Najnovije vesti

RE-SET SUMMIT 2021. SLOBODNA PRIVREDA I: Samo slobodnom privredom do prave vrednosti i većih plata
Foto: Printscreen Kurir

8. konferencija na temu ekonomije

RE-SET SUMMIT 2021. SLOBODNA PRIVREDA I: Samo slobodnom privredom do prave vrednosti i većih plata

Održiva budućnost
13:12h

Na portalu Kurir.rs pratite uživo 8. konferenciju na temu ekonomije u okviru RE-SET SUMMIT: SLOBODNA PRIVREDA I: MONOPOLIZACIJA ILI SLOBODNO TRŽIŠTE? ODLUKA JE NA NAMA.

Kroz Re-set Summit 2021 nastavljamo da se bavimo najvažnijim temama: ekonomijom, obrazovanjem i zdravstvom. Aktivno radimo na resetu i ne zaustavljamo se do novembra.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

U planu imamo 21 konferenciju, na kojima pokrećemo dijalog za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.

PANEL 1: Šta sve Srbija nema

Tema 1. panela

Nova vrednost domaćih proizvoda i usluga: od primarnih proizvoda do proizvoda visokih vrednosti. Nova vrednost u poljoprivredi po standardima EU (100% domaće, organski proizvodi...) / Tržišni standardi i drugi zahtevi za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište / Prerada I osnovna domaća proizvodnja bazirana na visokim tehnologijama i zelenim principima

Učesnici:

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Aleksandar Marković, izvršni direktor “ITN Group”

Saša Stanić, direktor kompanije "H&S Fruit Arilje"

Miloš Jokić, izvršni direktor, Terra Optima

Moderator: Dragan Milić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Tok panela:

Moderator Dragan Milić kazao je da Srbija ima mnogo toga, zna da proizvede i da se bori da plasira svoje poljoprivredne proizvode.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Naš najveći spoljno-trgovinski partner je EU, a raste bržim tempom izvoz od uvoza. Pokazuju se dobre prilike za izvoz, a najveće učešće uzimaju žitarice, kukuruz, kao i voće, maline - kaže Milić.

Nedimović: Doneta Uredba za podsticanje prehrambene industrije

Ministar Nedimović je rekao da sve više mladih uspešnih ljudi počinje da se bavi poljoprivredom.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Ne znam nijednu zemlju koja se razvila isključivo od poljoprivrede. Imamo veoma dobre rezultate, naročito oko izvoza. Vlada je pre desetak dana donela uredbu za podsticanje prehrambene industrije u delu transfera novih tehnologija i narednih dana će biti konkurs za podsticanje nabavke nove opreme u kontekstu uvođenja novih tehnologija. Svako ko kupi novu mašinu, a tiče se prehrambene industrije a da je to veće od milion evra imaćemo dodatnu podršku. Tu postoji ogromna praznina koju treba da popunimo na tržištu Balkana ili Evrope - rekao je ministar.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

On kaže da je jutros dobio informaciju da naša prehrambena roba u Batrovcima stoji duže neko iz nekih drugih zemalja.

- To je jedan od izazova koje treba da savladamo i ja ću dati sve od sebe da to rešimo. Moramo mnogo da uradimo po pitanju razvoja naše prehrambene industrije. Imamo dva kanala za izlaz, izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda i prehrambena industrija.

Nedimović kaže da je ministarstvo prvi put dobilo ovlašćenje da interveniše i predlaže na tržištu prehrambene industrije i misli da je to dobro.

- Svaka stvar može da se razvija, a početni koraci su uvek teški - ističe Nedimović i dodaje da je srpska poljoprivreda 2020. zabeležila rast od pet odsto i da je sva prilika da će se i ove godine ponoviti uspeh od prethodne.

Marković: Naše ambicije idu u širenje asortimana

Panelista Aleksandar Marković, izvršni direktor “ITN Group” iz prerađivačkog sektora ističe da je mladost i energija potrebna za dalji razvoj prehrambene poljoprivrede.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

On je potom predstavio ITN Group, koju danas čine četiri kompanije.

