Zašto su zgrade temelj energetski efikasne budućnosti, kako da unapredimo energetsku efikasnost zgrada u regionu Balkana i na koji način na tom putu da pomognemo Srbiji i zemljama regiona kako bi smanjile potrošnju energije, emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštitile životnu sredinu i zdravlje građana, neke su od tema regionalnog stručnog simpozijuma "Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana +“, koji se održava danas i sutra, 30. i 31. maja, u Beogradu.
Ovaj Simpozijum organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz podršku vlada Nemačke, Slovačke, kao i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative.
Tokom dva dana trajanja Simpozijuma (30. i 31. maj) na panelima će se diskutovati o tome kakve su javne politike i modeli finansiranja potrebni da bismo dostigli skoro nultu potrošnju energije u zgradama, kao i o značaju uvođenja pametnih digitalnih rešenja i promene navika za smanjenje potrošnje energije. U diskusijama će učestvovati više od 40 predstavnika/ca državnih institucija, međunarodnih finansijskih institucija i organizacija, privatnog sektora, kao i eksperti iz akademske zajednice i iz kancelarija UNDP-a, iz regiona Zapadnog Balkana i iz Moldavije.
Detaljnije informacije o Simpozijumu možete pronaći na sajtu Regionalne mreže za energetsku efikasnost zgrada, na adresi: www.reebn.com. Putem ovog sajta događaj možete pratiti i onlajn od 9.30 časova.
Na interaktivnom zidu koji prati događaj svi mogu onlajn i bez registracije da postavljaju pitanja, učestvuju u anketama ili objave svoje mišljenje o temi simpozijuma, a isto mogu i preko Tvitera, koristeći hešteg #theEEimpact u svojim objavama.
15:00 -17:00 Panel 3
Sveprisutnost podataka, povezivanja i uređaja: kako ih koristiti za energetski efikasne zgrade
Dr Romanas Savickas, viši savetnik, UNEP Kopenhagen klimatski centar
- Nulta potrošnja energije treba da bude primenjena u svim ciklusima, bilo da se gradi nova zgrada ili se renoviraju već postojeće zgrade. Jedno od sredstava jesu digitalna rešenja. Zrelost digitalizacije došla je do prilično visokog novoa. Došli smo do povezivanja sistema. Ne samo da su zgrade povezane nego funkcionišu kao jedan povezan energetski sistem - rekao je Savickas i dodao:
- Imali smo sertifikate za energetsku performansu. To je prvi korak, a onda treba preduzeti naredne. Kada sam procenjivao potrošnju shvatio sam da zgrade od žute cigle, recimo iste vrsta projektoivanja, imaju različlitu potrošnju. Kod poslovnih zgrada može biti razlika do 60 procenata. Mi imamo zgrade koje su kao kosmički brodovi, ali ne znamo kako njima da upravljamo. Uspostavili smo jednu naučnu metodologiju i sve zgrade sam klasifikovao od 1 do 15. Nakon što sam klasifikovao sve te podatke jedan je najbolja energetska klasa a 15 najbolja. Podigli smo to na platformu na kojoj se zgrade pokazuju bojama i brojevima, na osnovu čega možete videti kolika je energetska efikasnost zgrada.
Borko Vulikić, menadžer projekta, UNDP Crna Gora
- Mislim da su u Crnoj Gori digitalne tehnologije postale nešto što je svakim danom sve važnije što nije bio slučaj porethodnih godina. Uprkos tome što smo kasno startovali Crna Gora već ima neke projekte koje može da pokaže i koji će predstacvljati dobar temelj za nadogradnju, kao što je recimo projekat pametnih brojila. Taj projekat je otvorio vrata za više njih koji su u toku - rekao je Vulikić i dodao:
- Što se tiče javnh zgrada i stambenih prostora, tu malo zaostajemo. Jako mali broj zgrada koristi digitalne tehnologije, a jedan od glavnih razloga jeste cena tih tehnologija. Treba da sačekamo dok dođe do malog pada cena kako bi to bilo masovno prihvaćeni. Naveo bih projekat koji mi se posebno dopao. On kombinuje podatke korišenja energije i socijalnog položaja što znači da se fokusira na socijalno ugrožene i potrebite grupe. To nam omogućava da steknemo uvid kojoj grupi stanovništva su potrebne subvencije.
