Završena je još jedna onlajn konferencija RE-SET SUMMIT 2021!
Kroz Re-set Summit 2021 nastavljamo da se bavimo najvažnijim temama: ekonomijom, obrazovanjem i zdravstvom. Aktivno radimo na resetu i ne zaustavljamo se do novembra.
U planu imamo 21 konferenciju, na kojima pokrećemo dijalog za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.
Pred nama je RE-SET SUMMIT nedelja "ZELENA INFRASTRUKTURA ZA ŽIVOT", a tema današnje konferencije bila je NOVA ENERGETSKA MREŽA.
PANEL 3: ENERGETSKA MREŽA I GRAĐANI- ENERGETSKA EFIKASNOST
Teme: Energetski efikasne zgrade-kratkoročna prodaja ili dugoročni efekti / Prozjumeri - gde svako od nas može da proizvodi i trguje energijom, Toplane za budućnost u kome učestvuje zajednica
PANELISTI:
Zoran Lakićević, državni sekretar u Sektoru za energetsku efikasnost i toplane Ministarstva rudarstva i energetike
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca
Slobodan Jerotić, direktor JKP “Toplana-Šabac”
Moderator panela je Toplica Spasojević, predsednik ITM Sistem
- Novim zakonom omogućujemo i da domaćinstva sama proizvode električnu energiju i tako smanjuju račune. Energetska sanacija, zamena prozora, intervencije na grejnim sistemima, postavljanje solarnih panela, uprava će nastaviti da radi na projektima i krenućemo da radimo i na sektor domaćinstava - rekao je Zoran Lakićević, državni sekretar u Sektoru za energetsku efikasnost i toplane Ministarstva rudarstva i energetike.
Ističe da Srbija 4 puta više stroši sturje nego što je prosek EU.
- Veliki deo energije se bukvalno baca kroz prozor je vrata i prozori ne dihtuju, a građani ne mogu to sami da zamene. Raspisan je poziv za lokalne samouprave, nakon prijave samouprave će raspisati pozive za građane i firme koje će da se bave ugradnjom - objasnio je on.
Dodao je da je oko 50.000 dinara na građanima, a 50 hiljada na lokalnim samoupravama za zamenu stolarije.
- Mi smo jedan od prvih gradova koji je sproveo niz projekata u ovoj oblasti energetske efikasnosti i racionalnog korišćenja. Iz gradskog budžeta izdvajamo oko 4 miliona evra, na nekoliko školskih objekata je zamenjana stolarija. Mere koje ćemo finansirati je nabavka nove stolarije i novih kotlova na gas i pelet - rekao je između ostalog Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.
- Priprema se mnogo toga da dođe u Kragujevac, pored vrtića koji treba da postane prvi javni prozjumer koji proizvodi i naplaćuje energiju ono što je najbitnije jeste to što je država rešila da nam pomogne da posle 50, 60 godina rešimo problem zagađenja koji imamo sa toplanom - kaže Dašić.
Pet kotlova na ugalj su veliki zagađivač i nisu efikasni.
- Nadam se da ćemo u potpunosti preći na gas i da ćemo svi zajedno osetiti boljitak svega toga.
- Išli smo u susret problemima, 2011. godine smo uveli naplatu po potrošnji korisnika toplane onako kako to zakon propisuje i ugrađena su merila toplotne energije. 2010. smo pokrenuli projekat temoizolacije zgrada. To je sve stimulativno za građane i kada vide kolika je potrošnja to ih stimuliše da finasniraju mere - rekao je Slobodan Jerotić, direktor JKP “Toplana-Šabac”.
- Nove inovacije koje se očekuju jeste otvaranje prema građanima, mobilne aplikacije kako bi znali koliki su računi, da mogu da upravljaju potrošnjom. Počeli smo još 2010. godine sa modelom sufinansiranja i tako smo 50 odsto troškova termoizolacije sufinansirali - rekao je Jerotić.
PANEL 2: ENERGETSKA MREŽA I GRAĐANI- ENERGETSKE ZAJEDNICE
Teme su: Individualna ložišta - lokalne opštine i građani; način finansiranja u energetskom siromaštvu kao dobrobit za sve ljude i različiti vidovi promena individualnih ložišta.
