Najnovije vesti

RE-SET SUMMIT 2021 Kako 4. industrijska revolucija menja tržište rada i na koji način je digitalizacija rešenje za pametne gradove
Foto: Printscreen Kurir

ekonomija obilja

RE-SET SUMMIT 2021 Kako 4. industrijska revolucija menja tržište rada i na koji način je digitalizacija rešenje za pametne gradove

Održiva budućnost
14:22h

Održana je još jedna onlajn konferencije RE-SET SUMMIT 2021!

Kroz Re-set Summit 2021 nastavljamo da se bavimo najvažnijim temama: ekonomijom, obrazovanjem i zdravstvom. Aktivno radimo na resetu i ne zaustavljamo se do novembra.

U planu imamo 21 konferenciju, na kojima pokrećemo dijalog za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.

Imali smo prilike da danas pratimo petu RE-SET SUMMIT konferenciju na temu ekonomije: Digitalizacija vodi ka ekonomiji obilja.

PANEL 3: Urbnizacija - za pametne gradove digitalizacija rešenje

Teme 3. panela:

Koja su sistemska i tehnološka rešenja potrebna za razvoj mreže unutar pametnih gradova? Upravljanje podacima i resursima, nesmetano funkcionisanje, razmena podataka daje bolje upravljanje vremenom, resursima i nesmetano funkcionisanje /Cirkularni sistem jedini podržava veliku cirkulaciju za život u zdravoj sredini - u njemu učestvujemo svi

dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik, Institut Mihajlo Pupin

Marko Stojčić, glavni urbanista grada Beograda

dr Miljan Vučetić, rukovodilac grupe za veštačku inteligenciju, Vlatacom Institut

Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju, PKS

Moderator: Dušan Vasiljević, CEO Western Balkans Consulting Global (WBCG)

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Pametni gradovi su samo još jedan od naziva da se uspostavi održivi način života, a sve sa ciljem da se uspostavi sistem pravilnog urbanog razvoja.

- Planska dokumentacija je osnov za razvoj grada. Za mene je pametan grad sposobnost donosioca odluke da na pametan način koriste resurse grada i postave zahteve u cilju razvoja svakog pojedinačnog segmenta. Mi smo pre godinu dana krenuli u izradu novog strateškog plana za razvoj Beograda. Prikupili smo sve što je neko smislio, predložio. Kroz sve to došli smo do toga da kazemo pametan grad i pametniji grad - rekao je Marko Stojčić, glavni urbanista grada Beograda.

Shvatili smo šta treba da se desi kako bi mi nastavili u pravom pravcu. Beograd ima, kada merimo ukupan procenjeni koeficijent inteligencije ima nekoliko neusklađenosti. Došli smo do zaključka da je preveliko učešće privatnih fakulteta i dolazi do toga da ljudi imaju diplomu ali nemaju obrazovanje.

Marko Stojčić
foto: Printscreen/Kurir

Efekat nije jednak kao onaj što bi mogli da ostvare kao da su pohađali državni fakutet. Dogovorili smo se da izgradimo nove fakutete i kampuse, naselja za nastavno osoblje - dodao je Stojčić.

Miljan Vučetić
foto: Printscreen/Kurir

- Sve moderne tehnologije menjaju sliku života u gradskim sredinama. Daju mogućnost da se odgovori na rastući izazov i probleme koji sa sobom nose kada je u pitanju život u gradovima. 80 odsto potrešnje električne energije je u urbanim sredinama, svi problemi nameću potrebu da se u okviru gradskog urbanizma, arhitekture i slično razmišlja na način da se svi problemi rešavaju, a dolazi se na polje IT sektora gde se nalaze sistemi koji omogućavaju da se rešavaju na efektivan način - rekao je dr Miljan Vučetić, rukovodilac grupe za veštačku inteligenciju, Vlatacom Institut.

- U svetu 54 odsto stanovništva živi u gradovima i taj broj će rasti. Kritičari pametnih gradova će reći da oni nisu dobri jer se razvijaju za potrebe tržišta i kapitala. Treba naći sredinu gde će svima biti po volji - rekla je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju, PKS.

- U institutu već duži niz godina se bavimo delatnostima u oblasti automatizacije saobraćaja, a poslednjih godina sve više u prevenciji rizika klimatskih promena i uticaja zagađenja. Problem zagađenja je akutni problem naših gradova i sve više ima aplikacija koje prikazuju različite tačke u smislu zagađenja. Srbija nije izuzetak, Zapadni Balkan je vrlo zagađen, ali i zbog velike gustine saobraćaja i nepostojanja sistemskih rešenja - rekao je dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik, Institut Mihajlo Pupin.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Doći do sistemskih rešenja je dug i skup proces.

