Solidarnost spada u red javno proklamovanih i poželjnih, a u praksi sve ređe praktikovanih vrednosti. Društvo koje praktikuje principe solidarnosti zasniva se na empatiji, sposobnosti razumevanja drugih i brizi za njih.
Kako treba da funkcioniše solidarno društvo i koje bi bile nove vrednosti kojima treba da težimo? Kako da svako od nas pojedinačno bude akter održive budućnosti i pravednije sutrašnjice? Sve navedeno samo su neka od pitanja i tema o kojima smo debatovali tokom Re-set samit konferencije „Pravično društvo traži solidarnost“ sa stručnim i eminentnim sagovornicima.
Pomoć najugroženijima
U okviru prvog panela, čiji je naziv „Budućnost ravnopravnog (equality) i konačno pravednog društva (equity): Izazovi i mogućnosti“, moderator Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija AMG, navela je da smo se u proteklom periodu suočavali s mnogim izazovima, u kojima su, po pravilu, prvi na udaru pripadnici najosetljivijih delova društva.
Bogdan Banjac, samostalni savetnik u Odseku za saradnju i evropske integracije poverenika za zaštitu ravnopravnosti, upozorio je da „studija iz 2021. godine pokazuje da je rizik od povećanja globalne nejednakosti najviši otkad se prikupljaju podaci, te da će za oporavak biti potrebna čak i decenija“. Takođe je govorio o diskriminaciji, kao i o nasilju prema ženama, i istakao važnost usvajanja zakona o rodnoj ravnopravnosti.
- Džaba nam okvir kada mi imamo društvene norme koje su mnogo drugačije. Iako žena ima prava da nasledi zemljište, ona se toga odrekne zbog društvenih normi. S druge strane, u Srbiji je od početka godine ubijeno devet žena. Ako mi ne možemo da obezbedimo osnovno ljudsko pravo - pravo na život, teško da možemo da govorimo o ekonomiji. Zato je potrebno obezbediti kontrolni mehanizam u Srbiji za praćenje femicida, pošto očigledno ta tendencija postoji i pogoršava se - smatra Banjac.
Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, istakla je da je jedan od naših glavnih zadataka, pored ukrajinske krize, direktna pomoć najugroženijima.
- Neophodan je zaokret u energetskoj politici. Ekstra profit iz fosilnih goriva treba da bude oporezovan tako da se finansiraju investicije u energetsku efikasnost. Umesto subvencionisanja cena energije potrebno je da se investira u energetsku efikasnost i tehnologije poput kalorimetara - rekla je Žakob i dodala da je veoma važno da država, ali i EU, insistiraju na boljim uslovima rada kako bi smanjili sivu ekonomiju.
- Neophodna su specifična rešenja za ranjive grupe. Privatni sektor takođe treba da se obaveže da će obezbediti pristojne uslove rada. Ne samo plata, već i drugih benefita koje treba da primaju zaposleni - navela je Žakob.
Martin Klauke, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, takođe se osvrnuo na posledice kriza i dodao da tehnološki razvoj postavlja dodatne izazove u postojeći društveni jaz. EU je snažno fokusirana na socijalna prava i solidarnost, kako na političkom tako i na praktičnom nivou, uključujući i zemlje kandidate za clanstvo. Tokom pandemije EU je Srbiji donirala vakcine i medicinsku opremu, kao i higijenske pakete za najugroženije porodice, žene, decu. Nedavno je, u kontekstu energetske krize, opredelila paket energetske podrške od 165 miliona evra kojim se pomaže umanjenje računa za električnu energiju najugroženijim domaćinstvima u zemlji. U odgovoru na tehnološke izazove, EU takođe obezbeđuje tablete i podršku brojnim školama u Srbiji kako bi se pomoglo u premošćavanju digitalnog jaza u obrazovanju dece.
Društvo za sve generacije
Na drugom panelu „Stvaranje okruženja za društveni napredak“, koji je moderirala Snežana Petrović, urednica jutarnjeg programa TV Kurir, bilo je reči o mogućnostima za progres društva u celini.
Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji, istakla je da ta agencija UN radi s mladima, uključujući i izbeglice i druge ranjive grupe, sa ciljem da pomogne da se uspostavi društvo za sve generacije i za sve društvene grupe.
- Naš cilj je da podržimo mlade na lokalnom i na nacionalnom nivou, da ih podržimo da budu glasnogovornici promena, normi i uslova života. Radimo na unapređenju zdravstvene pismenosti iz ugla reproduktivnog zdravlja i prava - najavila je Jeremićeva i dodala da je započet pokret podrške, koji je do sada pokrio nastavnike i saradnike u nastavi sa ciljem da se unapredi znanje učenika na kraju osnovne i u srednjim školama.
Ljiljana Simić, saradnica za inkluzivno obrazovanje iz Ministarstva prosvete, ocenila je da se obrazovni sistem zasniva na principima demokratičnosti, društvenih vrednosti i humanosti.
