je EKONOMIJI, a mi istražujemo da li Srbija i zapadni Balkan sada imaju priliku koja se ne sme propustiti. Drugi deo počinjemo OBRAZOVANJEM, 25. novembra, a treći ZDRAVSTVOM 26. novembra. Poslednji deo ODRŽIVA BUDUĆNOST 2021. biće održan 27. novembra. Više o programu i govornicima pogledajte na sajtu.

REŠENJE ZA ODLAGANJE OTPADA

Srbija godišnje generiše oko 12 miliona tona otpada

Kao jedno od važnih pitanja koje vape za rešenjem, Vasiljević ističe odlaganje otpada, budući da odlaganje i upravljanje otpadom u Srbiji nije rešeno na pravi način, te je sistem upravljanja otpadom nedorađen i usled toga neefikasan.

- Srbija godišnje generiše ukupno oko 12.000.000 tona otpada, od čega 100.000 tona opasnog otpada. Postoji deset sanitarnih deponija i one su u 2018. godini deponovale tek 440.000 tona otpada, ali zato ima registrovanih 2.170 divljih deponija, a procenjuje se da ih ima preko 3.500. Srbija nema postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, jer su svi pokušaji da se to realizuje propali. Istovremeno, Prostornim planom RS predviđeno je pet lokacija za izgradnju deponija/skladišta za opasan otpad, ali je sve ostalo na papiru. Potrebno je da se do kraja izgradi sistem koji precizno prati sve tokove otpada, podstiče produženu i/ili deljenu upotrebu proizvoda, ima mere za podršku ponovnoj upotrebi otpada, materijala od otpada i reciklata i ima mogućnost kažnjavanja za zagađenje i nepoštovanje zakonskih normi.

OGROMNE UŠTEDE ZAHVALJUJUĆI ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI

Potrebna nam je sveobuhvatna strategija

Prema nekim procenama, oko 2,5 milijardi evra investicija može da donese energetska efikasnost zapadnom Balkana. Macura ističe da su investicije u energetsku efikasnost isplative, ali da je period povraćaja tih investicija nije uvek kratak.

- Koordinisanom strategijom je potrebno prepoznati energetsku efikasnost kao značajan resurs, stvoriti na nacionalnom i lokalnom nivou portfolije pristupa i mera i predstaviti ih korisnicima na pravi način. Potrebno je i obezbediti saradnju zainteresovanih strana i podstaći inovacije. Standardi imaju važnu ulogu. Kao što smo prihvatili standard EU za fenove i usisivače, tako moramo učiniti i za šporete i peći. I za elektrane. Dakle, odgovor na pitanje kako to sprovesti glasi: teško. Ali sve osim propadanja je teško, samo propadanje ne zahteva znanje i napor. Možemo da sprovedemo jednu takvu koordinisanu strategiju i predstavnici zemalja našeg regiona su se pre neki dan dogovorili da će baš tako i da urade. Da ih držimo za reč - optimističan je Macura.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock