Kultura mora da se obnavlja i razvija, jer samo takvim pristupom obezbeđujemo dalji napredak društva u celini, zaključeno je na konferenciji „Kultura vodilja ili ekonomija“ u okviru juče održanog Re-set samita.
Radovan Jokić, v. d. pomoćnika ministra za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja, istakao je u uvodnom delu da je tokom proteklih godinu i po dana „dosta urađeno na obnovi, ulaganju i razvoju“, kao i da kultura nije samo estetska kategorija.
- Strateški prioritetni ciljevi odnose se pre svega na unapređenje uloge kulture u životu građana Republike Srbije. To podrazumeva niz ciljeva koje treba ostvariti, uz istraživanje o stanju i potrebama, kao i potencijalima. Kako smo ušli u 21. vek, stvari se dramatično ubrzavaju i onome ko ne ulaže u kulturu jedino preostaje da zaostaje za svetom i neće moći da na adekvatan način odgovori na sve one zahteve koji podrazumevaju kreativnost i multidimenzionalni odnos prema svim problemima s kojima se savremeni čovek suočava - naveo je on.
Nada Popović Perišić: Treba nam ozbiljan program za decu u školama i da ona postanu učesnici u kulturnom posmatranju
Vratimo kulturu u škole
Na prvom panelu „Lepši je život sa kulturom“, koji je moderirala novinarka AMG Nevena Topličić, predsednica Fakulteta za medije i komunikacije Nada Popović Perišić istakla je da su se zakoni tržišta nužno preneli na kulturu i obrazovanje.
- Da bi nam život bio lepši s kulturom, moramo kulturu da vratimo u škole. Treba nam ozbiljan program za decu u školama i da oni postanu učesnici u kulturnom posmatranju - istakla je Popović Perišić.
Dodala je da se „jedna zemlja prepoznaje po tome kakav ima odnos prema kulturi“.
- Studenti se najčešće upisuju da bi dobili diplomu, a ne zbog znanja. Neophodno je da uz znanje ide i ono što zovemo obrazovanje i kultura mora biti sastavni deo svih obrazovnih ustanova - kazala je ona. Istakla je da obrazovanje nije samo prenošenje znanja.
- To je put između studenta i profesora, da zajedno dođu do znanja. Kod nas znanje nije kreativno i nemamo puteve stvaralaštva, mora da se uvede i timski rad - kazala je Popović Perišić.
Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice Srpske, rekla je da se posebni programi prave za decu i da se s vremenom iskustva proširuju na različite starosne kategorije.
Pokušavamo da nađemo modele da komuniciramo sa svima. To je i primer kako kulturu i nasleđe stavljamo u svakodnevnu upotrebu. Mi smo pre 10 godina pokrenuli seriju izložbi koje su namenjene dijaspori, jer je i njima potrebno da imaju svoj deo identiteta, i već nekoliko godina radimo na pripremi specijalizovanih izložbi za manje prostore - navela je Palkovljević Bugarski. - Strategija kulture postoji i ona je prvi put projektovana za desetogodišnji nivo - rekla je na početku uključenja Tamara Ognjević, direktorka Artis centra i potpredsednica NK ICOM Srbija.
- Ne bih rekla da postoje dramatični propusti, strategija sadrži interesantan plan koji je definisan. Prolazimo kroz proces krize i transformacija, a naši muzeji su pokazali visok stepen spremnosti i u toku pripreme ove strategije urađena su istraživanja, a zatečeno stanje u našoj kulturi nije mnogo sretno - rekla je Ognjevićeva.
Milenković: Novi Sad je prvi evropski grad koji je dobio titulu evropske prestonice kulture, a da nije iz EU, već iz zemlje kandidata
Evropska prestonica kulture
Srpska Atina, Novi Sad, za manje od godinu dana ulazi u godinu kada će zasijati kao evropska prestonica kulture. Pre tri godine evropska komisija ocenila je Novi Sad kao evropsku prestonicu u pripremnoj fazi, rečeno je na drugom panelu „Evropska prestonica kulture“.
- Konkursi su bili prilagođeni umetnicima iz Novog Sada, imamo i projekte međunarodne saradnje gde se stvara ta razmena i nije ograničeno - rekla je Sara Vuletić, programska direktora projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“.
Novi Sad tokom cele godine ima niz manifestacija i festivala, počev od proslave oba Božića i dve Nove godine, a prvi put biće organizovan i festival svetla, koji je inspirisan Nikolom Teslom.
- Imaćemo veće i manje programe, a ono što je važno jeste da će biti obuhvaćene sve umetnosti - dodala je Vuletićeva. - Cela metafora slogana „Za nove mostove“ jeste da spojimo nevidljivo i vidljivo. Novi Sad je prvi evropski grad van EU koji je dobio ovu prestižnu titulu - rekao je Nemanja Milenković, direktor fondacije Novi Sad - Evropska prestonica kulture i podsetio da je Novi Sad prvi evropski grad koji je dobio ovu prestižnu titulu, a nije iz EU, već iz zemlje kandidata. On je dodao da je prethodnih godina dosta uloženo u kulturu i njene znamenitosti.
- Cilj je da se čuva, obnovi i razvija kultura. To sve je bilo tu, ali nedovoljno vrednovano, sačuvano i poštovano - naveo je Milenković i istakao da je važno da poverujemo da stvari mogu da se dese. Nije lako, ali sa ovim rezultatima koji su vidljivi mogu slobodno da kažem da niko nikada ne sme sebi da zabrani da mašta, ukoliko iza toga stoji veliki rad.
Projekat „Nova mesta“ predstavlja uređenje komšijskih celina na otvorenom. - Uključivanje građana je pitanje odgovornosti. Najmanji prostori su bili od komšijske ideje do realizacije. Imamo proces uključivanja građana i na kraju smo dobili kulturu - rekao je Milenković.
Kada je reč o saradnji među umetnicima, Vuletićeva je istakla da su ljudi esencijalni deo suštine celog koncepta. - Mnogo se ulagalo u razvoj mladih umetnika, posećivali su nas strani umetnici, držali radionice, razmenjivali znanja. Naši umetnici su takođe odlazili u inostranstvo, gde su obogaćivali svoje znanje. Ništa ne možemo bez ljudi i ulaganja u nove snage - zaključila je ona.
Jelena Vukić
