Najnovije vesti

RE-SET SAMIT 2021: Infrastrukturna ulaganja obezbeđuju razvoj
Foto: Kurir

onlajn konferencija

RE-SET SAMIT 2021: Infrastrukturna ulaganja obezbeđuju razvoj

Održiva budućnost

Srbija u poslednjih nekoliko godina ulaže velika sredstva u infrastrukturu, ali da bi društvo bilo razvijenije, potrebna su kontinuirana javna ulaganja, zaključeno na jučerašnjoj onlajn konferenciji

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije, ukazao je, otvarajući konferenciju „Javna ulaganja - kamen temeljc za razvoj društva“, u sklopu digitalnog serijala Re-set samit, na to da su izgradnja pruga, puteva i aerodroma zamajac u infrastrukturnom razvoju Srbije. Kao najvredniji, čak tri milijarde evra, istakao je projekat „Čista Srbija“, koji će, kako je naveo, rešiti decenijske probleme mnogih gradova, posebno kada je reč o izgradnji deponija i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Tomislav Momirović
foto: Ana Paunković

- Koliko je za Vladu Srbije i mene kao ministra važna izgradnja infrastrukture, govori i investicioni program „Srbija 2025“, kojim su predviđena ulaganja od 24 milijarde evra. Za 2021. godinu za investicije u aerodrome, izuzev „Nikole Tesle“, izdvojeno je rekordnih 3,5 milijardi dinara, a najveći deo budžetskog novca uložićemo u aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Investiciona politika

Moderator prvog panela „Ekonomska vrednost - saobraćajna i transportna mreža“, generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović, na samom početku je rekao da ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu imaju pozivan uticaj na privredni rast, ali i na životnu sredinu, pošto se smanjuje i zagađenje.

Direktor „Koridora Srbije“ Aleksandar Antić istakao je da investicije imaju značaj ne samo za transport već i za ukupnu srpsku ekonomiju i privredu.

- Mudrom investicionom politikom u uslovima pandemije uspeli smo da 2020. bude godina ekonomskog rasta - rekao je i dodao da je ponosan na Srbiju, koja se nikad snažnije nije razvijala niti imala više kapitalnih projekata nego što je to sada.

On je naglasio da „Koridori Srbije“ imaju tri veoma važna projekta:

- Prvi je Moravski koridor, deonica koja povezuje istok i zapad Srbije (povezuje auto-put do Niša sa Milošem Velikim); potom deonica auto-puta Ruma-Šabac i brza saobraćajnica do Loznice i otvaranje radova na Fruškogorskom koridoru, što je fantastičan projekat za Srbiju sa budućim najdužim tunelom u Srbiji od 3,5 kilometara.

Re-set samit
foto: Kurir

Dr Viknajson Tevendran, projekt menadžer kompanije „Behtel-Enka Morava motorvej prodžekt“, naveo je da će taj auto-put, dužine 112 kilometara, biti druga najvažnija saobraćajna arterija u Srbiji, jer će povezivati ljude i preduzeća od Pojata na istoku do Preljine na zapadu i spojiće se sa postojećim auto-putem koji povezuje mađarsku i severnomakedonsku granicu.

Istakao je da u tom konzorcijumu teže da lokalne kompanije i lokalna radna snaga budu što zastupljeniji na projektu.

- Trenutno imamo 684 radnika iz Srbije i 398 inostranih radnika. Do sada smo dodelili više od 1.670 ugovora različitim podizvođačima, od kojih je preko 75 odsto dodeljeno srpskim kompanijama. Što se tiče vrednosti ugovora, srpske kompanije su dobile 65 procenata od ukupne dodeljene vrednosti - naveo je.

Srpska radna snaga

Ahmet Murat Turkoglu, direktor „Azvrit ogranka Beograd“, istakao je da su na njihovim gradilištima više od 90 odsto zaposlenih državljani Srbije i ocenio da je kvalitet lokalne radne snage izuzetan.

- Dostignuće na koje smo posebno ponosni je izgradnja 40 kilometara modernog auto-puta od Ljiga do Preljine na auto-putu Miloš Veliki. U svim našim projektima više od 50 odsto posla povereno je srpskim kompanijama. Radimo sa željom da nas srpski narod pamti po kvalitetu naših puteva.

Direktor „Čajna roud end bridž korpa u Srbiji Džang Sjaojuan istakao je da je njihova delatnost, kao kompanije koja posluje u oblasti saobraćajne infrastrukture, u potpunosti u skladu sa razvojnom strategijom i ekonomskim razvojem Srbije.

- Na projektima na kojima trenutno radimo u Srbiji sarađujemo dosta sa domaćim kompanijama, dobavljačima, podizvođačima, imamo domaće radnike. Otprilike na svim našim projektima procenat učešća domaćih, srpskih resursa dostiže preko 70 odsto - precizirao je.

Miodrag Poledica, izvršni direktor Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj JP „Puteva Srbije“, podsetio je da je to preduzeće odgovorno ne samo za izgradnju nego i za održavanje puteva, njihovu bezbednost, naplatu putarine.

