Koji su to privredni, a koji zdravstveni benefiti, imajući u vidu nove zakone o energetskoj tranziciji na OIE? Kako da građani dođu do grejanja koje je efikasnije i zdravije i koliku i kakvu pomoć države će imati u tome?
Ovo su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor u okviru nedelje „Zelena infrastruktura za život“ digitalnog serijala Re-set samit na konferenciji „Nova energetska mreža“.
Godina za važne odluke
Više nema razvoja privrede i ekonomije bez vođenja računa o zaštiti životne sredine, u čemu će veliku ulogu imati i nova četiri zakona u oblasti energetike, najavila je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović u uvodnom obraćanju.
- Verujemo da putem Zakona o obnovljivim izvorima energije to možemo da uradimo, kao i Zakona o energetskoj efikasnosti. Vrednost potencijalnih investicija u oblasti energetike i rudarstva je blizu 16 milijardi evra. Polovina tih investicija su one koje može da realizuje sama država, a druga polovina one koju može da realizuje privatni sektor. Zajednički možemo da učinimo energetiku razvojnom šansom Srbije. Ne postoji deo energetike koji Srbija neće razvijati u narednom periodu. To donosi rast u BDP, ali i nove tehnologije i prostor za nova radna mesta - rekla je Mihajlovićeva.
Energetska tranzicija
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkan i moderator prvog panela „Energetska mreža i privreda, energetska tranzicija sada“, istakla je da se u poslednje vreme, zbog sve veće osvešćenosti ljudi širom planete da je potrebno da se zaštiti priroda, mnogo govori o zelenoj energetskoj tranziciji.
Janez Kopač, direktor Energetske zajednice, istakao je da je energetska tranzicija, pre svega, tehnološko pitanje vezano za zaštitu životne sredine na globalnom nivou.
- Naše dileme trenutno su ne samo zagađenje vazduha nego i nestajanje pojedinih vrsta životinja, klimatske promene. U toj energetskoj tranziciji doći će do nove trke ko će biti vodeći u svetu sa novim tehnologijama - uveren je Kopač.
Dodao je da u našem regionu privreda plaća struju po sličnim cenama kao u zapadnoj Evropi, dok domaćinstva plaćaju mnogo niže nego što je slučaj u EU. Kada je reč o benefitima za potrošače, istakao je inicijativu za osnivanje zajedničke berze, odnosno platforme za saradnju berza gasom u regionu.
Zoran Ilić, pomoćnik ministra u Sektoru za elektroenergetiku, Ministarstvo rudarstva i energetike, kao osnovne novine Zakona o energetici, osim harmonizacije, naveo je i fokusiranje na sve ono što će omogućiti efikasniji pristup mreži.
Dodao je i da „sve ono gde su postojali problemi na izvođenju radova oko priključka, danas će to moći“. Elektrodistribucija je u obavezi da odradi svaki zahtev i izvrši priključenje na sistem.
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom, EPS, podsetio je za garantovano snabdevanje cenu određuje država Srbija, a nju reguliše Agencija za energetiku.
- Cena na komercijalnom tržištu je bliska i odražava kretanja na tržištu tako da kupci, svi oni koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, imaju cene koje su na tržištu - rekao je on.
Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije JP „Srbijagas“, rekao je da je snabdevanje gasom u Srbiji sada iz pravca Bugarske i da je tu postignut veliki napredak, a očekuje se i dalji razvoj.
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku RS, istakao je da našu tranziciju mogu ograničiti kapaciteti skladišta električne energije. Ocenio je da Srbija ima jedina likvidnu berzu električne energije.
Težak zadatak
Predsednik „ITM sistema“ i moderator drugog panela „Energetska mreža i građani - energetska efikasnost“ Toplica Spasojević konstatovao je na početku da oko milion individualnih ložišta izaziva veliko zagađenje i zato društvena zajednica mora da pokrene tranziciju od individualnih ložišta ka nekom drugačijem grejanju koje je efikasnije i bolje.
Aleksandar Macura, direktor programa RES fondacija, ističe da „u primarnom smislu grejanje jeste najveći zagađivač, ali da ne možemo uvek sa sigurnošću da tvrdimo šta to u vazduhu doprinosi zagađenju“.
- Grejanje u Srbiji je gotovo neodrživo u pogledu standarda emisija i, ako pogledamo u budućnosti klimatske promene, čeka nas tranzicija kada je reč o načinu grejanja - rekao je on, ocenivši da je to ozbiljan zadatak.
