Javno vodoprivredno preduzeće “Srbijavode” svakodnevno vodi računa da svi vodotokovi u nadležnosti Republike Srbije budu što bezbedniji, a u slučaju njihovog izlivanja da posledice budu što manje, kako bi zaštitili imovinu, zdravlje i živote građana i građanki Srbije. U njihovu nadležnost spada i uređenje vodotokova, poput proširenja rečnih tokova i izgradnje brana.
Zato smo Gorana Puzovića, direktora JVP „Srbijavode“ pitali kako najefikasnije možemo smanjiti ugroženost od poplava?
- Svedoci smo ubrzanih klimatskih promena. Sve izraženiji su periodi dugih suša, a zatim intezivnih i jakih padavina sa bržim formiranjem poplavnih talasa. Da bismo se uspešno nosili sa ovakvim prirodnim pojavama neophodno je sagledavanje, analiziranje, planiranje, izgradnja i održavanje objekata koji će omogućiti da se posledice svedu na minimum, kao i međusobna komunikacija i koordinacija svih državnih organa, institucija, službi i preduzeća sa lokalnim samoupravama. Preventivno delovanje je jako bitno, a pod njim se podrazumeva da se vodoprivredni grade, saniraju, rekonstruišu i održavaju u skladu sa definisanim standardima. U prethodnih osam godina JVP „Srbijavode“ je izvelo radove na saniranju, rekonstrukciji i izgradnji vodnih objekata na preko 700 lokacija u 103 grada i opštine. Završeno je 17 kapitalnih investicija na izgradnji zaštitnih objekata i podizanju odbrambenih kapaciteta naše zemlje od poplava. Da bi smo živeli bezbednije neophodno je nastaviti sa ulaganjem jer posledice svakog poplavnog talasa nanose štetu koja je sedam puta veća od ulaganja i preventivnog delovanja.
Jesu li kod nas veći problem padavine ili klizišta koja su nastala posle poplava i koji regioni u našoj zemlji su najugroženiji, gde su slabe tačke?
- Poplave, neretko, ruše pred sobom mostove, puteve, železničke, stambene i industrijske objekte, sve što je čovek gradio i pokušavao da privede svojoj nameni. Samim tim, javljaju se kao jedna od posledica i klizišta. S obzirom da je Srbija brdsko planinska zemlja, 2/3 teritorije ugroženo je bujičnim poplavama. Specifičnost bujičnih poplava je u tome što se, od trenutka početka padavina do pojave poplavljenog talasa, vreme meri satima, a ne danima i zato je tačna prognoza količine padavina i brza reakcija sistema ključna u zaštiti. Najugroženiji su slivovi Jadra, Kolubare, Zapadne i Južne Morave, Timoka, Nišave, Lima i Ibra. Najveći problem predstavljaju male reke, rečice i potoci u slivovima ovih reka koje su većim delom vodotoci drugog reda kojim upravljaju lokalne samouprave.
Drugi vid poplava su, takozvane „urbane poplave“.
- Zbog velikih količina padavina u kratkom vremenskom intervalu komunalni sistemi ne mogu da prihvate i evakuišu vodu i dolazi do ugrožavanja infrastrukture i života građana. Ovakve poplave nisu specifične samo za našu zemlju, kroz sredstva javnog informisanja svedoci smo ovih problema širom sveta i sve razornijih posledica. Od Italije i Hrvatske, pre nekoliko dana, do Amerike, Kine, Indije, Irana, Australije, tokom cele godine.
Šta je potrebno da uradimo da nam se ponovo ne bi desio Obrenovac?
- Poplavni talas koji je sredinom maja 2014. godine zahvatio Hrvatsku, Bosnu i Srbiju može se porediti sa uraganom pete kategorije ili zemljotresom 11 ili 12 stepeni Merkalijeve skale. To znači da je količina padavina bila preko 200 litara po metru kvadratnom za dva dana prouzrokovala stravičan poplavni udar prevashodno u slivu Kolubare sa katastrofalnim posledicama.
