Obrazovanje u skladu sa potrebama privrede, sticanje što više praktičnih znanja putem dualnog sistema obrazovanja, ali i lakše dolaženje do posla nakon školovanja, faktori su koji opredeljuju mlade da ostanu u zemlji, zaključeno je na Re-set konferenciji posvećenoj obrazovanju „Obrazovanje - svi naši potencijali“.
I teorija i praksa
Na prvom panelu „Da li će privreda uskoro imati kadrove?“, koji je moderirala Nevena Topličić, novinar AMG, savetnik predsednice Vlade Srbije Vukašin Grozdić istakao je da se paralelno radi na reformi obrazovnog sistema i da se mnogo ulaže u nauku.
- Ono što su bili prvi potezi ove vlade Ane Brnabić jeste da su pokrenute najviše inicijative u oblasti IT. Sada smo dobili jednu generaciju učenika koja je od petog razreda imala obavezan predmet programiranje, a sada su već upisali fakultet i videćemo prave ishode toga. Radili smo povećanju broja kadrova IT posebno, gde je povećano za 20 odsto. Sledi ključna reforma - uvođenje jedinstvenog informacionog sistema prosvete - najavio je Grozdić. Govoreći o programu „Moja prva plata“, istakao je da se tu krije „kvaka 22“.
- Mi imamo privredu koja hoće kadrove koji imaju tri ili pet godina radnog iskustva, a onda mladi ljudi nikako ne mogu da dođu do posla. Onda je stav bio da finansiramo njihovo dalje obrazovanje unutar privrede, tj. kompanije. Država finansira i taj program njihovog obrazovanja u privredi u trajanju od devet meseci - pojasnio je on.
Kada je reč o naučnotehnološkim parkovima, precizirao je da se oni uglavnom vezuju za veće gradove ili univerzitetske centre, dok se u manjim gradovima otvaraju inovacioni centri.
Dr Saša Lazović, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naglasio je da je fokus na važnim problemima.
- To je zato što takvi problemi čine inspiraciju za naučnike, a sa druge stane, prave konkurentnu privredu. U sektoru nauke i tehnološkog razvoja promene su suštinske. To se vidi po broju osnovanih institucija, na primer, Institut za veštačku inteligenciju je posledica reagovanja na novu tehnologiju globalnog karaktera. Značajan je i institut Biosens, u koji je Vlada Srbije uložila 14 miliona evra i isto toliko EU, kao i Institut za informacione tehnologije u Kragujevcu - rekao je Lazović.
Postoji niz mehanizama kako država podstiče saradnju nauke i privrede i popularizuje nauku, dodao je.
Mr Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktorka Poslovne akademije PKS, odgovarala je na pitanje koji su najbolji načini za kreiranje preduzetničkog duha u obrazovanju i nekih inovativnih rešenja koje novo doba svakako zahteva.
- Pre svega bih skrenula pažnju na značaj adekvatne orijentacije mladih i na razvoj njihove karijere i istakla značaj profesionalne orijentacije mladih još u osnovnoj školi. Tu činimo određeno korake, pa je u osnovnim školama uvedeno projektno razmišljanje. Taj model i način rada sa mladima, a svakako i ovo njihovo obrazovanje u sferi digitalne pismenosti, unapređivanje njihovih znanja i veština u toj sferi znatno će doprineti daljem podsticanju njihovog preduzetničkog duha - navela je Mirjana Kovačević
. Govoreći o dualnom obrazovanju, rekla je da je ono uvedeno na inicijativu privrede u naše obrazovanje.
- Gradili smo svoj nacionalni model, i to na nivou srednjeg obrazovanja. Učenici koji se odluče za neki od 54 obrazovna profila određen broj dana u toku nedelje provode u kompanijama. Cilj je da se ono što se teoretski nauči u učionicama sada praktično vidi - istakla je.
Ona je navela da neka istraživanja pokazuju da, ukoliko mladi nemaju priliku da tokom svog školovanja steknu radna iskustva, svega tri do pet odsto njih se odluči da samostalno pokrene svoj posao po završetku školovanja.
- Tamo gde se mladi tokom redovnog školovanja suočavaju sa realnim okruženjem i stiču prva radna iskustva, taj procenat dolazi do 25 odsto - rekla je Kovačevićeva.
Aleksandar Borisavljević, direktor u Srbiji, Semos edukejšn moderator, ističe da je, kada su u pitanju informacione tehnologije, situacija na tržištu rada vrlo dinamična.
