Najnovije vesti

RE-SET SAMIT ODRŽIVA BUDUĆNOST 2022 Irena Petrović: Nećemo stati, vreme je za nove korake! Uvodimo nagradu Održiva budućnost!
Foto: Zorana Jevtić

NOVI DRUŠTVENI UGOVOR SMO MI, ŽIVOT ISPRED NAS

RE-SET SAMIT ODRŽIVA BUDUĆNOST 2022 Irena Petrović: Nećemo stati, vreme je za nove korake! Uvodimo nagradu Održiva budućnost!

Održiva budućnost
16:59h

Među našim sagovornicima su i Nikola Bertolini, Fransoaz Žakob, Kristijan Šiling, Miroslav Miletić, Miroslav Tadić i drugi

* ŽAKOB: Srbija ima izvanredne elemente da bude pokretač zelene ekonomije

* BERTOLINI: Para uvek ima, potrebni su dobri projekti!

* MILETIĆ: Imamo 12 sanitarnih deponija, polovina otpada ne sanira se na određeni način, a reciklira se tek 10 odsto na čemu gubimo 100 miliona evra

BEOGRAD - Na Kurir.rs danas od 10 sati pratite uživo konferenciju RE-SET SUMMIT - ODRŽIVA BUDUĆNOST 2022. NOVI DRUŠTVENI UGOVOR SMO MI – ŽIVOT ISPRED NAS, gde ćemo u četiri panela diskutovati o održivoj budućnosti sa relevantnim sagovornicima.

Re set samit
foto: Kurir

Među našim sagovornicima su i Nikola Bertolini, Fransoaz Žakob, Kristijan Šiling, Miroslav Miletić, Miroslav Tadić i drugi.

1 / 20 Foto: Zorana Jevtić

Moderator je Vladimir Karalejić.

re-set summit, riset samit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

PRVI PANEL

re-set summit, riset samit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

Naziv prvog panela je ŽIVOT ISPRED NAS – SRBIJA, RAZVOJNI CENTAR REGIONA, na kom će panelisti, između ostalog, razgovarati o sledećim temama:

* Prilike za razvoj Srbije i kako kreirati atmosferu novih modela poslovnog razvoja

* Klimatske promene i na šta smo, kao potpisnica Pariskog sporazuma, obavezni

* Ulaganje u obrazovanje i prekogranični razvoj mladih

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

ŽAKOB: Srbija ima izvanredne elemente da bude pokretač zelene ekonomije

Na samom početku panela obratila se Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji koja je rekla da je Srbija kao zemlja od 7 miliona ljudi primer i zemlja koja ima izvanredne elemente da bude pokretač u oblasti zelene ekonomije.

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

- Ubeđena sam da u zemlji postoiji mnogo želja i ambicija da se ide dalje sa agendom - vrhunsko liderstvo, političko a i među građanima postoji sve veća želja i zahtevi, posebno od mladih, da se ide dalje sa agendom Pariskog sporazuma.

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Mislim da će nova godina biti kritična, zaključila je predstavnica UN naglasivši da treba da govorimo i o poljoprivredi o kojoj se inače retko govori.

1 / 10 Foto: Zorana Jevtić

Žakob: Ugušićemo se u otpadu pre nego što umremo od klimatskih promena!

Predstavnica UN je rekla da ćemo se ugušiti se u otpadu pre nego što umremo od klimatskih promena, te naglasila da je u Srbiji pre svega neophodno više reciklirati jer u Srbiji to radi tek 3-5 odsto ljudi što je jako nizak nivo, a ljudi to žekle da rade.

- Nije mi jasno zašto se to već ne radi u svakom gradu - rekla je i dodala da je tekući problem upravljanje otpadom, problem koji mora da se reši u svakom gradu jer je reč o brdima otpada kojima se niko nije bavio možda poslednjih 50-100 godina.

Ona je dodala da deo otpada može da se koristi za proizvodnju energije, deo za pravljenje đubriva.

- Trošenje manje resursa je naš put u budućnost, da vidimo kako možemo da prizvodimo više uz trošenje manje resursa - zaključila je Žakob.

Žakob je dodala i da veruje u ljudsku interakciju i ljudsko povezivanje a ne samo u digitalizaciju, te pojasnila i da u njenoj rodnoj Francuskoj električari i vodoinstalateri zarađuju odlično iako svi mi mislimo da se time bave obično oni kojima nije dobro išlo u školi, a to su sjajna i dobro plaćena zanimanja.