Potpuna zaštita od poplava ne postoji i u budućnosti svet će pogađati još razornije oluje i poplave izazvane ubrzanim klimatskim promenama. Naš zadatak je da učinimo sve što je moguće da posledice svedemo na minimum, a prevashodno zaštitimo živote naših građana. To znači da iz godine u godinu moramo da gradimo nove zaštitne objekte, da saniramo i održavamo postojeće. Važno je da obučavamo mlade inženjere, da koristimo savremene tehnologije, nova tehnička rešenja i sisteme za odbranu, i da razvijamo međusobnu komunikaciju i koordinaciju svih učesnika odbrane od poplava (Sektor za vanredne situacije, RHMZ, policije, vojske, lokalnih samouprava).
Kakva je situacija sa lokalnim samoupravama, s obzirom na to da su dužne da imaju plan rizika i plan odbrane od poplava?
- Lokalne samouprave, gradovi i opštine, po Zakonu o vodama, nadležni su za vodotoke drugog reda, a samim tim moraju poštovati i sprovoditi zakonsku regulativu. Poredeći situaciju danas sa onom 2014. godine, možemo reći da je situacija znatno bolja. Opštine i gradovi se slivno udružuju, razmenjuju podatke i informacije, sarađuju sa JVP „Srbijavode“, donose planove za odbranu od poplava na vodotocima drugog reda. Problem je što su njihova finansijska izdvajanja u budžetima zanemarljiva, često ni ne postoje. Kada dođe do pojave poplavnog talasa, proglašavaju vanrednu situaciju i na taj način rešavaju probleme koji se pojavljuju. Drugi problem jeste nedostatak stručnih kadrova i obučenog osoblja u komunalnim preduzećima, direkcijama i drugim organima lokalne samouprave. Sa većim brojem gradova i opština koje su u nadležnosti JVP „Srbijavode“ imamo dobru komunikaciju i radimo na rešavanju problema sa vodom. Voda ne poznaje granice i zato je ovakav odnos bitan.
Koje su posledice neinvestiranja u odbrambene kapacitete?
- Posledice smo videli u prethodnom periodu, vidimo ih i danas, nažalost, viđaćemo ih i u budućnosti u celom svetu. Poplave su prirodne pojave koje su kroz istoriju uticale na nestanak nekih civilizacija, menjale reljef i granice, zaustavljale razvoj država i društva, odnosile mnogobrojne živote, dakle imale zastrašujuće posledice po našu planetu i čoveka. Sve ovo samo govori da moramo iz dana u dan, iz godine u godinu, naporno raditi i stalno ulagati da bi vodni objektni bili bezbedni, stabilni i sigruni da u danima opasnosti mogu svoju zaštitnu ulogu u potpunosti ispuniti. Klimatske promene opominju. Duge suše, velike padavine, visoke temperature, pojava novih bolesti, invazivne biljne i životinjske vrste kao njihove pojave upozoravaju da će sprovođenje mera zaštite biti sve teže i skuplje. Ulaganja nemaju alternativu.
U čemu se ogleda važnost Registra rizika od katastrofa?
- Da bismo mogli da donosimo planove, pripremamo tehnička rešenja, sprovodimo mere odbrane i zaštite u svim prepoznatim rizicima, prvi zadatak je da utvrdimo šta nas, gde I na koji način ugrožava. Priprema i izrada Registra rizika od katastrofa je prvi zadatak i od izuzetne važnosti je. Njegovom izradom postavljamo kamen temeljac za rad u budućnosti, za zajedničko delovanje i za bezbedniji život svakog pojedinca, za zaštitu i razvoj naše zemlje. Daćemo svu podršku i logistiku da Registar rizika od katastrofa bude temeljan, detaljan i sveobuhvatan.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sprovodi projekat “EU za Srbiju otpornu na katastrofe”. U okviru ove inicijative će, 13. i 14. oktobra 2022. godine u hotelu Mona Plaza u Beogradu, biti održana međunarodna konferencija “Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou”.
