Održivo gazdovanje šumama, ali i razvoj eko-turizma, očuvanje biodiverziteta u svetlu klimatskih promena, unapređenje gradskog života i uvođenje koncepta zelenih gradova, kao i edukacija javnosti o očuvanju životne sredine bile su neke od tema o kojima se diskutovalo tokom četiri panel-diskusije na forumu „Društvo prirodi ili priroda društvu?“, drugom po redu koji je održan u okviru projekta „Zasadi drvo“.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Veljko Odalović poručio je u uvodnom obraćanju da misija „Zasadi drvo“ i ambiciozni planovi za naredni period svedoče o tome da je veoma važno da čuvamo svoj ekosistem.
On je pohvalio činjenicu da se projekat „Zasadi drvo“ akcijom „Gledaj kako rastemo“ i sadnjom koju su realizovali đaci prvaci povezao sa 1.215 škola na teritoriji Srbije:
- Za svaku pohvalu je što ste uključili osnovce, jer deca treba od malih nogu da se edukuju i da im se ukazuje na značaj zdrave životne sredine. Ako sačuvamo šume, čist vazduh i vodu, onda ćemo imati i zdravo društvo - istakao je Odalović.
Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje u Ministarstvu prosvete, smatra da je ključ u intersektorskoj saradnji i pristupu.
- To se pokazalo i u prethodnom periodu. Postoji društveno odgovorna kompanija koja prepoznaje značaj ove teme, postoje državni organi koji se bave ovim temama, kao i relevantne institucije, i uspeh ne može da izostane.
Roland Kokai, direktor JP „Vojvodinašume“, podsetio je na Dositejevu izreku da „navikavamo mladež na dobro, jer nam sve od toga zavisi“.
- Naziv „Društvo prirodi ili priroda društva“ primeren je jer je reč o dve celine koje su neodvojive. Nekada idemo u dva pogrešna pravca - izrabljujemo prirodu, nemilice trošimo resurse, a s druge strane, nije ni moguće da utičemo na prirodu, da je ne menjamo. Netaknuta priroda je nerealna stvar. Mi šumari stare šume zamenjujemo novim, i tu koristimo sekire, motorne testere, poput hirurga koji koristi skalpel kako bi izvadio tumor.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, smatra da se značaj akcije „Zasadi drvo“ vidi u tome i što je ovaj projekat kreirao nova rešenja, javni dijalog i novi ekološki patriotizam.
- U ovom globalnom sunovratu su nam potrebni novi odgovori za budućnost, a oni ne podrazumevaju raubovanje resursa, nemaran odnos prema prirodi, ogromnu potrošnju energije po jedinici proizvoda. Kao nacija moramo naći koji je to vektor budućnosti koji je potreban Srbiji. Kompanije ne treba da vode računa samo o profitu već i o lokalnoj zajednici.
Održivo gazdovanje šumama
Na prvom panelu „Održivo gazdovanje šumama i očuvanje biodiverziteta u svetlu klimatskih promena“, moderator Predrag Jović iz Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu FAO istakao je da na planeti imamo oko četiri milijarde hektara šuma, ali da od ‘90-ih godina svake godine gubimo po sedam miliona hektara.
Vladimir Nikolić iz Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da je na nedavnom skupu „Forest Europe“ u Bonu bilo govora o tome kako šumarstvo mora da uzme u obzir aspekte biodiverziteta i klimatskih promena, jer je šumarstvo, pored poljoprivrede, jedan od najugroženijih sektora.
- Pred nama je veliki zadatak koji treba da iznesemo. Neki od zaključaka su da se biodiverzitet mora intenzivnije uključiti u planiranje i gazdovanje šumama, na čemu mi intenzivno radimo zahvaljujući projektima.
Prof. dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, istakao je da se ceo šumarski sektor nalazi u vremenu u kome dominiraju nagle izmene globalnih klimatskih uslova.
- Za to je vezano dugoročno planiranje i ako ne krenemo sa adekvatnim merama, možemo doći u problem da nećemo moći brzo da reagujemo na to.
Gordana Jančić, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, navela je da JP „Srbijašume“ gazduje šumama na površini od oko milion hektara.
- Održivo gazdovanje šumama prisutno je u Srbiji oko 300 godina i ono se zasniva na strateškim planskim dokumentima i na stručnom, blagovremenom sprovođenju mera zaštite, gajenja, nege i korišćenja šuma.
Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“, kaže da se šumarstvo danas nalazi između dva ekstrema: privrede koja za cilj ima samo profit i populizma i nekih zelenih tema.
- Prema podacima Evropskog šumarskog instituta, situacija u EU je dobra, jer su od 1990. do 2020. povećane površine pod šumama za 14 miliona hektara, povećana je drvna zapremina na 28 milijardi kubika, a povećan je i etat za 200 miliona kubika. I kod nas su se površine pod šumama povećale, a preliminarni podaci Nacionalne inventure šuma pokazuju da je pošumljenost Srbije oko 40 procenata, što je optimum. Ako uzmemo u obzir Maltu, koja ima 0,1, ili Holandiju, koja ima sedam odsto, ili Finsku, koja ima 74 procenata pod šumama, mi i nismo tako loši.
Zeleniji gradovi
Na drugom panelu „Prirodom inspirisana rešenja za unapređenje gradskog života“ moderator Tomica Mišljenović, asistent s doktoratom Biološkog fakulteta, naglasio je da preko 50 odsto svetskog stanovništva naseljava urbane sredine, te da su gradovi odgovorni za emisiju preko 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte.
Prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, upozorio je da se drveće nalazi u urbanim uslovima koji nisu pogodni, te da je njihova vitalnost znatno smanjena.
- Drveću nije lako da opstane i obavlja sve svoje funkcije, moramo da mu pomognemo. Ono vezuje ugljen-dioksid i pomaže u povećanju biodiverziteta, jer je stanište za životinje. Prirodu moramo uvući u gradove, jer mi se čini da smo je nekako isterali, i to je način da sve bude održivije.
Nevena Čule, ekspert za fitomeditaciju voda sa Instituta za šumarstvo u Beogradu, navela je da postoji nekoliko kišnih bašti u Vojvodini, dok ih u Beogradu još nema.
- Kišni vrtovi su jednostavna rešenja koja su inspirisana prirodom. Najčešće se postavljaju u okviru profila saobraćajnica i omogućavaju da se velika količina vode, koja se u jednom trenutku sliva kao posledica atmosferskih padavina, a koju kišna kanalizacija ne može da prihvati, bude prihvaćena kroz sistem drenaže i sporijeg oticanja vode.
Brankica Tabak, podsekretar pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, kaže da je pitanje urbane ekologije pitanje za društvo u celosti.
- Većina od nas ne izlazi iz automobila i ma kakvo da je urbanističko rešenje, mi ga svojim tempom narušavamo, jer ko će nas spasti od nas samih. Isti tako, sami zeleni gradovi su mogući kada bi se jedan grad gradio od temelja.
Eko-turizam
Moderator trećeg panela „Održivi i eko turizam“ Ana Rebić iz AMG navela je da je turizam treća najvažnija delatnost, posle automobilske i naftne industrije, ali se sve više zemalja okreće održivom umesto masovnom turizmu.
Dunja Đenjić, pomoćnica ministra turizma i omladine, navela je da je koncept održivog razvoja jedan od ključnih segmenata u razvoju ruralnog i urbanog turizma i neizostavan je u razvoju turističke ponude.
- Održivost se ogleda i u unapređenju infrastrukture, razvoju lokalnih zajednica, a ono što je najznačajnije jeste da se zadrži tradicija u smislu kulture i istorije, i da se kao prioritet postavi zaštita životne sredine.
Vesna Zlatić, pomoćnik direktorka TOS, istakla je da između šest i osam odsto teritorije Srbije zauzimaju područja pod zaštitom - nacionalni parkovi, parkovi prirode i predeli izuzetnih odlika.
- Kada govorimo o razvoju eko-turizma u smislu održivosti, videćemo da se delovi najznačajnije turističke ponude nalaze u nacionalnim parkovima. Neka definicija eko-turizma bila bi: „Dođi, provedi se, uživaj, tako da lokalna zajednica ima ekonomsku korist, a da se principi funkcionisanja sredine ne naruše.“
Boban Đurović, predsednik opštine Vrnjačka Banja, ponosan je jer se razvoj te lokalne samouprave zasniva na prirodnim potencijalima i lepotama, pre svega na termalnim izvorima, na velikim parkovskim površinama od skoro 160 ha.