- Tu postoji ekstreman slučaj disbalansa ponude i tražnje. S jedne strane imate između 40.000-50.000 ljudi koji rade u IT sektoru u ovom trenutku i kompanije koje bi u ovom trenutku mogle da zaposle još veliki broj ljudi. S druge strane imate mlade ljude koji treba da traže svoju prvu priliku pri poslu ili možda žele da promene svoju karijeru - naveo je Borisavljević.
Interdisciplinarni pristup
Na početku drugog panela „Pamet u glavu ili odliv mozgova“ postavljeno je pitanje koji su konkretni zahtevi privrede.
Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakla je da u 21. veku ne možemo govoriti smo o teorijskim znanjima, već o umrežavanju.
- Zahtev privrede se odnosi na to kako obezbediti obrazovne i kompetentne kadrove, pre svega u industriji 4.0. U Srbiji ima preko 250 novih kompanija koje dolaze u Srbiju i koje zahtevaju kvalitetne kadrove da bi poslovale u Srbiji.
Umrežavanje između dva sistema - privrede i obrazovanja - preduslov je razvoja kvaliteta obrazovanja - istakla je Grujićeva. Profesor Milo Tomašević, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da su njihovi kadrovi dobro prihvaćeni na tržištu rada i da su spremni za to.
- Mi smo inženjerski fakultet i veliki akcenat stavljamo na projekte. Oni predstavljaju simulaciju nekog posla, nekada i veoma ozbiljnog koji možete da radite u nekoj kompaniji. Svršeni student izlaze sa oko 20 svršenih projekata sa fakulteta. Pritom, oni imaju obavezu da odrade stručnu praksu koja je neka vrsta predbračnog života sa kompanijom - rekao je profesor Tomašević i dodao da ga raduje veliki procenat mladih koji se nakon nekog vremena vrate u zemlju.
Dr Zorica Pantić, naučnica i predsednica emerita Tehnološkog instituta Ventvort u Bostonu, istakla je da na njihovom institutu student provedu dva semestra u treću i četvrtu godinu radeći za neku kompaniju. - Tako steknu samopouzdanje i dobiju ponudu za posao. Neprekidno uključivanje u projekte je veoma važno jer oni postaju kompetitivni. Kompanije takođe uštede novac jer ne moraju da oglašavaju pozicije - istakla je profesorka Pantić.
Ona je navela da za vreme studija studenti rade veliki broj projekata, i tu rade s timovima iz različitih oblasti.
- Interdisciplinarni pristup i rad je veoma važan. Bitno je takođe da se nastavni planovi usaglase sa privredom i njihovim potrebama.
Ivan Brkljač, direktor programa „Tačka povratka“, naveo je da se otprilike polovina studenata vrati u zemlju nakon studiranja u inostranstvu.
- Ono što smo mi prepoznali kao jedan od alata koje možemo da koristimo jesu ti podsticaji za povratak u saradnji sa Vladom Srbije. Svako ko je godinu dana ili više proveo u inostranstvu i ima manje od 40 godina ako se vrati u Srbiju i poslodavac mu da neto platu koja je veća od proseka, taj poslodavac u narednih pet godina ima umanjenje od 70 odsto na plaćanje poreza i doprinosa. I ta mera je vrlo konkurentna. Tako možemo da privučemo pamet u našu državu ili da je vratimo - smatra Brkljač.
Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS, istakla je da je uloga privrede ključna u razvoju mladih ljudi.
- Ona je mesto gde sva znanja stečena u školi ili na fakultetu imaju svoju primenu, a kroz kontinuiranu praksu uvežbavanja u realnom radnom okruženju stiču se veštine i iskustvo. Tu mladi ljudi imaju prilike da razviju profesionalne, ali i veštine koje su važne za lični razvoj.
- Dualno obrazovanje je model koji smo počeli da uvodimo u trenutku kada je privreda imala problem da dođe do stručnog i kvalifikovanog kadra. To je bilo ne tako davno, 2013. godine, gradili smo sistem na tome da bi privreda obezbedila ljude na duži rok i mora da se uključi u obrazovanje svojih budućih kadrova. Sada privreda učestvuje u izradi nastavnih planova i programa, koji se revidiraju svakih pet godina. Trudimo se da napravimo sistem koji će uskladiti i potrebe na tržištu rada i zahteve tržišta, jer nam je cilj da, kada mladi završe školovanje, obezbedimo njihovu zapošljivost.
Jelena Vukić
