Drugi panel konferencije Re-set bio je posvećen smanjivanju nejednakosti i solidarnoj ekonomiji, a tim povodom ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić naglasila je da država priprema strategiju o iskorenjivanju siromaštva.
Ukazala je i da neki od predloga za otklanjanje posledica pandemije jesu da žene mogu ove godine da odu šest meseci ranije u penziju i da porodilje mogu da ostanu šest meseci duže na porodiljskom bolovanju. Ministarka je dodala i da je ministarstvo pokrenulo dijalog o posledicama pandemije na mentalno zdravlje stanovništva.
- Istraživanja su pokazala da su mladi, žene i zdravstveni radnici najviše pogođeni i o tome moramo da razgovaramo. Inicirali smo osnivanje centara za mentalno zdravlje na lokalnom nivou. To će biti mesta gde će sedeti stručnjaci i gde možemo da pričamo o svojim teskobama. Drugi dijalog se tiče socio-ekonomskog problema žena jer je pandemija pala na leđa žena - rekla je Čomićeva i navela da će Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokušati da reši problem neplaćenog ženskog rada.
Vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković naglasila je da je država programima pomoći uspela da sačuva radna mesta.
- Formalna zaposlenost jeste očuvana, ali lošijim segmentima tržišta rada, a tu pripada skoro polovina od ukupno 2.800.000 zaposlenih, bila je potrebna sigurno veća pomoć - rekla je ona i naglasila da pola miliona ljudi koji rade u neformalnoj ekonomiji nisu dobili pomoć države osim 100 evra koje su dobili svi građani.
Direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Dina Rakin smatra da je u Srbiji nedovoljno razvijen model socijalnih preduzeća, da su postojeća opterećena ogromnim problemima i da im je potrebna mnogo veća pomoć.
Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković smatra da je siromaštvo goruće pitanje u Srbiji.
- Koncept samozaposlenosti je ranjiva zaposlenost i kovid kriza će verovatno uticati na ljude da se ubuduće teško odluče da se samozaposle. Važno je da šaljemo jasne poruke šta hoćemo i da insistiramo na iskorenjivanju siromaštva. Moramo da se borimo i za razumevanje da se mi ne borimo protiv siromaštva nego i protiv njegovog multicipliranja u narednom periodu, jer ljude koji sada rade na crno neko će sutra morati da izdržava - dodala je Vučkovićeva. Moderator panela bio je Danilo Ćurčić, programski koordinator A11 - inicijative za ekonomska i socijalna prava.
RAD NA CRNO I NA SELU
Ljudi bez penzije najugroženiji
Prof. Jelena Žarković podsetila je da mnoge žene u ruralnim krajevima starije od 65 godina ne mogu da ostvare penziju iako su nosile domaćinstva ceo život:
- Približava se penzionisanju generacija koja zbog dešavanja devedesetih nema povezan radni staž ili je radila na crno i imaće veliki problem jer nisu skupili ni 15 godina radnog staža potrebnih za penzionisanje. Naš sistem mora da prepozna te grupe.
Kurir.rs/ foto: screenshot
NE PROPUSTITE
