Najnovije vesti

UŽIVO RE-SET SUMMIT 2021: Cirkularni model poslovanja- ono što je đubre za jednog je resurs za drugog
Foto: Printscreen Kurir

održiva budućnost

UŽIVO RE-SET SUMMIT 2021: Cirkularni model poslovanja- ono što je đubre za jednog je resurs za drugog

Održiva budućnost
12:40h

Na portalu Kurir.rs pratite uživo 7. konferenciju na temu ekonomije u okviru RE-SET SUMMIT: Zelena privreda, pomiren ekonomski rast sa zaštitom društvene promene.

Naime, kroz Re-set Summit 2021 nastavljamo da se bavimo najvažnijim temama: ekonomijom, obrazovanjem i zdravstvom. Aktivno radimo na resetu i ne zaustavljamo se do novembra.

U planu imamo 21 konferenciju, na kojima pokrećemo dijalog za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.

Reset 2021
foto: Kurir

Panel 2: Cirkularni model poslovanja- ono sto je đubre za jednog je resurs za drugog

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Tema 2. panela:

Stop industrijalizaciji bez zaštite životne sredine / Privredni rast koji je baziran na održivom i zelenom poslovanju / Promene navika potrošača-lokalna proizvodnja, upravljanje otpadom, nove tehnologije i modeli poslovanja u skladu sa prirodom / Kada možemo videti da je Srbija preuzela inicijativu u zeleni i cirkularni model poslovanja? / Nova radna mesta kroz novi dizajn proizvoda

Učesnici:

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

dr Vuk Đorđević, viši naučni saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Slobodanka Cucić, Menadžerka korporativnih poslova, Apatinska Pivara Molson Coors Company

Nikica Marinković, direktor, Altaboxa LLC

Nikola Stanojević, generalni manadžer, Projekat Soma

Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova, Nestlé Adriatic S d.o.o.

Moderator/Panelista: Milan Veselinov, direktor, CirEkon

Veselinov: Zelena cirkularna ekonomija je nova ekonomija

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Moderator je na početku rekao da je zeleno daleko više od boje a cirkularno više od reciklaže.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Cirkularna ekonomija je prilika da uspostavimo pravo poslovanje u skladu s održivim razvojem. To je način da se uspostavi odgovorno poslovanje. Tri principa cirkularne ekonomije su dizajnirati tako da ne postoji otpad i zagađenje, zadržati proizvode i materijale što duže na tržištu s najvećom vrednosti i regenerisati prirodne sisteme koristeći čiste supstance, obnovljive resurse i izvore enegergije. Zelena cirkularna ekonomija je nova ekonomija, jer su velike posledice ako to ne učinimo na vreme - kazao je Veselinov.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Kako kaže, Srbija u odnosu na EU trenutno odvaja osam do 10 puta manje na cirkularnost proizvoda i inovacije, i osam do 10 puta manje na zaštitu životne sredine. Moramo da potenciramo inovacije, ekonomiju zanja i novo odgovorno tržište.

- Cirkularna ekomonija ima za cilj da dizajnira proizvode bez otpada. Akcenat na dizajnu proizvoda. Srbija je uspešno promenila narativ od reciklaže na privrednu mogućnost. Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo je dokument Mapa puta za cirkularnu ekonomiju.

Marinković: Đubre koje se kod nas baca je veoma vredan resurs

Nikica Marinković, direktor, Altaboxa LLC, objasnio je da za njega cirkularna ekonomija predstvlja ulaznicu za velika tržišta s novim inovativnim proizvodom.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Bavimo se ekološkim pakovanjem. Počeli smo pre par godina, borimo se protiv plastike i upotrebe stiropora. Kao izolator koristimo ovčju vunu. Đubre koje se kod nas baca je veoma vredan resurs.

Marinković objašnjava da bi trebalo plastiku i stiropor potpuno izbaciti iz upotrebe za dostavu hrane naručenu preko interneta.

- Trebaće nam 150 godina da ispravimo sve ono što smo uradili u prošlosti.