- Predlozili smo rešenje koje može brzo i uz manja ulaganja da da rezultate. Ne možemo očekivati da se problem ekolokije apsolutno reši. U Beogradu je između 750 i 800.000 putničkih vozila i taj broj automobila raste i čini ogroman pritisak na ekološku sredinu - rekao je on.

PANEL 2: Ekonomija obilja - promene modela poslovanja

Teme 2. panela: Tehnologija znanja i automatizacija - obezbeđivanje razmene znanja, među svim privrednicima, inovacioni vaučeri/ Modernizacija - tehnološki startapi rešenje za celokupnu domaću ekonomiju/ Ljudi i poslovi: četvrta industrijska revolucija menja tržište rada/ IoT tehnologije ubrzano menjaju tržište i navike ljudi

PANELISTI:

Nebojša Đurđević, direktor, Inicijativa "Digitalna Srbija"

Boško Nikolić, redovni profesor, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

Zoja Kukić, suosnivačica Startita

Lav Odorović, serijiski preduzetnik, osnivač fintech startup-a Relio

Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo, Privredna komora Srbije

Moderator/panelista je Ivan Rakonjac, direktor, Fond za inovacionu delatnost

- Danas ako glerdamo gde je Startit kao organizacija gađa startape koji razmišljaju o pokretanju biznisa, pruža edukaciju, i izašli smo iz nacionalnog okvira - rekla je Zoja Kukić, suosnivačica Startita.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Inicijativa okuplja preko 30 organizacija iz različitih sektora koji se relevantni za razvoj digitalnog sistema i naša uloga je da strateški sagledamo digitalni ekosistem koji možemo da iskoristimo za još bolje rezultate. Neophodno je da praktično u paraleli guramo programo u više oblasti, ključno je obrazovanje - rekao je Nebojša Đurđević, direktor, Inicijativa "Digitalna Srbija".

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Mi smo zemlja u tranziciji i pored velikog pomaka za bolje uslove za poslovanje, trudimo se da iz ugla digitalne ekonomije dajemo predloge kako se taj okvir može dalje unaprediti - rekao je Đurđević.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Posle rada za veliku kompaniju pokrenuo sam prvi startup pentu. Moj novi startup je upravo pre sedam dana objavljena investicija i pravimo novu banku u Švajcarskoj i sada su već zaposleni neki ljudi u Srbiji i nadamo se da će ih biti sve više - rekao je Lav Odorović, serijiski preduzetnik, osnivač fintech startup-a Relio.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- U PKS jedino tradicionalno je deo industrije, a sve ostalo se menja. Pokrenuli smo jedan trenutak kada su svi privrednici prišli i shvatili da su inovativna rešenja u tradicionalnu jedini način da privreda nastavi razvoj - rekao je Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo, Privredna komora Srbije.

Inovativni ekosistem je sledeća važna stvar jer sve analize govore da se inovacije stvaraju u svim oblastima, to je krug u kome je digitalizacija inicijalna kapisla - dodao je on.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Pokušavamo da pronađemo svoj mesto i da damo doprinos u razvoju sistema. Uveli smo nekoliko predmeta koji se tiču starapova i projekata i imamo posebne master studije koje su okrenute novim tehnologijama - rekao je Boško Nikolić, redovni profesor, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

Koliko četvrta industrijska revolucija izmenila obrazovanje?

- Što se tiče razvoja novih tehnologija i njihovog uticaja ističu se dve stvari. Prvo je otvorenost koja se sve više koriste i pokazuje počev od otvorenih podataka koje koristimo. U skladu sa tim je povezanost između istraživača, univerziteta, sa starap kompanijama i nadalje. Potrebno je da još više zajedno sarađujemo - rekao je Nikolić.

Što se tiče same industrije, prvo su kadrovi i mogućnost da ih kvalitetno obrazujemo. Pričamo sa firmama o tome, sporo menjamo stvari i pokušavamo da pored opšteg znanja za koje mislimo da je bitno za razvoj da ih obučavamo u skladu sa savremenim tehnologijama. Cilj nam je da pokušamo da razvijemo i lidere da sami smišljaju svoje ideje i da sami prave nek svoje firme - objasnio je on.

Koliko je razmene znanja između privrednih subjekata?