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

BERTOLINI: Para uvek ima, potrebni su dobri projekti!

Nikola Bertolini, šef kooperacija Misije EU u Srbiji, govorio je odlukama nedavnog samita u Glazgovu rekavši da je doneto nekoliko značajnih, pre svega globalna obaveza da se smanji prosečna temperatura i kopna i vode jer se za poslednjih 40 godina globalna temperatura povećala za 1 stepen Celzijusa uz obavezu da se u narednih 15 godina ta temperatura poveća maksimalno na 1,5 stepeni C. On je rekao i da je jedan od ciljeva da se smanji potrošnja uglja u proizvodnji električne energije. EU se obavezala da će 2050. godine imati nulto povećanje zagađenja.

Kad je reč o šumama, do 2040. neće biti kršenja šuma. Kad je reč o kratkoročnim ciljevima u Srbiji, rekao je da je pre svega potrebno da se republičke i lokalne vladsti obavežu da će raditi na tom planu, te da su potrebne političke odluke.

1 / 5 Foto: Zorana Jevtić

On je dodao da nam je potrebna koordinacija svih službi jer svako ministarstvo gleda iz svog ugla, i da to nije lako postići te da bi rešenje mogao biti privatni sektor kad je reč o otpadnim vodama, otpadu...

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

- Setite se kad Srbija bude u EU, dobijaće neuporedivo više sredstava za ovu oblast - rekao je Bertolini.

Bertolini je dodao da para uvek ima ali fale dobri projekti i da je to zaključio posle službovanja na raznim stranama sveta. On je dodao i će možda zvučati neprijatno ali da treba razmisliti i o količini prikupljenog poreza u Srbiji.

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Bertolini je dodao da EU može da pomogne Srbiju na desetak polja ali da treba spremiti dobre projekte.

- Postoje i sredstva i resursi u tih 9 milijardi Zelene agende za Zapadni Balkan ali potrebni su nam ljudi i dobri projekti, a italijanska Breša ima pogon za proizvodnju energije od otpada a to je bilo dok sam ja još bio dete... Znate li da u Italiji dobijam kaznu ako pogrešan otpad bacim u pogrešnu kantu jer svaka ima kameru... Moj sin je sam odlučio da započne da reciklira i bio je ponosan... Napravio je sebi kostim od recikliranih flaša a ne zato što sam mu ja to rekao... Treba početi od dece jer oni roditeljima govore šta da rade...

MILETIĆ: Imamo 12 sanitarnih deponija, polovina otpada ne sanira se na određeni način, a reciklira se tek 10 odsto

Miroslav Miletić, savetnik predsednika PKS, na samom počewtku ukazao je na činjenicu iz knjige "2030" da gradovi zauzimaju samo 1 odsto kopna a u njima živi 4 milijarde ljudi, više od polovine stanovništva.

Re-Set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

On je naglasio da je Glazgov iznedrio prvi sporazum u svetu kojim se razvijene zemlje obavezuju da smanje emisiju i pomognu manje razvijenim zemljama. Miletić je dodao da nama u Srbiji treba oko 9 milijardi evra za "reset".

1 / 7 Foto: Zorana Jevtić

Miletić je govorio i o taksama na emisiju ugljen-dioksida koje bi napunile nacionalne budžete na Zapadnom Balkanu, te naglasio da u samom centru Beča posluje fabrika za preradu otpada koja ima 0,01 emisije. On je dodao i da treba da se ugledamo na zemlju EU i nama prijateljsku zemlju Sloveniju koja je dvaput zaredom proglašavana za najčistiju zemlju.

Dodao je i da trenutno imamo 12 sanitarnih deponija koje polovinu ukupnog otpada saniraju na zadovoljavajući način dok se polovina sanira na nezadovoljavajući način, a reciklira se tek 10 odsto.

Zbog ovakvog načina upravljanja otpadom, gubimo godišnje 100 miliona evra - rekao je Miletić dodavši da se po glavi našeg čoveka izdvaja 40 a u razvijenoj Evropi 240 evra na ime troškova upravljanja otpadom, ali da treba uzeti u obzir i zaostajanje u platama od 2,4 ili 6 puta u odnosu na Francusku i Švajcarsku.