PANELISTI:
Aleksandar Macura, direktor programa RES Fondacija
Zoran Lakićević, državni sekretar u Sektoru za energetsku efikasnost i toplane Ministarstva rudarstva i energetike
Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije, JP Srbijagas
Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj
Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica
Moderator panela je Toplica Spasojević, predsednik ITM Sistem
Oko milion individualnih ložišta koliko ih ima u Srbiji izaziva zagađenje i učestvuje na zdravlje ljudi. Kako da se pređe iz neefikasnih načina grejanja koji zagađuju okolinu na nešto bolje i efikasnije?
- Proteklih 15 godina mi smo gasifikovali sve opštine u Vojvodini, započeli smo i u ostalom delu Srbije. Grade se gasovodi visokog pritiska, gasifikuju se opštine i sa tim u vezi prošlom meseca Vlada je donela tri zaključka i da se započnu aktivnosti gasifikacije Kolubarskog okruga, zatim od Leskovaca do Vranja i treći je gasifikacija Borskog okruga, od Paraćina prema Zaječaru i delovima istočne Srbije - rekao je Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije, JP Srbijagas.
Očekuje se da sve opštine Beograda budu gasifikovane i namera je da se to završi u narednom periodu, krajem sledeće godine.
- Srbijagas je obezbedila najnižu cenu priključka od 780 evra, na 36 rata je plaćanje priključka. Obezbeđene su kompanije koje prate Srbijagas u smislu izgradnje instalacije i one će obezbediti plaćanje troškova na rate.
- Želimo da imamo minimalnu emisiju ugljen-dioksida u atmosferi. Opština Priboj je krenula drugim putem, 2016. godine smo shvatili da moramo da sprovedemo akcije i sami smo iz budžeta finansirali zamenu kotlarnice sa uglja na drvni pelet, i nastavljamo dalje - rekao je Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj.
- Nadam se da 15. oktobra puštamo u rad toplanu koja će grejati oko 120 hiljada kvadrata u Priboju jer se to nalazi na putu našeg cilja a to je Priboj sa čistijim vazduhom.Ukupno smo zamenili oko 11 megavata postrojenja koja su koristila fosilna goriva i ovo su projekti koji su i ekološki i socijalno i ekonomski bitni - kazao je on.
Dodao je da je izgradnja postrojenja dovela i do privrednih aktivnosti i otvaranju novih preduzeća u ovom gradu.
- Ponudićemo građani da zajednički subvencijama krenemo u zamenu individualnih ložišta. Velika ložišta smo zamenili, imamo još grejanje DZ i sada smo se okrenuli individualnim potrošačima i želimo da im pomognemo - zaključio je Vasilić.
- U primarnom smislu grejanje jeste najveći zagađivač, a ne možemo uvek sa sigurnošću da tvrdimo šta to u vazduhu doprinosi zagađenju. Možemo da kažemo da je grejanje u Srbiji gotovo neodrživo u pogledu standarda emisija i ako pogledamo u budućnosti klimatske promene čeka nas tranzicija kada je reč o načinu grejanja - rekao je Aleksandar Macura, direktor programa RES Fondacija.
Kako je istakao pred nama je ozbiljan zadatak, potrebna je tranzicija u načinu na koji se grejemo.
- Dobra vest je da je ova investicija insplativa i samo u unapređenju energetske efikasnosti možemo da ispaltimo investiciju u zamenu načina grejanja. Ali to ne znači da će biti jednostavno za sprovođenje i moramo da nađemo najbolji mogući način za to.
Istakao je da moramo da idemo sa rešenjima koja su prilagođena svakoj ciljnoj grupi, odakle nam gorivo dolazi da bismo razumeli i makroposledice tranzicije.
- Ministarstvo rudarstva i energetike je iznudilo 4 zakona, a jedan je posebno bitan, o energetskoj efikasnosti. Prvo rešenje problema individualnih ložišta gledamo sa aspekta zagađenja vazduha, a drugo sa energetske efikasnosti. Predstoji nam veliki posao i investicije, za sve mere energetske sanacije, a u te mere spadaju i one koje se odnose na individualna ložišta - rekao je Zoran Lakićević, državni sekretar u Sektoru za energetsku efikasnost i toplane Ministarstva rudarstva i energetike.