- Naše ambicije idu u širenje asortimana u pravcu najsavremenije automatizovane linije za preradu i pakovanje voćnih preparacija. Već sredinom sledeće godine plan je da s ezavrši linija za liofilizaciju voća i povrća kao i jedna od linija koja će biti najmodernija za hladno ceđene sokove u kojima vidimo veliku izvoznu šansu.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Stanić: Imamo trend rasta grupe potrošača koji biraju jeftin proizvod

Panelista Saša Stanić, direktor kompanije "H&S Fruit Arilje", predstavio je svoju kompaniju i istakao da prave fabriku za preradu voća.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Ideja je došla od ministarstva poljoprivrede i veoma smo zahvalni na tome. Novi proizvodi iz našeg pogona su voćne kaše, džemovi i voćni koncentrati. Danas imamo trend rasta grupe potrošača koji biraju jeftin proizvod. Pozicionirani smo na samom izvoru sirovine.

Stanić kaže da se njihova kompanija plasira na najzahtevnijim tržištima, a najpre Zapadne Evrope.

- Svedoci smo koliko se tržište plasmana voća promenilo na bolje po pitanj ubezbednosti hrane s ciljem poštovanja krajnjih korisnika.

Jokić: Korona promenila trend pakovanja proizvoda

Panelista Miloš Jokić, izvršni direktor, Terra Optima, kaže da firma koju predstavlja poseduje 60 hektara zasada jabuke opremljenog najnovijim tehnologijama.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Naša kompanija je izgradnjom objektom hladnjače postala i izvoznik. Bavimo se isključivo svežim voćem. Susreli smo se sa sezonom praćenom koronom i tu vidimo različite trendove u pakovanju. I mi moramo da pratimo trendove uz prvoklasni kvalitet. Imamo u planu ulaganje u mašine za različite vrste pakovanja.

Kao primarno tržište jabuke ističe Rusiju, UAE, Kuvajt, Katar, a za šljivu Nemačku i Češku.

Nedimović: Otvaranje novih tržišta važno za Srbiju

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Ministar Nedimović je istakao da je potpuno različito svako tržišto, jer se postavljaju različiti standardi.

- Morate da se specijalizujete za svako. Kada je reč o otvaranju novih tržišta, to je bila tabu tema do pre nekoliko godina. Mi smo se trudili da u svakom sektoru otvorimo ili najznačajnije tržište za tu rubu ili grupu.

Kao primer naveo je otvaranje novih tržišta za kukuruz, pšenicu, jabuke.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Imamo ozbiljan problem koji se tiče svinjskog mesa, najmanje nam je dostupno tržište, najmanje ljudi na planeti jede svinjsko meso i tržište je suženije. Sada smo skoncentrisani na BiH, Crnu Goru i S. Makedoniju. Velika proizvodnja u Srbiji je svinjarstvo a najmanje nam je tržište. A za mesne prerađevine naše tržište je otvoreno, zamislite tu borbu. Jako je važno za Srbiju koja proizvodi toliko hrane, otvaranje novih tržišta je veoma važno. Bez toga se uguši poljoprivreda i cene opadaju - objasnio je ministar Nedimović i kaže da sada imamo 4,2 milijarde izvoza.

Ministar ističe da ni ovo nije ništa što realno možemo ako razvijemo prehrambenu industriju kako treba.

Nedimović je panelistima poručio da su prenosnici znanja o načinu izgajanja biljaka.

- U biljnoj proizvodnji mnogo više smo iskoračili u standardima nego kod životinjske proizvodnje.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Milić je kazao da poljoprivrednici treba da proizvode, a ministarstvo da pomogne u rešavanjuu problema.

Marković je potom rekao i da imamo potrebu za modernizacijom ne samo kupovinom nove opreme već i ambalaže, predstavljanju proizvoda na stranim tržištima i otvaranju novih tržišta. Kako kaže, budućnost privrede leži i u višem stepenu prerade i finalizaciji proizvoda. Minstarstvu je predložio da pokušaju da s velikim izvoznicima i relevatnim kompanijama pokrenu prerađivače da se uključe u global gap sertifikat.

Stanić je objasnio da s napretkom tehnologije napreduje i ponuda oprema za proizvodnju i preradu. Kako kaže, njihova firma je odabrala opremu koja ima najbolji odnos cena i kvaliteta sa što efikasnijim iskorišćenjem energije.

Jokić je na kraju panela istakao da je izlazak na rusko tržište težak, a kao primer je naveo izvoz breskve. Potom se dotakao i global gap sertifikata gde bi fokus dao primarnoj proizvodnji, jer sve zavisi od nje.