1 / 4 Foto: Zorana Jevtić

DRUGI PANEL

re-set summit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

Drugi panel je ZELENI RAZVOJNI TALAS – PUT DRUŠTVENOG PROGRESA, a učesnici će govoriti o stabilnosti, razvoju i saradnji.

* Stabilnost: Zeleni investicioni talas i ulaganje u eneregetsku stabilnost

* Razvoj: Zelena ekonomija – prilika da se svi uključe u ekonomiju rasta u skladu s prirodom

* Saradnja: Tržišna razmena znanja u cilju regionalne i globalne konkurentnosti

Moderator je Bojan Stanić iz PKS.

re-set summit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

Na početku drugog panela, prvi je govorio sekreat Ambasade Nemačke u Srbiji Kristijan Šiling koji se na samom početku zahvalio na pozivu i našalio rekavši da se nada da će naredne godine na ovoj konferenciji moći da govori na srpskom!

Naglasio je da nemačke kompanije u Srbiji generišu više od 75.000 radnih mesta i da ih ima više od 450. On je podsetio na presudu nemačkog suda koji je konstatovao da SR Nemačka mora da uradi mnogo više na smanjenju karbon emisija već do 2030. godine, te da će nova post-Merkel vlada preuzeti tu obavezu i omogućiti nultu emisiju do 2045. godine.

- To je odgovornost države ali i privatnog sektora i svih građana, nije to asamo obaveza države - smatra Šiling dodajući da nam treba mnogo inovacija iz privatnog sektora i velika posvećenost građana uz obavezu države da kreira odgovarajuće okruženje za delanje.

Re-set samit
foto: Zorana Jevtić

Šiling smatra da karbonična neutralnost nije nedostižna i da plan za njeno ostvarenje nije preambiciozan - za Nemačku do 2045, a za ostatak sveta do 2050. godine.

Dušan Vasiljević je rekao da Zapadni Balkan zaostaje za zemljama EU i pojasnio da sve ove zemlje vuku repove iz prošlosti, te postoje deformacije i nerazumevanje u privrednom razvoju. On je optimističan jer kaže da možemo da napravimo skok u zelenoj agendi jer je ona nova i za zemlje Zapada pa možemo da preskočimo neke njihove greške.

On je rekao i da naš narod i mnogi privrednici ulaganje u životnu sredinu gledaju kao trošak što nije tačno.

Re-set samit
foto: Zorana Jevtić

- Naopako! To nije trošak nego investiciono ulaganje... To onda znači da je i put do fabrike trošak, pa struja da bi ona radila... Filter za čist vazduh nije trošak nego ulaganje - rekao je Vasiljević.

- Ulaganje u životnu sredinu je isto kao ulaganje u put, struju i isplatiće se kad-tad - dodao je. On je rekao i da je otpad resurs iako ga mnogi tako ne posmatraju, a on je resurs i može biti izvor energije.

1 / 19 Foto: Zorana Jevtić

Aleksandra Drecun je pozdravila zelene teme i ozelenjavanje rekavši da su one sada prioritet i da ćemo se osvestiti hteli mi to ili ne. Ona je ukazala na važnost nauke i konstatovala da se u nju ne ulažu dovoljno.

Aleksandra Drecun
foto: TV Kurir Printscreen

Drecunova je rekla da je EU u njenim očima porasla zbog ove zelene agende i rekla da zelene pare nisu samo one ministarstva za životnu sredinu nego i zeleni krediti. Recimo, ako se gradi put bez obzira ko ga finansira, on mora imati i pešačku i biciklističku stazu.

- Mi nemamo drugu budućnost nego da počnemo od vrtića i škole... Ćerka mi je pre mnogo godina, a bila je mala rekla: Zar je moguće da to radiš, pereš zube i puštaš da voda curi... - rekla je Drecunova naglasivši da misli da se ne ulaže dovoljno u nauku, te da treba povezati privredu i nauku.

re-set summit, održiva budućnost
foto: AMG Printscreen

TREĆI PANEL

Naziv trećeg panela je ODRŽIVA BUDUĆNOST 2022. – ODRŽIVA BUDUĆNOST JE NAŠ NOVI DRUŠTVENI UGOVOR, a na njemu će, između ostalog, biti reči i o tome kako da kreiramo održive zajednice i drugim važnim pitanjima:

treći panel, panel 3, re-set summit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

* Kolika je važnost delovanja svakog pojedinca u lokalnoj zajednici

* Šta je inkluzivna zajednica sa održivim ciljem

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Moderator trećeg panela je Dušan Stokić.