- Postojeća mreža auto-puteva u Srbiji iznosi 950 kilometara, čime smo ispred zemalja zapadnog Balkana, ali i Slovenije, Bugarske i Rumunije, ali smo iza Hrvatske (1.300 km) i Mađarske (1.600) - rekao je Poledica i dodao da imamo više od 3.500 mostova i više od 100 tunela na drumovima u Srbiji.

Nenad Tomić, direktor Instituta za puteve, rekao je da u ovom trenutku ta institucija ima mnogo posla i da projektuje oko 300 kilometara što auto-puteva, što saobraćajnica.

- Nema stajanja, da se gradi, da se projektuje, da se radi - kaže Tomić i dodaje da su njihovi ljudi i u vreme pandemije bili na terenu, poput Moravskog koridora i mosta preko Save kod Šapca.

Rok trajanja pruge 25 godina

Na drugom panelu „Ekonomska vrednost - održivi transport“, koji je moderirao redovni profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović, pomoćnik direktora JP „Putevi Srbije“ Slavoljub Tubić rekao je da to javno preduzeće vodi brigu i o lokalnim putevima, onima koji povezuju sela ili naselja sa centrom opštine.

- Oko 60 odsto ukupne putne mreže Srbije čine upravo lokalni putevi. Mnogi od njih su i neasfaltirani, jer je logika zašto graditi puteve tamo gde nema ljudi, a s druge strane, odmah se kaže da nema ljudi jer nema puteva - kaže Tubić.

Direktor „M end M Milicer end Minh RS d. o. o“ Dragan Simović dao je primer s juga Srbije, sela iz okoline Leskovca, koje nema asfaltiran put, a ima više desetina porodičnih firmi zbog kojih kroz taj kraj prođe na desetine šlepera dnevno.

Simović je rekao i da je taj kraj Srbije, posebno Leskovac, koji ima oko 250.000 stanovnika, i sela oko njega, bio zapostavljen kad je reč o gradnji puteva i poboljšanju putne mreže.

Nenad Stanisavljević, PR menadžer „Infrastruktura železnica Srbije“, naglasio je da se radi na modernizaciji železničke infrastrukture, pre svega na izgradnji brzih pruga, posebno na deonici Beograd - Novi Sad. On je dodao i da su vozovi u Srbiji išli 40 na sat, a da se to sada menja i da će u narednih nekoliko godina taj posao biti završen.

- Prvo što strani investitori pitaju jeste da li u blizini postoji pruga, moderna i savremena železnica, jer je železnica pokazuje snagu jedne države - rekao je i ocenio da je potrebno četiri-pet godina da se podigne železnica na nivo koji je potreban privredi i građanima.

- Rok trajanja pruge je 25 godina, nakon čega treba da se modernizuje, rekonstruiše ili zameni, a mi u Srbiji imamo pruge koje čitav vek nisu rekonstruisane. Teško je za nekoliko godina nadoknaditi toliko zaostajanje - ocenio je.

Igor Mitrović, izvršni direktor „MIND ril estejt“, naglasio je da se njegova kompanija vezuje za najveća svetska imena kad je reč o modernom železničkom saobraćaju i naglasio i da je železnički saobraćaj važan kad je reč o održivosti, posebno emisiji štetnih gasova, jer na železnicu otpada samo dva odsto.

- Srbija može da se pohvali da će srpski tramvaj, laki tramvaj koji ima nula emisiju CO2, biti na ulicama Bremena, a zatim i Minhena - kaže Mitrović.

Re-set samit
foto: Kurir

Razvoj lokala

„Društvena vrednost infrastruktura javnih ulaganja“ naziv je poslednjeg panela čiji je moderator bio Siniša Mitrović iz PKS. Panelista i direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije Marko Blagojević podsetio je na početke kancelarije koja je nastala u sklopu pomoći poplavljenim područjima u velikim poplavama 2014. godine.

On je dodao da kancelarija sada deluje već osam godina i da je u prethodnim godinama imala i na desetine projekata u nekim mestima poput Mionice. Dodao je i da je u realizaciji investicije jedna od najvažnijih stavki cena održavanja tog objekta ili infrastrukture posle izgradnje, kada uđe u upotrebu.

Danica Uskoković, pomoćnica ministra za stambenu i arhitektonsku politiku, govorila je na temu ekoloških projekata, deponija, prečišćavača otpadnih voda, naglasivši da su lokalne samouprave izuzetno zainteresovane, ali da su problem dosad uvek bila sredstva.

Ona je rekla da je ranije povika bilo na lokalne samouprave kako nisu zainteresovane za ovakve ekološke projekte i da ne mare za tu temu, ali to se ispostavilo kao netačno, jer su mnoge lokalne samouprave već imale spremne i lokacije i projekte, jedino je nedostajao novac, koji je sada i obezbeđen.

Adrijana Mesarević, član gradskog veća za finansije i investicije Grada Novog Sada, naglasila je da sam Grad Novi Sad ima više od 20 gotovih projekata kada je reč o ekološkim projektima, poput otpadnih voda, koje su decenijsko pitanje.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Kurir

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track