Stanojević: Cene otklanjanja otpada rastu a resursi nestaju

Nikola Stanojević, generalni manadžer, Projekat Soma, kaže da cirkularna ne predtavlja nešto što se može integrisati u način poslovanja Projekt Soma jer je ceo biznis model zasnovan na cirkularnosti.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- U većoj spoljašnoj slici, cirkularna ekonomija predstavlja jedini viabilni način napretka ekonomije, već iz ekonomskog razloga. Cene otklanjanja otpada rastu a resursi nestaju.

Stojanović ističe da Projekat Soma se bavi razvojem inovativnih biomaterijala koji mogu da se kloriste u industriji ili kao zamena za plastične materijale. Prvi proizvod je zamena za stiropor, za koji koriste poljoprivredni otpad.

On je kao barijere i na šta bi trebalo obratiti pažnju istakao nedostatak regulatornog okvira koji se bavi inovacijama.

Cucić: Cirkularna je ekonomija život koji živimo

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Slobodanka Cucić, Menadžerka korporativnih poslova, Apatinska Pivara Molson Coors Company, kaže da je cirkularna ekonomija život koji živimo, sve što radimo radimo cirkularno.

- Počeli smo da je primenjujemo u svakom koraku našeg poslovanja. Mislim da je cirkularna ekonomija način poslovanja s jedne i veliko znanje s druge strane.

Ona ističe da je Apatinska pivara započela cirkularni proces plaćala da se pivski trop zbrinjava kao otpad.

- Naišli smo na barijeru da ne možemo da ga predstavimo kao otpad. Onda smo naišli na problem edukacije i znanja. Usledio je dug proces usaglašavanja. Danas se koristi u proizvodnji stočne hrane - objašnjava Cucić prepreke na koji su išli u procesu "nekada otpad sada proizvod".

Ona dodaje da Apatinska pivara ima i svoje postrojenje za preradu otpadnih voda, koji umnogome pomaže razvoj cirkularne ekonomije.

Milanović: Cirkularna ekonomija nema alternativu, moramo da sarađujemo

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova, Nestlé Adriatic S d.o.o. ističe da je cirkularna ekonomija deo svakodnevnog rada i aktivnosti koja nema alternativu.

- Cirkularna ekonomija je zajedničko polje delovanja, u ovom segmentu nema konkurencije, treba svi zajednički da delujemo - kaže Milanović.

Ona ističe da iz Nestle fabriku u Surčinu nijedan gram otpada ne izađe na deponije jer se radi finalna separacija otpada.

- Regenerativna poljoprivreda je veliki projekat na kom radimo, naši naučnici će edukovati dobavljače kako da regenerišu prirodne sisteme, da unaprede biodiverzitet.

Kada je reč o upravljanju viška hrane, ide onima kojima je najpotrebnije jer imaju trajni ugovor s Bankom hrane. Ona ističe da su se obavezali da sva pakovanja Nestle proizvoda bud pogodna za reciklažu.

Đorđević: Institut se trudi da umnogome ozeleni poljoprivrednu proizvodnju

Panelista dr Vuk Đorđević, viši naučni saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kaže da je cirkularna ekonomija nastavak svih prethodnih aktivnosti Instituta.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Na poljoprivrednu proizvodnju proizvodnju zeleni su se obrušili zbog upotrebe pesticida koji se koriste u poljoprivredi. Cirkularna ekonomija je logičan nastavak cele naše priče.

Kaže da se Institut trudi da umnogome ozeleni poljoprivrednu proizvodnju i ima manji uticaj na zaštitu životne sredine.

- Svesni smo da imamo veliki pritisak energetskog sektora na poljoprivrednu proizvodnju da se ostaci žetve smatra otpadom i koristi za proizvodnju energije. Zemljište je resurs koji moramo štiti i čuvati i unapređivati kako bismo dugoročno opstali. Upravo su ti ostaci nama glavni izvor biogenosti zemljišta i vraćanjem zemlji onoga što smo uzeli od nje. Da bi cirkularna ekonomija mogla da se ostvari, moramo ispuniti određene preduslove - objasnio je Đorđević.