Ministar Nedimović je na kraju rekao da su juče s Rusima razgovarali kada je reč o problemu s koštunjavim voćem i da više neće biti poteškoća s tim.

PANEL 2: Inkluzivno tržište - jačanje domaće privrede

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Tema 2. panela

Zajedničko kreiranje- inovacije, transfer znanja, standardizovani proizvodi i podrška poslovanju i saradnja su ključ uspeha i rasta malih i srednjih preduzeća i slobodne konkurentne privrede / Cirkulacija znanja u zajednici mogu da budu ključ za uspeh ne samo malim i mikro preduzećima već i velikim

Učesnici:

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Ivana Kostić, PhD Saradnik za transfer tehnologije, Fond za inovacionu delatnost

Milan Veselinov, direktor, CirEkon

Nataša Golić, rukovodilac Sektora za transfer tehnologija i suvlasnik i direktor spin-out kompanije Instituta - Invetlab

Marko Mihailović, direktor prodaje, Bitgear

Milan Manojlović, direktor, E Prime Electric Bikes

Moderator/Panelista: Aleksandra Drecun, President of Intersection, Center for Science and Innovation

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Moderator i panelista Aleksandra Drecun najavila je da će se razgovarati u dva segmenta.

Veselinov: Okosnica potreba za cirkularnom ekonomijom

Panelista Milan Veselinov, direktor, CirEkon, na početku je rekao da je put do ovog trenutka kratak i pun uzbuđenja.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Sarađujemo da integrišemo državni sektor, inovacione centre, istraživačke centre, akademiju i privrednim delom i sve to da integrišemo u društvo. Transfer znanja, okosnica nam je potreba za cirkularnom ekonomijom.

Kao najveći izazov naveo je pogrešnu i usku percepciju teme cirkularne ekonomije i savladavanje znanja.

Golić: Ne treba zanemeriti biotek i heltek inovacije

Panelista Nataša Golić, rukovodilac Sektora za transfer tehnologija i suvlasnik i direktor spin-out kompanije Instituta - Invetlab, kaže da je jedna od strateških politika instituta je da se bavi inovacijama i transferom tehnologija, odnosno saradnja s privredom.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Ona je objasnila i da je njihov proizvod probiotik koji bi mogao da zameni antibiotike u stočarstvu i da imamo zdravije meso i hranu na tržištu.

- Najveći izazov i nam je što u Srbiji je najbrže rastući sektor IT kada je reč o inovacijama, ali ne treba da zanemarimo biotek i heltek inovacije.

Mihailović: Pomažemo digitalnu transformaciju poslovanja

Panelista Marko Mihailović, direktor prodaje, Bitgear, objasnio je da se bave razvojem proizvoda elektronskih uređaja.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

- Ljudi nas percipiraju kao eletroničare, kao kompaniju koja se bavi razvojem hardvera. To nosi sa sobom specifične okolnosti. Bavili smo se pretežno uslužno za strane klijente. Sada pokušavamo da pomognemo drugim biznisima da digitalno transformišu svoje poslovanje.

Kada je reč o podršci sa strane, istakao je da su imali prilike da šest puta budu deo međunarodnih konzorcijuma sa drugim evropskim firmama kroz projkete koji su finansirani od strane Evropske komisije.

Manojlović: Sami smo morali mnogo toga da razvijamo, ali smo uspeli

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Naredni panelista Milan Manojlović, direktor, E Prime Electric Bikes, kao jedan od problema naveo je što su jedini proizvođači u regionu i nisu imali kome da se obrate za pomoć.

- Išli smo na druge kontinente i mnogo toga smo morali sami da razvijamo, ali smo uporni pa smo uspeli da prebrodimo tu fazu. Mučilo nas je svašta, obilazili smo sajmove, fabrike, i uradili smo dosta toga inovativnog što smo mogli da primenimo.

Naglasio je i da su uspeli da ugrade na elektirčni bicikl bateriju od 1,2 KWh koji omogućava da se korisnik vozi 200-250 kilometara i da su na to ponosni. Dodao je i da ove godine izbacuju mopede, prvo vozilo u Srbiji koje će biti homologovano po svim evropskim standardima i moći će da se registruje u bilo kojoj zemlji u EU.

Kostić: Pionirska smo državna insitucija koja se bavi podrškom inovacija

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Panelista Ivana Kostić, PhD Saradnik za transfer tehnologije, Fond za inovacionu delatnost, kaže da fond ove godine slavi 10 godina postojanja.

- Pionirska smo državna insitucija koja se bavi podrškom inovacija sa Ministarstvom prosvete i uz podršku kacelarije EU i Evropske banke.

Kako kaže, program inovacionih vaučera je bio najuspešniji i predstavlja spregu nauke i privrede. Najveći izazov je bio sa program transfera tehnologije.

- To znači kako svoje naučne ruzultate iskoristiti na tržištu, ima dosta novih pojmova te zahteva obimnu edukaciju, u kojoj je proteklo najviše vremena.

Ona je naglasila da postoji i međunarodna podrška fondu.

- Rad je transparentan i postoji potencijal i nadamo se još većem rastu.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Potom je Golićeva rekla da su imali sreće da budu u programu Svetske banke gde su bili upoznati sa idejom da naučnici mogu da razvijaju inovacije i komercijalizuju svoje naučno znanje na tržište. Kod njih se sada pravi i novi pogon za sekvenciranje i kako kaže, ide brzo, što je odlična šansa za Institut.

Veselinov je kazao da imaju sjajan puš misije da uspostave fer i čist poslovni sistem. Skoro sav svoj profit ulažu u poboljšanje znanja i ne gledaju da konstantno plasiraju na tržište isto znanje već da idu u korak s EU. Kako kaže, ulažu non stop u poboljšanje usluga, znanja i kvaliteta. Veselinov je objasnio da cirkularna ekonomija ima za cilj da materiju, resurse i vrednost proizvoda zadrži na tržištu što je više moguće. On je naglasio i da cirkularna ekonomija deluje regenerativno na sisteme, odnosno da koristi čiste supstance i obnovljive izvore energije.

Manojlović je kazao da na uvoz baterija plaćaju eko-taksu, a s druge strane baterija kad završi svoj veka ima uputstvo šta s njom, što je obaveza kupca.

Mihailović je na kraju kazao da teže da proizvode koje razvijaju osmisle i dizajniraju na način koji uzima u obzir ceo životni ciklus, da se minimizuju problemi koji postoje na tržištu. Kao problem je istakao, da se preduzeća teško opredeljuju za investiranje u rešenja koja im mogu pomoći u digtalizaciji i unapređenju njihovog poslovanja.

Kostićeva je na kraju pozvala sve da se prijave za inovacione vaučere, i program transfera tehnologije. Najavila je i za leto programe mini-mečing saradnje nauke i privrede, kao i nove programe smart start, formiranje akceleratora u okviru Fonda od jeseni.

PANEL 3: Samo slobodnom privredom do prave vrednosti i većih plata

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Tema 3. panela

Tržište je stalna razmena: Kreiranje tržišta za inovacije / Jačanje domaće privrede kroz saradnju i inovaciju sa malim i srednjim preduzećima/ Pomoć velikih kompanja kroz plasman proizvoda i promociju domaćih proizvođača

Učesnici:

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije

Nikola Žeželj, direktor Razvojne agencije Vojvodine

Tijana Koprivica, direktor za održivo poslovanje Delta Holding

Moderator/ Panelista: Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u Privrednoj komori Srbije

Moderator Bojan Stanić kazao je da će se u trećem panelu govoriti o uslovima u privredi koji treba da doprinesu kreiranju većeg vfrednosti na tržištu, konkurentne privrede i porast standarda stanovništva.

Gazdić: Najvažnija stvar budućeg poslovanja razvoj infrastrukture

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Panelista Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, rekao je da rast BDP Srbije veoma važan.

- Najvažnija stvar u delu koji se tiče budućeg poslovanja je dalji razvoj infrastrukture u Srbiji i to daje ogroman zamajac privlačenja direktnih ulaganja i onoga što ide za njima. To će biti određujući faktor u budućem periodu.

Mogućnost da što se što pre isporuči roba i materijal je ključna za investitore, kao i blizina aerodroma.

- Razvoj naučne infrastrukture je takođe bitna, to će generisati nova znanja i inovacije i pospešuje dolazak kompanija koje imaju povezanost sa fakultetima ili naučno-tehnološkim parkovima.

Inovacije i naučno-tehnološki progres Srbije takođe su važni za razvoj države.