- To nije na zadovoljavajućem nivou. Ako posmatramo Srpsku privredu u celini, ono što smo prepoznali i što je naš sledeći korak je da razumemo i shvatimo gde se nalaze inovativne kompanije. Na nivou Srbije nemamo i ne znamo šta se događa transparentno, a to može da se popravi i da se radi na tome. Da napravimo neku bazu podataka i da imamo to u uvid - rekao je Stojanović iz PKS.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Da se na sistemski način pristupi inovacijama u privredi.

Ko su najznačajniji igrači unutar ekosistema?

- Ekosistem je bio mali i sve se dešavalo na jednom mestu i sve se znalo. Ono što je trenutno u našem startap ekosistemu to što je porastao i dovoljno. Moj idealni scenario je da nemamo registar inovativnih kompanija nego da svaka kompanija sutra može biti inovativna i da se razvija. Možda je vreme da prihvatimo da je ekosistem porastao i da ga je teško videti iz samo jednog ugla - rekla je Zoja Kukić.

- Ne znamo kako će izgledati poslovi budućnosti, ali digitalne tehnologije utiču na sve sektore. Svi poslovi budućnosti će zahtevati poznavanje osnovnih koncepata vezanih za digitalnu tehnologiju - dodao je Đurđević.

- Važno je da razumemo u kom stadijumu se nalazi naše društvo i privreda. Sada postoje firme koje znaju nešto da proizvedu ali treba vremena. Važno je da se takvim firmama da na značaju i da se napravi kontekst oko toga jer one puno rizikuju. Svaki startap će izroditi barem pet ljudi koji će napraviti neki novi - ostakao je Odorović.

U uvodnom izlaganju obraća se najpre Nenad Popović ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

"Nekada su prirodni resursi i njihova priroda ograničenosti određivali potencijal koji društvo ima da zadovolji neograničene potrebe.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Danas je digitalna ekonomija vredna više od 11 triliona (hiljada milijardi) dolara i čini više od 15 odsto globalnog društvenog proizvoda. Tu se računa sva vrednost koja je nastala poslovanjem koje se bazira na korišćenju digitalnih tehnologija, a pre svega interneta kao infrastrukture", rekao je Popović.

Kako je dodao "kreativnost i inženjersko znanje su pokretači inovacija koje stvaraju novu tržišnu vrednost i zato postaju sve vrednije na tržištu rada na globalnom nivou."

"Srbija u tom smislu ima veliki potencijal. Naši inženjeri i mladi talenti nalaze se na radarima najvećih svetskih korporacija. Samo u Silicijumskoj dolini nalazi se na stotine ljudi iz Srbije na vrhunskim pozicijama.

Naravno da je bolje da oni budu u Srbiji, ali da bi takvih prilika bilo u Srbiji, oni su morali da odu, uče, ostvaruju kontakte, kako bi se vratili da donesu najbolje svetske prakse i iskustvo i svoju zemlju.

Vlada Republike Srbije čini odlučne korake da ih u tome podrži i stvori povoljan ambijent za inovativne tehnološke biznise. U poslednje tri godine u inovacionu infrastrukturu uloženo je više od 100 miliona evra. Danas imamo četiri najsavremenija naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku," naglasio je Popović.

PANEL 1: Infrastruktura za ekonomiju, obrazovanje i zdravstvo

Teme 1. panela: Infrastrukturna mreža: plan Vlade je da za tri godine poveća pokrivenost od 60% (2020.) do 100% pokrivenosti Prioriteti Vlade - jačanje Srbije u jedinstvenom evropskom tržištu i njena konkurentnost na globalnom nivou. Investicije u oblasti obrazovanja građana i prelazak na digitalne modele poslovanja, obrazovanja i zdravstva.

PANELISTI:

Milan Dobrijević, v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija

Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology d.o.o.

Đorđe Marović, izvršni direktor za tehniku Telekoma Srbija

Goran Ličanin, CDO and Industry Development and Ecosystem Director for Cloud&AI, Huawei CEE&Nordic Region

Moderator panela je Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u Privrednoj komori Srbije

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Svi smo svesni da je Srbija ruralna zemlja i demografski različita. Imamo odlično pokrivanje gde u 80 odsto domaćinstava ima brzine više od 100 megabajta brzine. Što se tiče mobilne mrže još je bolja situacija. Fiksna infrastruktura nije sjajna situacija, pokazuje da imamo oko 2.800 naselja u kojima nema odgovarajuće fiksne infrastrukture i nema priključka za internet - rekao je Milan Dobrijević, v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

U narednom periodu radiće se na poboljšanju digitalne infrasturkture, a najpre će se to odnositi na škole, ali i u ruralnim naseljima.

Život sve više zavisi od digitalizacije!