- Dobra vest je da je ova investicija isplativa i samo u unapređenju energetske efikasnosti možemo da isplatimo investiciju u zamenu načina grejanja. Ali to ne znači da će biti jednostavno za sprovođenje i moramo da nađemo najbolji mogući način za to.
Zoran Lakićević, državni sekretar u Sektoru za energetsku efikasnost i toplane Ministarstva rudarstva i energetike, smatra da je prvo rešenje problema individualnih ložišta gledamo sa aspekta zagađenja vazduha, a drugo sa energetske efikasnosti.
- Predstoji nam veliki posao i investicije, za sve mere energetske sanacije, a u te mere spadaju i one koje se odnose na individualna ložišta. Govorimo o enormnom zagađenju koje nastaje iz individualnih ložišta, a najviše dolazi od drva, 20 odsto je snabdeveno daljinskim grejanjem, 10 odsto ugalj i 10 odsto gas - rekao je on.
Istakao je da se prave planovi za narednu godinu da se omogući što više finansiranja mera.
- U daljinskom sistemu grejanja u Srbiji 80 odsto već koristi gas, imamo projekte koje radimo, u četiri grada u Srbiji radimo prelazak na biomasu. Nastavićemo dalje, koji god gradovi mogu da se preorijentišu sa azuta na biomasu su dobrodošli i da isključimo mazut i ugalj iz toplane - rekao je on.
Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, podsetila je da se taj grad godinama unazad bavi problemom zagađenja, te da je za ovu godinu odvojeno 45 miliona dinara za mere koje se subvencionišu građanima Užica.
- Sufinansirali smo 255 objekata, nabavljeni su kotlovi na pelet i gas. Cenu priključka na gas smanjili smo na 450 evra, plaća se na 24 rate, i radi se na gasifikaciji tri-četiri godine unazad - istakla je ona.
Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije JP „Srbijagas“, podsetio je da su u proteklih 15 godina gasifikovali sve opštine u Vojvodini i započinju gasifikaciju Kolubarskog okruga, dela od Leskovca do Vranja, i gasifikaciju Borskog okruga.
- „Srbijagas“ je obezbedio najnižu cenu priključka od 780 evra, na 36 rata je plaćanje priključka. Obezbeđene su kompanije koje prate „Srbijagas“ u smislu izgradnje instalacije, i one će obezbediti plaćanje troškova na rate.
Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj, istakao je da ta lokalna samouprava od 2016. iz budžeta finansira zamenu kotlarnice sa uglja na drvni pelet.
- Zamenili smo oko 11 megavata postrojenja koja su koristila fosilna goriva i ovo su projekti koji su i ekološki i socijalno i ekonomski bitni. Ponudićemo građanima da zajednički subvencijama krenemo u zamenu individualnih ložišta - kazao je on.
Prozjumeri novog doba
Treći panel „Energetska mreža i građani - energetska efikasnost“ takođe je moderirao Toplica Spasojević. On je podsetio na novi termin - „prozjumer“, koji predstavlja svako domaćinstvo ili zgradu koja je potrošač, ali i proizvođač energije.
Zoran Lakićević, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, istakao je da je novim zakonom omogućeno i da domaćinstva sama proizvode električnu energiju i tako smanjuju račune.
- Energetska sanacija, zamena prozora, intervencije na grejnim sistemima, postavljanje solarnih panela, uprava će nastaviti da radi na projektima i krenućemo da radimo i sektor domaćinstava - rekao je Lakićević.
On navodi da Srbija troši četiri puta više struje nego što je prosek u EU.
- Veliki deo energije se bukvalno baca kroz prozor jer vrata i prozori ne dihtuju, a građani ne mogu to sami da zamene. Raspisan je poziv za lokalne samouprave, nakon prijave, samouprave će raspisati pozive za građane i firme koje će da se bave ugradnjom - objasnio je on.
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, rekao je da se iz gradskog budžeta za to izdvaja oko četiri miliona evra.
- Mere koje ćemo finansirati jesu nabavka nove stolarije i novih kotlova na gas i pelet - najavio je on.
Slobodan Jerotić, direktor JKP „Toplana Šabac“, istakao je da su u tom gradu 2011. uveli naplatu po potrošnji korisnika toplane, onako kako to zakon propisuje, i ugrađena su merila toplotne energije.
Pokrenuli smo 2010. projekat termoizolacije zgrada. To je sve stimulativno za građane i, kada vide kolika je potrošnja, to ih stimuliše da finansiraju mere - rekao je on.