- Govorimo o enormnom zagađenju koje nastaje iz individualnih ložišta, a najviše dolazi od drva, 20 odsto je snabdeveno od strane daljinskog grejanja, 10 odsto ugalj i 10 odsto gas - kazao je on.
Istakao je da se prave planovi za narednu godinu da se omogući što više finansiranja mera.
- Daljinski sistemi grejanja u Srbiji 80 odsto već koriste gas, imamo projekte koje radimo, u 4 grada u Srbiji radimo prelazak na biomasu. Nastavićemo dalje, koji god gradovi mogu da se preorjentišu sa azuta su dobrodošli i da isključimo mazut i ugalj iz toplane - rekao je on.
- Užice se godinama unazad bavi problemom zagađenja, nalazi se u kotlini i to je ono na šta ne možemo da utičemo. Bavimo se merama koje sprovodimo kako bi poboljšali kvalitet vazduha -rekla je Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica.
Za ovu godinu je odvojeno 45 miliona dirana za mere koje se subvecionišu građanima Užica.
- Zahvaljujući konkursu zaključno sa prošlom godinom sufinansirali smo 255 objekata, nabavljeni su kotlovi na pelet i gas. Uspeli smo da se dogovorimo da cenu priključka na gas smanjimo na 450 evra, plaća se na 24 rate, i radi se na gasifikaciji 3,4 godine unazad. - istakla je ona.
Dodaje i da se radi na daljem poboljšanju vazduha i sprovodi se niz drugih mera koje se odnose na pošumljavanje.
- Naglašavam da je ovo jedinstven projekat koji je pokrenut pre sedam godina što se tiče subvnecija mera energetske efikasnosti i poslužićemo kao grad pilot projekat. Ovo što smo do sada radili pokazalo se vrlo efikasno i pomoć svih ministarstava je uvek dobro došla - naglasila je ona.
PANEL 1: ENERGETSKA MREŽA I PRIVREDA-ENERGETSKA TRANZICIJA SADA
Teme su: Ekonomski benefiti: Srbija u budućnosti kao glavno gasno čvorište za region / Zdravstveni benefiti: U susretu novim zakonima o energetskoj tranziciji na OIE / Privredni benefiti: Energetska mreža i privreda- obezbeđivanje ekonomske klime za investicije
PANELISTI:
Janez Kopač, direktor Energetske zajednice
Zoran Ilić, pomoćnik ministra u Sektoru za elektroenergetiku, Ministarstvo rudarstva I energetike
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom, EPS
Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije, JP Srbijagas
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije, Agencija za energetiku Republike Srbije
Moderator prvog panela je Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana
Na početku prvog panela najpre je govorio Janez Kopač, direktor Energetske zajednice.
- Energetska tranzicija je pre svega tehnološko pitanje vezano za zaštitu životne sredine na globalnom nivou. Naše dileme trenutno su ne samo zagađenje vazduha, nego i nestajanje vrsta životinja, svetska klima. U toj energetskoj tranziciji doći će do nove trke ko će biti vodeći u svetu sa novim tehnologijama - rekao je Kopač.
Dodao je da u toj tehnološkoj trci naš region zaostaje.
Kada je reč o mrežama istakao je da nažalost, vidimo neefikasnu upotrebu interkonekcija električne energije.
- U našem regionu, u svim zemljama, procenat iskorišćenosti postojećih kapaciteta je između 20 i 30 odsto, što je šteta za potrošače jer ne mogu doći do jeftinije struje. Nedostaje aktivnija uloga regulatora jer je jedino to što štiti potrošače. Problem naše regije je odsustvo signala cena. Privreda, industrija plaća struju po sličnim cenama kao u zapadnoj Evropi, a domaćinstva plaćaju niže nego što je slučaj u EU - kazao je on.
Dodao je i da "kada se priča o benefitima za potrošače želeo bih da spomenem inicijativu koja se sada dežava za osnivanje zajedničke berze odnosno platforme za saradnju berza gasom u regionu."
- Zakon o energetici je moderan koji će omogućiti efikasnije i kvalitetnije poslovanje unutar tržišta. Osnovne novine su pored same harmonizacije, fokusirane na sve ono što će omogućiti efikasniji pristup mreži - rekao je Zoran Ilić, pomoćnik ministra u Sektoru za elektroenergetiku, Ministarstvo rudarstva i energetike.