- Ti principi se realizuju i sprovode u školama na tri načina. Prvi je da obrazovni sistem stvarno ima veliku odgovornost u razvoju stavova dece i mladih, i to jeste obrazovna uloga. Drugi nivo je da škola daje uzore i modele i promoviše dobre modele jer je najmoćniji način za usvajanje stavova i vrednosti zapravo učenje po modelu. Treće je da je naš obrazovni sistem inkluzivan, otvoren i da možda najveći uticaj na razvoj solidarnosti, humanosti i uvažavanje razlika dobijamo upravo putem ovih situacija u kojima sva naša deca uče zajedno - kazala je Simićeva.
Dragan Srećković, savetnik za istraživanje i razvoj Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, naveo je da nas socijalno preduzetništvo i solidarna ekonomija uče solidarnosti i pokazuju kako možemo da budemo solidarni čak i u tim ekonomskim odnosima.
- Ekonomija može da bude solidarna, ali navikli smo da nije. Kada stavimo profit na prvo mesto, zanemarujemo često neke druge ljude.
Nikola Simonović, Sustainability Business Partner, Ikea jugoistočna Evropa, istakao je da je njihova vizija da stvorimo bolju budućnost.
- Mi smo „value base“ kompanija i vodimo se svojim vrednostima. Kada zapošljavamo ljude, bitne su nam vrednosti, a ne samo znanje, jer ono može da se nadogradi s vremenom. Već dugo godina se stvaraju neke nove inicijative kako da pomognemo izbeglicama - rekao je Simonović i dodao da su „uz pomoć partnera iz UNHCR napravili trogodišnji plan da na tri meseca dovode ljude različitog bekgraunda koji dolaze širom sveta u Ikeu i daju im mogućnost da nauče ono što se u kompaniji godinama razvija“.
Globalna opasnost
Erozija društvene kohezije
Bogdan Banjac iz kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti istakao je da je dobro što su se dogodile pravne promene na društvenom nivou, ali da moramo da brinemo i o nekim društvenim obrascima.
Na globalnom planu postoji velika opasnost od erozije društvene kohezije usled inflacije i povećanja cena. Ono što je dobro, prema zvaničnim podacima, jeste da se stopa rizika od siromaštva nije mnogo promenila - naveo je on.
OsnaŽene
U trećem panelu, čiji je naziv „Izgradnja održive budućnosti uz solidarnost“, koji je moderirala Irena Petrović iz AMG, bilo je reči o važnosti osnaživanja žena i podršci deci i mladima.
Vesna Savić Ðukić, šefica odseka za saradnju s privatnim sektorom Unicefa u Srbiji, istakla je da je ta organizacija baš prvu pomoć dala bivšoj Jugoslaviji i da su svih 76 godina prisutni i rade na poziv Vlade.
- Radimo zajedno na reformama koje dovode do toga da usluge za decu, zdravstvene usluge, usluge obrazovanja i socijalne zaštite budu dostupne za svako dete. Programi koje trenutno sprovodimo vezani su za rani razvoj dece, da svako dete u prve tri godine dobije najbolju moguću podršku. Nastojimo da predškolsko obrazovanje bude dostupno svakom detetu. Nažalost, stopa predškolskog obrazovanja u našoj zemlji nije ni blizu evropskog standarda. Radimo na osiguranju kvalitetnog i dostupnog obrazovanja za svako dete, na podršci adolescentima i mladima, kao i na menjanju zakona - rekla je Ðukićeva.
Malina Stanojević, predsednica udruženja žena Sačuvajmo selo Priboj, ocenila je da žene na selu nisu ugrožena kategorija, već da su izuzetno jake.
- Po odlasku u penziju želela sam da ih osnažim po svim nivoima. Cilj je bio da to što one sada rade, nastave da rade, ali olakšano primenom nekih novih tehnologija i znanja. Naučili smo ih da rade na kompjuterima, marketingu. Podelili smo im laptopove. Na početku je bilo veoma teško ubediti muškarce da žene treba da dođu na neku obuku. Neki su govorili: „Malina će sve ove žene razvesti, kuda ih ovo vodi!“ Međutim, kasnije, kada se pojavila ta materijalna podloga, kada su dobile plastenik, kopačicu, ajvarka, prese, promenila se svest i kod muškaraca i više nije bio problem da idu gde god treba. Radili smo dosta i s muškarcima, jer ne pije vodu osnaživanje žena ako i muškarci nisu u tome učesnici - rekla je Stanojevićeva.
Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS (Krovna organizacija mladih Srbije), istakla je da je važno da se položaj mladih predstavi autentično, na osnovu zasnovanih i objektivnih podataka.
- Treba da se uključuju u dijaloge s ključnim institucijama, koje donose odluke u njihovo ime. KOMS u ovom trenutku okuplja 111 organizacija koje su udruženja za mlade. Oni deluju u različitim lokalnim sredinama i zajednicama, bave se najrazličitijim temama koje su važne za mlade - rekla je Pejićeva i navela da od 2017. kontinuirano na godišnjem nivou sprovode sveobuhvatno istraživanje o položaju mladih.
Jelena Vukić