- Koncept razvoja Vrnjačke Banje i počiva na onome što je priroda dala. Prirodne lepote i očuvani ekosistemi u sadašnjem vremenu jesu opredeljujući za one koji žele da putuju i upoznaju nove destinacije.
Boris Ivanović, master inženjer šumarstva iz JP „Srbijašume“, navodi kako je Srbija bogata velikim prirodnim biološkim nasleđem i ta brojnost biljnog i životinjskog sveta čini Srbiju Evropom u malom.
- Samim tim, Srbija postaje jedan od centara evropske biološke raznovrsnosti. JP „Srbijašume“ upravlja zaštićenim područjima površine 365.000 ha, reč je o 56 zaštićenih područja, od kojih su 36 od nacionalnog značaja, a 19 od lokalnog značaja.
Ivana Vasić, master upravljanja zaštićenim područjima iz JP „Vojvodinašume“, kaže da su oni upravljači pet velikih rezervata prirode u Vojvodini, te da su dobili Povelju za održivi turizam u specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje.
- Trudimo se da ono što nam je povereno na upravljanje otvorimo da bude dostupno. Fokus nam je na razvijanju sadržaja koji će zadržati posetioce neko duže vreme od pola sata ili sat. Uz neke sadržaje - posebne šetačke staze, programe poput onog na Obedskoj bari, gde smo od 2016. pokrenuli program šumskog velnesa, nudimo neku vrstu novog sadržaja.
Važnost edukacija
Tokom poslednjeg, četvrtog panela „Značaj edukacije u očuvanju životne sredine“ moderator Irena Petrović iz AMG podsetila je da je rezultat projekta „Zasadi drvo“, između ostalog, preko 460.000 zasađenih sadnica.
Ljiljana Simović, šef odseka u sektoru za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, istakla je nužnost izmena i reformi obrazovanja.
- Naš obrazovni sistem se menja u pravcu razvoja ključnih kompetenci potrebnih za celoživotno učenje, jer možemo da predvidimo da će u budućnosti biti potrebno razviti kompetencije koje će omogućiti kombinovanje znanja i veština. U tom smislu, reformisani su planovi obrazovanja i vaspitanja
Prof. dr Dragan Nonić sa Šumarskog fakulteta naveo je da je taj fakultet proslavio nedavno 102 godine postojanja i da ima četiri odseka.
- U četiri akreditacije trudili smo se da i suštinski unapređujemo oblast ekologije i zaštite prirode, pa na našem odseku imamo nekoliko katedri koje sadrže tematiku koja je za to vezana. Broj upisanih studenata opada - od 327 u školskoj 2014/2015. do 205 danas upisanih studenata.
Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije, navodi da je cilj da se procenat zaštićenih područja podigne na 12 procenata.
- Bez edukacije i rada sa svim zainteresovanim grupama za zaštitu prirode i za razvoj zaštićenih područja ne možemo daleko odmaći na putu njihove adekvatne zaštite po pitanju prirodnih karakteristika, ali i života tih područja koji će biti u funkciji održivog razvoja lokalnih zajednica. Jedan segment rada Zavoda je edukacija koja je vezana za školski sistem, od predškolskog uzrasta do studenata.
Profesor srednje Šumarske škole u Kraljevu Mladen Vukmirović istakao je da se smanjuje broj učenika, te da se „moramo truditi na sve moguće načine da ih motivišemo da dođu u našu školu“.
- Pokušavamo da odlazeći po školama čitave Srbije prezentacijama približimo šta mi radimo. Mi smo jedina šumarska škola i oni koji ozbiljno misle da se posvete tom pozivu dolaze kod nas. Imamo đake od Vojvodine do juga Srbije i u sklopu škole imamo dom učenika.
Goran Gnus, predsednik Pokreta gorana Srbije, kaže da se niko u svetu ne može pohvaliti takvim rezultatima da je gotovo 500.000 ha pošumljeno, ozelenjeno, zatravljeno.
- Za nama su 62 godine, imamo mnogo znanja i iskustva. Nekada je Pokret gorana uspevao da pošumi 10.000 hektara u okviru radnih akcija, danas mladima ne fali entuzijazma i imaju znanja o ekologiji, ali fale sinergija i korordinacija, nacionalni projekat u ovoj oblasti. To bi omogućilo mnogo efikasnije iskorišćavanje onoga što imamo.
Kurir.rs/ Jelena Vukić
