Pijaća voda spada u strateške proizvode svake države, neophodne za kontinuirano vodosnabdevanje građana, privrede i institucija.
Vodovodi Srbije za dezinfekciju vode uglavnom koriste gasni hlor koji se ne proizvodi u Srbiji.
- Srbija je zavisna od uvoza ove hemikalije koja se proizvodi u fabrikama u Istočnoj Evropi zastarelom tehnologijom živinih elektroda koje su u planovima EU predviđene za zatvaranje, jer predstavljaju bezbednosni i ekološki rizik. Kao strateška hemikalija u vanrednim situacijama podložna je zabranama izvoza, što se i dogodilo 2020. godine po izbijanju pandemije Covid-19, kada je i zbog zatvaranja granica bilo nemoguće dopremiti gasni hlor u Srbiju. Gasni hlor je klasifikovan kao opasna hemikalija – bojni otrov koji u slučaju ekscesne situacije ima snagu da 1 tona, u gusto naseljenim oblastima, može ubiti i do 30.000 ljudi. Fabrike vode u Beogradu, na primer, uvek na zalihama imaju preko 20 tona ove opasne hemikalije -navodi Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za Cirkularnu ekonomiju u PKS.
Naš sagovornik ističe da “gasni hlor podleže strogim pravilima prevoza opasnih hemikalija (ADR/RID/ADN)”.
- Bilo koja bezbednosna pretnja znači momentalni prekid transporta i prometa ovom opasnom hemikalijom. U vanrednim situacijama korisnik je zavistan od otežane nabavke i ne može zameniti upotrebu gasnog hlora, bez promene tehnologije dezinfekcije vode. Trenutno u Republici Srbiji 5.771.580 (80,31%) stanovnika koristi vodu dezinfikovanu gasnim hlorom. Za dezinfekciju vode ovom opasnom hemikalijom postoji alternativa, kojom bi se potpuno oslobodili uvoza i opasne hemikalije, a obezbedili vodosnabdevanje ispravnom vodom. Radi se domaćim proizvođačima opreme koja proizvodi aktivni hlor (1% ratvora natrijum hipohlorita) elektrolizom kuhinjske soli. Znači za dobijanje bakteriološki ispravne vode je uz ovu opremu dovoljna je kuhinjska so i električna energija, koja se u vanrednim sitacijama može koristiti i iz pokretnih agregata.
Pojedini gradovi već koriste domaću tehnologiju za dezinfekciju vode
Pojedine lokalne uprave, kao što je Novi Sad, Smederevo i drugi su koristeći isključivo ovu domaću tehnologiju, zasnovanoj na proizvodnji aktivnog hlora na mestu potrošnje elektrolizom vodenog ratvora soli su stekli nezavisnost od uvoza i tržišta uvoznih sirovina čime obezbeđuju punu sigurnost i nesmetani proces rada i distribucije bakteriološki isprave vode za piće.
- Primena domaće tehnologije je od velikog značaja za bezbednost u strateškim i osetljivim oblastima kao što je sistem javnog vodosnabdevanja Aktivni hlor je potpuno bezopasan dezificijens bez opasnosti po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu Proizvodi se na mestu potrošnje u količini koja je potrebna za dezinfekciju pijaće vode. U slučaju potrebe za transportom ne podleže ADR/RID/ADN direktivama. U vanrednim situacijama proizvedeni aktivni hlor se može koristiti za dezinfekciju otvorenih i zatvorenih javnih prostora, objekata privrede, u poljoprivredi i domaćinstvima, kao i za dezinfekciju površina, što su vodovodi koji koriste ovu tehnologiju i radili tokom najjačih talasa pandemije Covid-19 i poplava 2014. godine, čime su značajno pomogli sposobnost zemlje da deluje u vanrednim situacijama – kaže Mitrović.
Danas se u Republici Srbiji 1.415.282 (19,69%) stanovnika snabdeva vodom dezinfikovanoj aktivnim hlorom proizvedenim na licu mesta, opremom domaćih proizvođača.
- Za Republiku Srbiju je od strateške važnosti da tehnologiju dezinfekcije vode zasnovanu na gasnom hloru, zameni domaćom tehnologijom proizvodnje aktivnog hlora (1% ratvora natrijum hipohlorita), koji se proizvodi na licu mesta potrošnje i potpuno je bezopasan. Time bi smo postigli potpunu sigurnost i nezavisnost u vodosnabdevanju u svim uslovima, kako u mirnodopskim, tako i u svim vanrdenim situacijama – zaključuje Siniša Mitrović.
(Foto: Shutterstock)