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Živimo u vremenu kada imamo želju da podaci budu dostupni 24 sata, 365 dana, a da budu bezbedni i sigurni. Iz tog razloga je napravljen Data centar, i u rekordnom roku je napravljen objekat u Kragujevcu u koji je uloženo 30 miliona evra - rekao je Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology d.o.o.

- U slučaju katastrofe svi oni koji koriste usluge Data centra neće osetiti da imamo tehničke probleme. Nemoguće je da ovaj Data centar dođe do otkaza. Svi treba da budu ponosni, ovaj naš Data centar ne zaostaje ni po jednom tehničkom paramtru u odnosu na one u svetu.

Podaci su bezbedni i ne postoji mogućnost gubitka podataka - naglasio je Savić.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Telekom Srbija je jedini operator koji postoji kao mobilni i fiksni operator i postižemo značajne rezultate. Dobri rezultati nas obavezuju i motivišu, konkurencija ja jaka - rekao Đorđe Marović, izvršni direktor za tehniku Telekoma Srbija.

Tendencija je da se svim korisnicima omogući vrhunski kvalitet usluga kako govora tako i prenosnih podataka.

- U toku prošle godine smo prevazišli protok internet saobraćaja višeg od 1 terabajta u sekundi, i ovaj rezultat je apsolutni rekord u Srbiji. Ulažemo u produkciju video sadržaja, serije i filmovi su producirani od strane Telekom Srbije - kazao je Marović.

Dodao je da će se otvoriti nove poslovnice u Nemačkoj i Švajcarskoj, pored one u Austriji.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Hzawei kao firma je dosta vidljiva i stavlja se akcenat da smo mi kineska firma i da sve dolazi iz Kine. Mi smo prošle godine slavili 20 godina, i naša kompanija ima 23 razvojna centra u Evropi. Aktuelna je trenutno veštačka inteligencija i učestvujemo u svim poljima - rekao je Goran Ličanin, CDO and Industry Development and Ecosystem Director for Cloud&AI, Huawei CEE&Nordic Region.

- U svakoj zemlji pokušavamo da doprinesemo izgradnji infrastrukture. U Srbiji pokušavamo da prenesemo iskustvo iz Evrope, potpisali smo saradnju sa nekoliko univerziteta - dodao je on.

Mladi brzo uče i napreduju

- Oduševljen sam mladim ljudima koji dolaze, dolaze deca koja su spremna, porasla sa računarima i spremni su da uče. Ono što je država uradila jeste da imamo potisane ugovore sa vodećim svetskim kompanijama i imamo besplatne obuke za sve te ljude. Nove mlade snage dobro uče i vrlo brzo iz juniora idu u srednji nivo, pre svega u infrastrukturi - rekao je Danilo Savić, direktor Data Cloud Technology d.o.o.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Dodaje da je lokalnoj infrastrukturi ide i izgradnja Data centara prilog jer je ideja Data centra da sva oprema i podaci lokalnih samouprava budu smešteni u Data centru i time ih rasterete.

- Počeli smo sa projektom pametnih IT kabineta i ideja je da svi đaci u svakoj srednjoj školi imaju identične uslove za rad.

Odliv mozgova

- Trend odliva mozgova i nedostatak školovanih kadrova nije samo problem Srbije. Evropa se trudi da poboljša situaciju i ojača snage time što će da ulaže u nauku i dalje u infrastrukturu. Ono što se tiče Srbije sve više ljudi ostaje. Kadrovima je važno sem plate da budu zadovoljni okruženjem. Pokušavamo da preko nekoliko programa dopremo do studenata i prenesemo im znanje - rekao je Goran Ličanin, CDO and Industry Development and Ecosystem Director for Cloud&AI, Huawei CEE&Nordic Region.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Imamo program gde najbolji studenti putuju u Kinu na usavršavanje i takođe pokušavamo, da bi što više došli do najnovijih tehnologija, otvaramo laboratorije i postoje različiti programi kojima pokušavamo da mladima omogućimo da ne napuštaju Srbiju - istakao je on.

Veštačka inteligencija u Srbiji

- Imamo veliki potencijal, sa ovim najnovijim merama i inicijativama države doprinećemo da ti ljudi rade za lokalno tržiste i time doprinesu - kazao je Ličanin.

Budućnost fiksne telefonije

- Sigurno je izvesna jer u ovom trenutku preko fiksne infrastrukture pružamo ostale servise. Pokazalo se da je servis fiksne tehnologije doživeo ekspanziju u doba pandemije i ipak ima budućnost jer kroz kablovsku infrastrukturu idu i multimedijalni i internet servisi - rekao je Đorđe Marović.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track