Dodao je i da "sve ono gde su postojali problemi na izvođenju radova oko priključka, danas će to moći. Elektrodistribucija je u obavezi da odradi svaki zahtev i izvrši priključenje na sistem."
- Sam elektroenergetski porter EPS je jedinstven sa stanovišta energetike. EPS radi na 4 berze svakog dana, a što se tiče same Srbije tržište je podeljeno na dva dela. Garantovano snabdevanje cenu određuje država Srbija, tako da je ta cena regulisana od strane agencije za energetiku. Cena na komercijalnom tržištu je bliska i odražava kretanja na tržištu tako da kupci, svi oni koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje imaju cene koje su na tržištu - rekao je Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom, EPS.
Dodao je i da razlog rasta cene struje jeste cena CO2 takse u EU.
- EPS radi u tržišnom okruženju i bori se za svakog kupca.
Gašenje termoelektrana na ugalj ugrožava poslovanje EPS?
- Do kraja 2023. EPS ima u planu termoelektrane Kolubara A i Morava, radiće verovatno još godinu dana. Ovi proizvodni kapaciteti biće ugašeni, a šta će se kasnije dešavati zavisiće od regulatornog okruženja. Treba znati da dinamika svega toga će zavisiti kako će biti prihvaćene obaveze od strane države - rekao je on.
- Snabdevanje gasom u Srbiji je sada iz pravca Bugarske i snabdevanju je postignut veliki napredak, a očekuje se i dalji razvoj - rekao je Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije, JP Srbijagas.
Kada je reč o razvoju ističe da ima uslova za proširenje.
- Prvi korak je napravljen u smislu donošenja zaključaka, koje je donela Vlada da Srbijagas započne gasifikaciju još tri okruga Valjevski, tačnije Kolubarski, pravac prema Vranju i pravac prema Borskom i Zaječarskom kraju - kazao je on.
- Regulacija cena grantovanog snabdevanja nije samo u Srbiji, postojaće potreba regulacije i u daljem periodu. Činjenica koja može ograničiti našu tranziciju trenutno je najveći problem ograničenosti kapaciteta skladišta električne energije. Vetar koji je do sada pušten, mali je prostor i mora se voditi računa paralelno sa razvojem, mora se uložiti i u razvoj skladišnih kapaciteta - rekao je Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije, Agencija za energetiku Republike Srbije.
Dodao je i da Srbija ima jedina likvidnu berzu električne energije.
- To što ograničava tržište gasa u Srbiji je što odakle taj gas da dođe. 10 odsto kapaciteta od 12,8 milijardi je ostavljen za kratkoročne gasove. Dobro je da se radi još jedan interkonektor sa Bugarskom i voleo bih da imamo isto koliko i električne energije - istakao je Popović.
Pomoćnik ministra u Sektoru za elektroenergetiku Ilić je još jednom istakao kada je reč o sva četiri zakona, da ćemo u sledeća tri meseca već imati većinu donetih i usvojenihi podzakonskih akata.
- Što se tiče pozicije EPS zaboravljamo da je velika razlika u standardu u odnosu na onaj u EU. U vezi udruženih energetskih kupaca smatramo da je to u funkciji i energetske tranzicije i nešto što će doneti bolje poslovanje i povećanje broja osnova i uslova za sticanje statusa energetskih kupaca - rekao je on.
- Pripreme za cenu CO2 plan kako ćemo se organizovati, razmotrili smo nekoliko modela i blizu smo odluke da napravimo model koji će biti primenljiv tokom procesa tranzicije i kasnije kada je u pitanju emisija CO2.
Na početku nove onlajn konferencije ovogodišnjeg RE-SET SUMMITA obratila se potpredsednica Vlade Srbija i ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović.
- Ova godina važna je za našu zemlju, donose se odluke koje se tiču razvoja i zaštite životne sredine. Verujemo da kroz zakon o obnovljivim izvorima energije to možemo da uradimo. Vrednost potencijalnih investicija u oblasti energetike i rudarstva je blizu 16 milijardi evra. Nove hidroelektrane koje ćemo graditi, velike ili srednje, obnovljivi izvori energije, i ono što se zove kako ćemo da štetimo i racionalno koristimo energiju jesu smernice budućeg energetskog razvoja - rekla je Mihajlović.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