Učesnici trećeg panela

treći panel, panel 3, re-set summit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

Milan Veselinov bio je prvi govornik panela koji je objasnio šta su to održive zajednice - vi, mi, ja... te da ih ne možemo organizovati kao kompanije i da je reč o mnogo dubljem fenomenu.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

- Sve dok budemo tražili još na sebi, još u kolima, još na telefonu a ne budemo marili koliki otpad pritom stvaramo nećemo moći da kreiramo održive zajednice - rekao je Veselinov naglasivši pritom da Srbija mora prvo da prođe jednu kulturološku tranziciju.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Podsetio je i da gradovi troše 1,7 puta resursa više nego što planeta može da regeneriše.

1 / 19 Foto: Zorana Jevtić

Dr Jelena Ivanović Vojvodić je naglasila da je participacija građana, kad je reč o arhitekturi, kao i učešće građana u projektima važno za stvaranje održivih zajednica. Govorila je i o arhitektonskim rešenjima u oblasti održivosti poput zelenih krovova, fasada koje "dišu", plafona od 3 metra u radnom prostoru koji rad čine prijatnijim i daju više dnevne svetlosti.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Miroslav Tadić, programski analitičar, govorio je o konrektnim planovima pripremljenim za 5 velikih gradova u Srbiji a koje se tiču klimatskih promena i smanjenju efekta staklene bašte. Govorio je o pomoći privredama lokalnih samouprava i njihovom prilagođavanju na klimatske promene.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Primera radi, u Kraljevu se radi na sistemu ranog alarmiranja od požara što će tom gradu pomoći da očuva svoje šume. Za Šabac je rađeno softversko rešenje koje pomaže gradu da bolje upravlja energijom i svojim energentima ali i građanima da vide svoju potrošnju.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Sa Topolom, Šapcem i Pančevom radi se na iskorišćavanju organskog bio-otpada koji može da se pretvori u energent i kompost.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Dr Jasmina Tanasić govorila je o štetnosti zagađene životne sredine na život ljudi posebno na decu i trudnice pa se dotakla i istraživanja čiji rezultati govore da, recimo, trudnice koje udišu zagađeni vazduh rađaju decu pre vremena - nedonoščad ili u terminu ali s manjom kilažom.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

Dodala je i da je budućnost tu oko nas, da je mi živimo upravo sada a jedina je razlika što ona nema čvrstu formu na koju smo mi navikli. Predviđa da će u buudćnosti najtraženija roba biti kreativnost, nauka i umetnost.

- Treba da promišljamo jer budućnost brzo stiže a ako se ne snađemo, ima samo da nas počisti... - rekla je dr Tanasić dodajući da to zvuči zastrašujuće ali da nije. Ona je dodala i da živimo ne jednu već nekoliko realnosti jer globalizacija nije svuda ista.

Podsetila je i da, kad je reč o izumuma, kreativnim rešenjima i digitalizaciji, već postoje rešenja odnosno unapred spremljenih generacija rešenja za budućnost koja se puštaju u javnost na pažljivo i na kašičicu poput nove verzije mobilnog telefona.

ČETVRTI PANEL

panel 4, re-set summit, održiva budućnost
foto: TV Kurir Printscreen

14.15 - 14.30 PANEL 4 - NAGRADA ODRŽIVA BUDUĆNOST: BUDUĆNOST ZA KOJU SE VREDI BORITI

Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija Adria Media Group

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore

Srbije Moderator: Nevena Topličić, novinar Adria Media Group

1 / 15 Foto: Zorana Jevtić

U okviru četvrtog panela u ime AMG kompanije, organizatora i realizatora ovih panela na temu održive budućnosti, obratila se Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija AMG, koja se prvo zahvalila svim učesnicima i svim kompanijama koje su učestvovale u 17 dosadašnjih konferencija.

Re-set samit, Privredna komora Srbije, Irena Petrović
foto: Zorana Jevtić

- Volela bih da se podsetimo odakle smo počeli... 2018. smo razmišljali kako da kao jedna od vodećih kompanija učinimo nešto korisno za društvo, na dobrobit naše zemlje i naših građana - rekla je Petrovićeva prethodno naglasivši da AMG u tom poslu nije sama već da je sve učinjeno zahvaljujući partnerima s kojima je realizovan serijal konferencija na temu održive budućnosti.

- Sve što radimo, radimo uz pomoć naših partnera jer verujemo da je to jedini način na koji možemo da ostvarimo zacrtane ciljeve... - rekla je Petrovićeva objasnivši kako je odluka pala da to bude baš održivi razvoj, pojam koji nije tako blizak našem društvu i našim građanima - apstraktan pojam o kojem se malo govori i malo zna.

Re-set samit, Privredna komora Srbije
foto: Zorana Jevtić

- U prvih godinu dana edukovanja, shvatili smo da je to sjajna stvar, da je to potrebno i da je to što radimo stvarno dobro, ali da to ipak nije dovoljno jer treba da uradimo nešto konkretno u čemu će moći da učestvuju i građani koji to žele. Iz toga se rodio projekat Zasadi drvo gde smo samo u jednom danu zasadili 51.000 sadnica, zatim prošle godine usred korone 100.000, a plan nam je da do kraja marta 2022. zasadimo još 200.000 sadnica.

Dodala je i da takvi projekti kreću od nekoliko entuzijasta sa idejom a koji imaju težak zadatak da objasne zašto je to važno - mali tim koji je pokrenuo priču a leđa u vetar su nam dali naši partneri uz građane koji to iznesu.

- Radimo veliku i važnu stvar, i nismo stali na projektu Zasadi drvo, pokrenuli smo opštedruštveni dijalog, dali smo priliku da se čuje glas svakog od njih, da svako kaže šta ima, da pokušamo da dođemo do rešenja i odgovora na neka od pitanja od kojih stvarno zavisi naša budućnost.

Re-set samit, Privredna komora Srbije, Irena Petrović
foto: Zorana Jevtić

Nije mala stvar 17. konferencija u okviru Re-set samita! Stoga nećemo stati tu, vreme je za nove korake! - rekla je Petrovićeva otkrivši da će sledeće godine sa Privrednom komorom biti ustanovljena i nagrada Održiva budućnost - nagrada za revolucionarni doprinos.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore, našalio se rekavši da smo bili "dovoljno hrabri, ali i dovoljno ludi" da sve ovo pokrenemo i da će ove konferencije biti nastavljene i dogodine.

Re-set samit, Privredna komora Srbije, Siniša Mitrović
foto: Zorana Jevtić

- Stvari su se stvarno promenile i znali smo da će biti izazova, posebno kad je virus hakovao planetu i shvatili da smo ranjivi kao i svi drugi narodi - rekao je Mitrović i dodao da će se ova velika produkcija od 17 konferencija preseliti i u narednu godinu u obliku nagrade koja će podstaći lokalne zajednice i kompanije da donesu nešto što je potrebno za održivu budućnost - dodao je i objasnio da će sama nagrada imati 4 kategorije:

- pametni gradovi

- cirkularni proizvod - eko dizajn koji potrošači prepoznaju, velika šansa za start-apove i mlade preduzetnike uz kredite za nove proizvode i mlade kompanije

- zelene inovacije

- partnerstvo koje može da pruži održivo rešenje za deo teritorije

Mitrović je naglasio da ova nagrada ima dimenziju kvaliteta života i da će u trci za nagradu svi imati jednake šanse, te da su danas najvredniji resurs upravo ljudi. On je rekao i da će nagrada uliti novi patriotizam s porukom da svako treba da razmisli ne samo šta država može da uradi za njega nego i šta on može da uradi za Srbiju. Pustićemo da svi imaju jednake šanse, moći će da ga nominuje komšija, njegovo kulturno-umetničko društvo..., dodao je Mitrović.

Petrovićeva je zaključila da će u našoj zemlji tek doći vreme velikih projekata i da će AMG nastojati da ostane na čelu tima partnera koji će nastaviti da krči put u oblasti održive budućnosti, te inspirisati mnoge.

Mitrović je dodao da ne treba biti skroman i da je 17 konferencija u kojima su učestvovali vodeći ljudi u svojim oblastima uticali i na kreiranje javne politike i politike Vlade Srbije.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja