Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije ima ključnu ulogu u sprovođenju procesa obnove nakon elementarnih i drugih nepogoda. Kancelarija tokom obnove uvek vodi računa o tome da objekti koji se obnavljaju ili grade budu kvalitetniji i otporniji na potencijalne buduće nepogode i nesreće, kako bi se smanjila šteta i sačuvala bezbednost i životi ljudi.
“Koliko nas košta svaka elementarna nepogoda, najbolje zna Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, institucija koja je formirana u sred poplava 2014. godine, sa ciljem da obnovi zemlju”, kaže Sandra Nedeljković, v. d. zamenika direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.
- Podsećam da su to bile takozvane stogodišnje vode, što znači da se takva poplava dešava jednom u 100 godina. Tada je urađena procena potreba prema međunarodnoj metodologiji Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Evropske unije. Poplave su izazvale 1,3 milijarde dolara štete, što je oko 4.5% BDP-a. Umesto predviđenog rasta, poplava je izazvala recesiju. Vlada Republike Srbije, kroz Kancealariju, uspela je da prikupi oko 250 miliona evra bespovratnih sredstava i zajedno sa kreditom Svetske banke od 300 miliona dolara, da obnovi zemlju. Najveći donator je bila EU sa blizu 170 miliona evra donacija. Ukupna brojka obnove, u skladu sa potrebama, iznosila je oko pola milijarde evra i potrošena je na rekonstrukciju infrastrukture, pomoć građanima i poljoprivrednicima, nabavku struje usled poplavljenih kopova, rekonstrukciju energetskog sistema, transporta. U obnovi smo se susreli sa infrastrukturom i objektima javne namene koji su predhodnih decenija građeni bez adekvatne tehničke dokumentacije, bez građevinskih dozvola i nisu bili otporni na nepogode.
Kako izgleda obnova u brojkama?
- Sve što smo rekonstruisali otporno je na nama poznate opasnosti i rizike. Svake godine imamo poplave, na nekim deonicama i stogodisnje vode, klima se promenila, poplave se dešavaju u mesecima kada nikada nisu, na primer u januaru 2021. godine na jugu Srbije. Samo nas je 2015. godina zaobišla. Od 2016. u obnovi nakon poplava Vlada RS preko Kancelarije uložila je oko 80 miliona evra na rekonstrukciju nakon poplava i pomoć građanima. Ukupno, od 2014. godine, 31.174 porodica je dobila državnu pomoć za obnovu svojih domova, 756 infrastrukturnih projekata je realizovano i 122 objekata javne namene je kompletno rekonstruisano usled štete od poplava (škole, domovi zdravlja, centri socijalne zaštite). Sve ostale investicije koje se finasiraju preko Kancelarije i koje se sprovode u mirno vreme, nevezano od nepogoda, temelje se na otpornosti, mitigaciji klimatskih promena kroz eneregetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i na mere adaptacije na klimatske promene i zaštiti životne sredine. Obnovu u brojkama možete videti pored na www.obnova.gov.rs i na digitalnoj mapi novog servisa Republičkog geodetskog zavoda koji će biti javno dostupan kao Registar rizika od katastrofa i predstavljen na međunarodnoj konferenciji „Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“ 13. i 14. oktobra u Beogradu.
Kako se najefikasnije upravlja rizikom od elementarnih nepogoda, i koliko je u tom smislu važna prevencija?
- Prevencija je početna i krajna tačka svakog efikasnog procesa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda. Upravljanje rizikom podrazumeva 3 etape: preventivu, reagovanje i obnovu. Ukoliko ne želimo da finansijska sredstva trošimo na obnovu i rekonstrukciju nakon elementarne nepogode, potrebno je da novac trošimo na preventivne mere i na razvojne kapitalne investicije koje su otporne na prirodne nepogode i klimatske promene.
Kako da izgradimo zajednice koje su otpornije na nepogode?
- Tako što nećemo zidati u plavnim i nebranjenim zonama, niu blizini klizišta, i što ćemo primenjivatiu zakone i inženjersku struku kada investiramo. Da osiguramo imovinu. Informacija o opasnostima treba da je javno dostupna svima, uputstva kako se pripremamo na nepogode i kako postupamo kada se nepogoda desi. Simulacije neželjenih događaja i vežbe treba da su sastavni deo naših života. Posao otpornosti na nepogode nije samo državni, svako ima svoju ulogu - građani, naučna zajednica, nevladin sektor i svi nivoi vlasti. Tek združenim zajedničkim radom možemo biti otporni kao društvo.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sprovodi projekat “EU za Srbiju otpornu na katastrofe”. U okviru ove inicijative će, 13. i 14. oktobra 2022. godine u hotelu Mona Plaza u Beogradu, biti održana međunarodna konferencija “Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou”.
Jelena Vukić