PANEL 1: Finansijski sektor pokreće zelene društvene promene

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Teme 1. panela:

Fokus na zeleni ekonomski oporavak: ublažavanje klimatski rizika kroz usmeravanje i realokaciju kapitala/Novi modeli pružanja usluga i proizvoda koji odražavaju širu ekonomsku promenu i formiraju zdrave sisteme davajući podršku građanima i privredi u kreiranju slobodnog tržišta

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Učesnici:

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja Banaka Srbije

Marija Popović, predsednica izvršnog odbora Mobi Banke

Vlastimir Vuković, predsednik izvršnog odbora Komercijalne banke

Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke

Svetlana Raljević, direktor Sektora za finansiranje privrede Raiffeisen banke

Moderator: Dr Slađana Sredojević, Specijalista za međunarodnu saradnju, međunarodne finansijske institucije i obrazovanje, UBS

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Sredojević: Privatni i bankarski sektor imaće krucijalnu ulogu u stvaranju novog zelenog društva

Zelene društvene promene i održivi razvoj već jesu važeća paradigma i preuzeta međunarodna obaveza javnog sektora širom sveta, rekla je na počerku Slađana Sredojević.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Agenda 2030 za održivi razvoj UN poziva i razvijene zemlje i one u razvoju na sprovođenje 17 cilje održivog razvoja, kao i druge globalne platfrome. Prirodno, finansijski sektor se i sam odazvao takvoj globalnoj potrebi kroz više inicijativa - istakla je Sredojevićeva.

Kako kaže, veoma je zapažena regulativnost u ovom polju, i same centralne banke u svoje ciljeve uvrstile ovu zelenu agendu.

-Tržište kapitala je veoma uključeno, ali raste i broj specijalizovanih investicionih fondova. Banke možda imaju i ključnu ulogu u razvoju zelene reforme. Privatni i bankarski sektor će imati krucijalnu ulogu ne samo u stvaranju novog zelenog društva već i u tranziciji takvog modela rasta - ističe moderatorka.

Vasić: Bankari imaju ključnu ulogu da podrže zelenu ekonomiju

Na temu zelene ekonomije, prvi panelista Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja Banaka Srbije da je u prethodnom periodu kada vlada epidemija korona virusa, Udruženje dalo maksimalan doprinos ekonomskoj stabilnosti Srbije kroz razne podrške, ali i konkretnim merama.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Kada pričamo o zelenoj ekonomiji, UBS ima dobru saradnju sa brojnim udruženjima koji imaju profilisanu zelenu ekonomiju. Uliva mi poverenje i nadu da ćemo i mi uhavtiti korak sa zelenom ekonomijom. Većina nas želi da zaštiti ovu planetu, a s druge strane ubeđen sam da ima prostora za ekonomiju, da to bude dodatni podsticaj daljem razvoju i napređenju ekonomskog sistema Srbije i okruženja - kaže Vasić.

On dodaje da je uloga UBS da promoviše zelenu ekonomiju, ali sa elementom da ljudi razumeju šta dobijaju od toga jer ljudi uglavnom gledaju svoju korist.

- Mi bankari imamo ključnu ulogu da možemo da podržimo zelenu ekonomiju, investicije, mikro, mala i srednja preduzeća i da na taj način damo i dalji doprinos ekonomskom jačanju Srbije. nastavićemo da edukujemo klijente, investitore i javnost i ne smemo zaboraviti mlade.

Popović: NBS donela set mera koje doprinose očuvanju stabilnosti finansijskog sistema

Marija Popović, predsednica izvršnog odbora Mobi Banke, kaže od osnivanja ova banka ima viziju o dogotalizaciji bankarskih procesa i usluga.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Za napredak je najvećim delom zaslužna NBS svojim ideološkim opredeljenjem podržavanju bankarskih proizvoda. Stvar je strateškog opredeljenja koliko će to primeniti u svom poslovanju. Mi stremimo u svakom segmentu da primenimo maksimalno digitalizaciju. Mi smo u ovoj godini zaključili više od 70.000 onlajn ugovora, mogućnosti koje su nam pružene maksimalno koristimo kako bismo doprineli digitalizaciji naših usluga - rekla je Popovićeva.

Ona kaže da je i pandemija doprinela ubrzanoj digitalizaciji.

- NBS je tokom cele prošle godine donela set mera koje doprinose očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Vuković: Pandemija donela ubrzanu digitalizaciju

Panelista Vlastimir Vuković, predsednik izvršnog odbora Komercijalne banke, kaže da je zelena društvena promena nešto što je potrebno Srbiji.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Svesni smo zagađenosti vazduha i mislim da su država, mediji i banke sektori koji treba da doprinesu boljim uslovima ali i održivosti poslovanja. NLB grupa od 2011. ima usvojenu socijalnu i ekološku politiku, pa tako i mi. Sve članice NLB su potpisnici globalnih principa UN za odgovorno bankarstvo. Pandemija uz sve loše što je donela, donela je i ubrzanu digitalizaciju. U Komrcijalnoj banci je za 40 odsto porastao broj korisnika digitalnih usluga. To nam omogućava da radimo brže, a ljudi štede vreme i resurse - kaže Vuković.

On ističe da je važno i bespapirno poslovanje, jer moramo svi zajedno da utičemo i na takvo odgovorno ponašanje.

- NLB grupa odradila je prvi deo svoje pomoći a sada kreće i sa drufim, gde ustupamo marketinški prostor da se predstave mali preduzetnici i kompanije. Druga stvar je naš konkurs za organske proizvođače hrane.

On je kao važnu inicijativu napomenuo i podrška države u zameni stolarije, što će pomoći da se smanji i emisija štetnih gasova.

Anić: Treba da doprinesemo promociji zelene agende

Naredni panelista, Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke, rekao je da ProCredit grupa dugi niz godina implementira različite mere za podizanje ekološke svesti.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- U svakodnevnom radu i ponašanju treba da doprinesemo promociji zelene agende. Mi smo počeli neke pionirske akcije 2016. godine pa smo nastavili da produbljujemo naš pristup zelenom finansiranju. Imamo tri osnovna stuba na kojima radimo - kaže Anić.

Ključno je da svi kroz svakodnevni rad razvijamo znanje svih kolega, dodaje Anić.

Raljević: Bitno da se pojam životne sredine posmatra kroz koncept održivog i odgovornog ponašanja

Svetlana Raljević, direktor Sektora za finansiranje privrede Raiffeisen banke, rekla je da je ova tema od životne važnosti.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Sve nas zanima kolika je zagađenost vazduha i indeks UV zračenja. Jako je bitno da se pojam životne sredine posmatra kroz koncept održivog i odgovornog ponašanja, i naša banka od samog početka neguje to - rekla je Raljevićeva.

Ona dodaje da su neki principi godinama menjali i usavršavali.

- U našoj kući se vodi računa o potrošnji energije, a veliki je akcenat na digitalizaciji, gde su banke bile pioniri na našem tržištu. Digitalizacija je doprinela poboljšanju komfora klijenata i u banci je donela određenje uštede, što ima uticaj na životnu sredinu.

Ona dodaje da se trenutno intenzivno radi na zajedničkom kreiranju promene svesti i putokaz daljeg razvoja.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Vasić je objasnio da UBS može biti pionir za održivo finansiranje. Agenda održivosti nije obavezna za Srbiju, ali to ne znači da treba da spavamo, kaže Vasić. Popovićeva kaže da je značajna svest kompanija da doprinese zelenim društvenim promenama. Anić iz ProCredit banke kaže da svi i bankarski sektor i lokalne samouprave imaju ulogu u društvu, dok je bankarski najvitalniji i da utiče na brzinu kojom društvo ide ka određenom nivou svesti. Kako kaže, društvena svest je sve veća i nastavlja da raste i ističe da i mediji imaju veliku ulogu u tome.

Panelisti su poručili da treba svojim primerima da pokažu kako se treba odgovorno ponašati i širu društvenu svesta kako da se sprovede zelena agenda što pre, kao i da je potrebno imati određene akcije.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track