Najnovije vesti

INOVACIJE I LOKALIZACIJA: Potencijal je tu, iskoristimo ga
Foto: Kurir

PRIVREDNI RAST

INOVACIJE I LOKALIZACIJA: Potencijal je tu, iskoristimo ga

Održiva budućnost

Šanse za brži rast ekonomije su digitalizacija, promena lanaca snabdevanja ka bližim tržištima, ali i podsticanje inovacija i digitalne transformacije

Gde leže šanse za brži rast ekonomije i zašto je bitno da se okrenemo i inovacijama i lokalizaciji? Kakvi su potencijali privrede nakon proteklog perioda i koje su prednosti tržišta Srbije za nove investicije? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor trećeg dana digitalnog serijala Re-set samit EKONOMIJA.

Srbija poželjna destincija

Ministarka privrede Anđelka Atanasković u uvodnom obraćanju je istakla da svi ekonomski pokazatelji govore da je Srbija na dobrom putu i da spada u red zemalja koje pokazuju veću otpornost na globalnu krizu. Ona je dodala da u ovim kriznim vremenima interesovanje stranih investitora za Srbiju nije opalo, te očekujemo da strane direktne investicije budu u iznosu većem od dve milijarde evra.

foto: Kurir/Ž.M.

- Investitori danas prepoznaju da je Srbija dobro mesto za razvoj biznisa sa dobrim ekonomskim ambijentom i političkom stabilnošću - rekla je ministarka.

Pomoćnica ministarke privrede Katarina Obradović Jovanović istakla je da mala i srednja preduzeća treba da iskoriste šansu u povezivanju sa velikim preduzećima i investitorima. Analize pokazuju, dodala je ona, da je čak 4 milijarde dinara usmereno na njih u proteklom periodu u vidu podsticaja.

Ulažite kod nas

Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, naveo je da sada privlačimo investicije jednog višeg tehnološkog nivoa, ali i kompanije koje uključuju svoje R&D centre, što nismo mogli da očekujemo ranije.

- Jednostavno, sada se pozicioniramo kao zemlja koja više pruža pameću nego rukama - istakao je on.

Andrija Vuković, finansijski direktor MK Group, ocenio je da u narednom periodu domaći privredni subjekti treba da investiraju u samu poljoprivredu, a njegova kompanija investiraće 30 miliona evra u domaći agrar, kao i u postrojenje za biogas, ali i u turizam - konkretno Kopaonik, gde će biti investirano 30 miliona evra u renoviranje smeštajnih kapaciteta, ali i obogaćivanje sadržaja i dalji razvoj destinacije.

Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Srbija, rekao je da ne traže svi investitori samo jeftinu radnu snagu, već kvalifikovanu, iz IT i sektora računarstva.

- Velika je stvar da imamo kompletan i kompleksan proizvod koji potiče iz Srbije, da na njemu piše „Made in Serbia“, to je potpuno drugačija vrednost za privredu Srbije - dodao je Ćoringa, koji smatra da treba ulagati u haj-tek kompanije.

foto: Nemanja Nikolić

Prehrambena industrija kao brend

Na drugom panelu „Jačanje privrede - nacionalni brendovi i inovacije“, čiji je moderator prof. dr Saša Veljković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, govorio je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, precizirjući gde leži najveća šansa Srbije kad je reč o nacionalnom brendu.

- Prehrambena industrija nije više privreda, već poljoprivreda - rekao je ministar i dodao da je sazrelo vreme da se prehrambena industrija nađe u našem fokusu.

On je najavio da će resor na čijem je čelu u narednom periodu napraviti prvi atlas prehrambene industrije i doneti uredbu koja se tiče novih tehnologija. Njeno donošenje je motivisano time što su zastarele tehnologije, pored nedostatka radne snage i neophodnog smanjena troškova, glavni problem ove grane.

Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije Mercator-S, istakla je da Srbija ima vrhunske prehrambene proizvode koji se izvoze u zemlje okruženja, a koje je ona nabrojala - brend po brend. Takođe je navela da proizvodi koji stižu od porodičnih malih proizvođača imaju veliki potencijal.

Potencijal je u znanju

- Morate da verujete da biste uspeli. Verujemo u domaći potencijal, treba uložiti u domaće znanje i treba poznavati tržište - rekao je Dragan Marković, predsednik ITN Group, osvrnuvši se na oporavak potpuno devastirane Budimke u koju je investirano, i u opremu i u proizvodnju.

- Verujem da je najveći potencijal Srbije znanje - dodao je on naglasivši da pre svega misli na proizvodnju i prodaju hrane i zelenu energiju.

Zoran Daljević, direktor Predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju, ocenio je da „najpre treba da imate proizvod koji ima konstantan kvalitetan, zatim opremu s kojom možete to da proizvedete i zatim distribuirate i prodate“.

- U današnje vreme potrošač je kralj, on diktira i potrebe i navike, stoga treba da osluškujete tržište - rekao je Daljević dodajući da uvek razmišlja o novim tržištima i novim proizvodima, ali i prilagođavanju naših domaćih proizvoda drugim tržištima.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, rekao je da umemo i možemo da napravimo proizvod koji ima dobru cenu i može da se nosi s kvalitetom i standardima koje nameću druga tržišta.

- Imamo to što nam treba, ali ono što nam treba jeste strategija da se taj lanac malo produži - rekao je Bogunović naglašavajući na dodavanju vrednosti, da to ne bude samo sirovina, već kompletan proizvod. On je ukazao na to da imamo šansu u proizvodima kojima se nešto dodaje, poput vitamina i slično.

VIŠE NIJE NAJVAŽNIJA CENA  

Raičević (PKS): Sada je bitno da su dobavljači što bliže

Ana Raičević, sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS, navela je da je ranije sa razvojem globalizacije najznačajniji kriterijum u odabiru dobavljača bio najpovoljnija cena, ali da to više nije slučaj.

- Kupci ponovno sagledavaju ukupne troškove logistike, troškove držanja zaliha i rizike. Pandemija koronavirusa dovela je do najvećeg poremećaja ekonomije posle Drugog svetskog rata, što se može videti po analizama koje se objavljuju širom sveta. Gubici nastali usled zatvaranja granica, potpunog zaustavljanja prometa ljudi i otežanog kretanja robe, mere se milijardama na svetskom nivou - navodi Raičevićeva.

Ona ističe da se PKS sve češće javljaju internacionalne kompanije, od kojih su neke i prisutne sa proizvodnjom u Srbiji, sa zahtevom za podršku u pronalaženju dobavljača.

- Oni donose strateške odluke da fokus za pronalaženje dobavljača preusmeravaju ka evropskim zemljama umesto ka Aziji, kao što je dosad bio slučaj.

AMBASADOR TOMAS ŠIB  

Srpska ekonomija napreduje izuzetno dobro

foto: Dado Đilas

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib naglasio je da su dugoročne posledice korone na ekonomiju još nepoznanica, posebno u trenutku kada se čitav svet bori i sa klimatskim promenama.

On je dodao da sa sadašnjeg stanovišta može da kaže je Nemačka uradila dobar posao kad se govori o kovidu i ekonomiji, a istovremeno je odao priznanje i Srbiji i pohvalio njen odgovor na kovid krizu. On je dodao i da srpska ekonomija napreduje izuzetno dobro i da je njena perspektiva pozitivna, te izdvojio izuzetno kvalifikovanu radnu snagu, zatim povezanost sa EU tržištem i atraktivne uslove za poslovanje.

On je za Nemačku rekao, kad je reč o zelenoj ekonomiji, da njegova zemlja insistira na procesu dekarbanizacije u privredi, zatim povećanju e-mobilnosti - ulaganju u električna vozila i izradu stanica na kojima automobili na struju mogu da se pune.

Kurir.rs/ Jelena Vukić 

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja