Najnovije vesti

RE-SET SAMIT: Obrazovanje po meri mladih
Foto: Shutterstock

ODRŽIVA BUDUĆNOST

RE-SET SAMIT: Obrazovanje po meri mladih

Održiva budućnost

Ljudski kapital je najteže napraviti, a mladi ljudi danas treba da dobiju najbolje moguće obrazovanje jer ono predstavlja kičmu jedne nacije

Ubudućnosti će nastati veliki broj novih poslova, ali će izazov biti u tome da se nađe prava mera: digitalizacija jeste blagodet, pod uslovom da se koristi na pravi način, i ukoliko ide u korak sa opštim obrazovanjem, zaključeno je na Re-set konferenciji posvećenoj obrazovanju „Obrazovanje - svi naši potencijali“.

Moderator prvog panela „Kroz put obrazovanja - koje vrednosti mlad čovek treba da ponese“ Igor Ćuzović, glavni i odgovorni urednik portala Espreso, upitao je da li je obrazovanje usklađeno s promenama koje dolaze, kakva je povezanost nauke i privrede i kako se stvara preduzetnički i inovativni duh.

Znanje je moć

Državna sekretarka Ministarstva prosvete prof. dr Marijana Dukić Mijatović prva se obratila učesnicima i govorila na temu za koju je rekla da je izuzetno aktuelna jer nam je fokus na demografiji, da mladi ostaju u zemlji i ne odlaze, a što je nemoguće zamisliti bez kvalitetnog i savremenog obrazovanja.

Osvrnula se i na važnost dualnog obrazovanja i povezanosti obrazovanja i ekonomije. Sekretarka je naglasila da ćemo biti bogati onoliko koliko znanja imamo, te naglasila da je opredeljenje Vlade Srbije da podrži ne samo mlade naučnike nego i sve talente.

- U prethodnih nekoliko godina izdvojili smo sredstva za više od 1.600 mladih naučnika i liberalizovali uslove za njihov izbor u zvanja kako bismo ih podržali da ostanu u zemlji. Potrebno je na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja posebnu pažnju obratiti na talentovanu decu i čini mi se da mi to uspešno radimo. U mladima je naša budućnost i uspeh naše države - zaključila je ona.

Sekretarka je podsetila da nam je akcenat na IT sektoru i da je država uložila blizu 60 miliona evra u naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Čačku.

Re-set samit
foto: Printscreen

Dr Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, rekao je da je vizija obrazovanja i vaspitanja društvo zasnovano na obrazovanju koje neguje kreativnost i kulturu celoživotnog obrazovanja.

- Neophodno je da se razvija kultura celoživotnog učenja, kritičnog mišljenja, medijske i informatičke pismenosti - smatra Pašić.

Prof. Milo Tomašević, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je da je obrazovanje kičma nacije, ali i da krah obrazovanja predstavlja krah nacije, te naglasio da je ljudski kapital najteže napraviti.

Profesor je citirao Ajnštajna, koji je rekao da je obrazovanje ono što vam ostane kad zaboravite sve što ste učili u školi. U tehnici se znanje veoma brzo menja, pa je, dodaje profesor, vreme poluraspada znanja manje od 10 godina, što znači da ono čemu učite studente na prvoj godini verovatno neće biti aktuelno kad budu izašli s fakulteta.

- Fakultet treba da osposobi čoveka da misli, da se usredsredi na principe struke, da se manje koncentriše na tehnologije a više na kreativno razmišljanje i inženjersku logiku. To je ono zbog čega naši studenti imaju toliko uspeha - naveo je dekan Tomašević.

Mr Srđan Ognjanović, profesor u Računarskoj gimnaziji u Beogradu, zahvalio se na lepim rečima posvećenim Matematičkoj gimnaziji.

- Veliko je zadovoljstvo raditi sa tom divnom i zainteresovanom decom koja se nalaze u okruženju sebi sličnih, tako da jedni druge podstičemo - rekao je profesori i dodao da je reč o izuzetnoj gimnaziji koja je dala sjajne rezultate uz vrlo mala ulaganja.

Re-set samit
foto: Printscreen

- Najvažnije je da se radi sa decom na tome da razmišljaju, a naročito mislim da logičko-kombinatorno razmišljanje, koje jeste karakteristično za matematiku, ali ima primene u svim oblastima i bez čega ne može da bude ni dobar inženjer, ni dobar lekar, ni dobar arhitekta - istakao je on.

Digitalno doba

Na početku drugog panela „Formiranje sistema odgovornosti za sebe i društvo“ bilo je reči o promenama iz analognog u digitalno doba.

Dr Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakao je da u tom resoru rade na podizanju digitalnih kompetencija.

- Uveli smo Digitalni svet i Informatiku i računarstvo kao obavezan predmet od petog do osmog razreda. Cilj je da se deca upoznaju sa digitalnim tehnologijama, a u srednjim školama imamo specijalizovana IT odeljenja. Obezbedili smo i adekvatnu opremu za računarske kabinete kako bi teorijsko znanje moglo da se pokaže i primeni i u praksi. Moramo svi da budemo u korak sa digitalnim tehnologijama da bismo od njih izvukli ono najbolje. Cilj nam je da, kada izađu iz obrazovnog sistema, imaju visok nivo digitalnih kompetencija koje će im obezbediti da se uključe u tržište rada i tamo nađu svoje mesto - kaže Stojanović.

On je upozorio da smo svedoci različitih izazova na društvenim mrežama koji mogu da budu pogubni ako ih deca ne razumeju.

- Međutim, ako obrazujemo našu decu i naučimo ih šta je to, takvi izazovi više neće predstavljati opasnost - istakao je Stojanović.

On je rekao da danas imamo široko rasprostranjene digitalne uređaje, i učenike koji i sami mogu da dođu do digitalnih tehnologija.

- Danas često malo dete ne zna još da govori, ali zna da uključi Jutjub i da nađe crtani. Takvom detetu moramo da priđemo na jedan način koji mu neće biti dosadan i koji će mu omogućiti da nauči i usvoji ono što mu se prezentuje - kaže Stojanović.

Dr Boris Delibašić, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, rekao je da u pogledu digitalizacije napredujemo kao društvo, te da smo u mogućnosti da pratimo trendove koji postoje u svetu, kao i da se ponašamo odlično s obzirom na veličinu našeg tržišta.

On je naveo da je pandemija promenila neke navike.

- Nastavu smo držali uglavnom preko onlajn i ja sam na svojim predmetima veoma zadovoljan uspehom studenata. Malo je nedostajalo to što inače dosta radimo u timskom okruženju, ali verujem da su se i tokom krize sastajali i radili na svojim projektnim zadacima - kaže Delibašić.

Dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, koji je na čelu projekta Viminacijum, odgovorio je na pitanje kako je digitalizacija uticala na njegov posao, kakvo je njegovo iskustvo i kako se promene prihvataju.

Profesor je ispričao anegdotu rekavši da je sva ta tehnologija danas neophodna, a kad krenu na lokalitet i svi stave svoju opremu u auto, on ih pita ima li mesta za mene! Ispričao je da je u njegovoj profesiji digitalizacija blagodet s kojom ipak treba biti oprezan jer nas uljuljkuje.

- Danas se toliko mnogo podataka gomila na dnevnom nivou da ono pruža razne mogućnosti koje možda i ne želite. Mobilni telefoni, tablet i svi ti uređaju jesu blagodet ako ih koristimo u razumnoj meri. Ti milenijumci, ta mlada generacija koja je u kontaktu s digitalnim tehnologijama prvo pita kako ste se vi nalazili kad hoćete da se igrate! - istakao je profesor.

logotipi
foto: Kurir

Jelena Vukić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track