Žeželj: Akcenat na domaćoj privredi

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Panelista Nikola Žeželj, direktor Razvojne agencije Vojvodine, istakao je da je Srbija preko Vojvodine povezana s razvijenim zemljama EU.

- RAV od 2017. sa ključnog posla privlačenja stranih investicija prešla je na guranje akcenta na domaću privredu. Radimo analize i komuniciramo s domaćom privredom i šta je njima potrebno. istraživanja su pokazivala d aim treba podrška u subfinansiranju nabavke nove opreme, izgradnja, rekonstrukcija objekata, nastup na inostranim sajmovima i tržištima, za nova zapošljavanja, edukacija. Pokušavali smo da definišemo mere i kontinuirano smo uspevali da pokrijemo njihove potrebe.

Žeželj ističe da je saradnja s Privrednom komorom Vojvodine odlična.

Koprivica: Razvoj održivog poslovanja najpotrebniji za razvoj zajednice u celini

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Panelista Tijana Koprivica, direktor za održivo poslovanje Delta Holding, smatra da je razvoj u oblasti održivog poslovanja najpotrebniji za razvoj zajednice u celini.

- Ako s tog aspekta ocenjujem poslovni sektor, rekla bih da je stanje dobro i da su velike kompanije osvešćene i da u svojim strategijama razvoja obuhvataju ekonomske i ekološke kao i društvene planove razvoja.

Kako kaže, velike kompanije mogu da doprinesu ostvarenju ciljeva održivog poslovanja.

- Ne samo da raspolažu materijalnim resursima, već i znanjem da se uvedu inovacije, da se promeni poslovanje da doprinese održivosti zajednice u celini. Ideja svih udruženja koje okupljaju kompanije koje održivost imaju kao važan cilj, jeste da okupe mala i srednja preduzeća, da sam prenesu znanje i nauče ih kako da i oni to integrišu u svoje strategije kako bismo dostigli rast i razvoj - kaže Koprivica.

Reset 2021
foto: Printscreen Kurir

Moderator je istakao da je privreda Srbije najznačajnija privreda u regionu, i da smo u konkurenciji sa Hrvatskom, Slovenijom i Bugarskom. Proces evrointegracija par godina stagnira te zato privreda Srbije se okreće regionalnoj saradnji.

Gazdić je rekao da dolazak stranih kompanija kao i ukupna ulaganja, nastavio se trend poslednjih godina, privukli smo 3,1 milijardu evra direktnih ulaganja, što je za Srbiju nenormalno velika cifra. Kaže da poslednjih 2-3 godine dolaze investitori čiji su proizvodi izuzetnog tehničko-tehnološkog nivoa što znači u startu veću povezanost sa fakultetima i naučnoj zajednici i da kadar koji zapošljavaju su obrazovaniji ljudi. Gazdić kaže da u radu RAS i RAV imaju programe i načine pomoći malim, srednjim i velikim preduzećima, koje imaju i finansijski i mentorski deo.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

Žeželj kaže da je agro-industrija u Vojvodini dobro prošla i da su najjači brendovi preživeli. Kao bitno u RAV ističe da je saranja s malim i srednjim preduzećima kao i njihovo povezivanje sa naučnim institucijama. Kaže da u Vojvodini ima dobrih instituta te da bi moglo da se pomogne preduzećima koja rade s hranom. Kada je reč o kanalu Dunav-Tisa-Dunav ističe da je najveći problem u Vrbasu, gde je najviše zagađivan i dodaje da je u tom delu neprohodan i nije plovan, dok su ostali delovi plovni i da se radi i na uređenju obala. Kao veliku pomoć države koja bi im značila naveo je finansijska sredstva.

Koprivica je na kraju komentarisala održiv proces proizvodnje. Ona ističe da je važno uključiti što više domaćih firmi i zbog kontinuiteta poslovanja i smanjenja rizika, ali i da to doprinosi razvoju privrede u celini u našoj zajednici. Kada je reč o Delti, ulaže se u dobavljače i lanac snabdevanja prenošenjem znanja i kako da primene standarde poslovanja. Kaže da imaju dosta stranih partnera, ali i da njihovi zaposleni idu u inostranstvo na usavršavanje. Ona je naglasila i da se dosta razmišlja o održivosti sela i poslovnog procesa.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track