Aleksandar Dedinec, naučni saradnik, Makedonska akademija nauka i umetnosti, Severna Makedonija
- Ulažemo velika napore da smanjimo potrošnju i da ostvartimo ciljeve za 2030. da imamo ugljenik - neutralne zgrade. Digitalizacija igra ključnu ulogu u energetskoj efikasnosti u raznim sektorima. Postoji šest oblasti digitalizacije na koje bih ovde ukaza. To su: uvidi vođeni podacima, pametna optimizacija mreže, mapiranje energetskog sistema, internet stvari, energetsko modelovanje i simulacija i energetsko projektovanje i planiranje. Ja bih se fokusirao na energetsko modeliranje i simulaciju - rekao je Dedinec i dodao:
Vrlo je teško da se ljudima objasni značaj energetske efikasnosti i da oni moraju da promene svoje navike. Ideja je bila da se donesu odgovarajuće odluke i mere na osnovu energetskog modeliranja. Da biste to uradili morate da imate dobar model i dobre polazne podatke. Onda smo kreirali jedan energetski model na nivou cele zemlje i na nivou grada i napravili smo kalkulaciju. Dakle bez digitalizacije ne možete da postignete ništa.
Maja Matejić, konsultantkinja, magistar mašinstva, Srbija
- Bavila sam se modeliranjem i simulacijacijom dok sam bila na fakulteutu. Kada sam otišla sa fakulteta počela sam da se bavim energetskom efikasnošu u javnom sektoru. Tu je došlo do jednog velikog da ne kažem bolnog otrežnjenja. Što se tiče energetske efikasnosti mi podataka u javnom sektoru nemamo. Ili ako ih imamo oni su jako lošeg kvaliteta. Njihova upotreba je veoma ograničena. Kada ih imamo oni se kontekstualizuju na različite načine. Uglavnom se interpretiraju na način kako nekome u datom trebnutku odgovara. Metodološki problemi postoje ne samo kod nas već i u Evropi i u celom svetu. Zato su doneti standardi i zato se sledi ista logika proračuna - rekla je Matejić i dodala:
- U Srbiji većina ljudi misli da kada pogleda energetski pasoš jedne zgrade, ako ga ta zgrada kojim slučajem ima, da je to pokazatelj koliko ta zgrada troši. Malo ko zna da je metodologija proračuna energetskih performansi u Srbiji neusklađena sa evropskom metodologijom, a trebalo je da to bude urađeno još pre 15 godina. Onda mi prikazujemo samo jedan deo svojstava, a ono ostalo ne vidimo. Onda donosioci odluka nemaju dobre podatke, ne znaju da li je to troškovno efikasno ili nije efikasno.
Siniša Ubiparipović, menadžer projekta, UNDP Bosna i Hercegovina
- Zahvaljujući razvoju digitalnih tehnologija u narednih 15 do 20 godina povećaćemo energetsku efikasnost na mnogo veći nivo. Svi su ćuli za chatGPT. Sa mašinskim učenjem i veštačkom inteligencijom postoji toliko prilika da unapredimo energetsku efikasnost posebno u javnim zgradama. Internet stvari, pametni senzori, brojila - za sve to moramo izabrati najveće zgrade i najveće potrošače energije. To je u svakoj zemlji otprilike oko 20 odsto fonda i na taj način možemo da uštedimo veliku količinu energije - rekao je Ubiparipović i dodao:
- Internet stvari i pametni senzori zajedno sa mašinskim učenjem rešavaju najveći problem, a to je nažalost ljudski faktor. Svi podaci koje trenutno prikupljamo ne vrede ništa ukoliko ih neko ne analizira. Bez snažne analitičke komponente to je džaba. Uz mašinsko učenje mi smo uklonili ljudski faktor i mašine sada razmišljaju samostalno, ali ne donose odluke tek tako. Postoje neki senzori koji ima šalju informacije. Ono što je najvažnije jeste da se ti podaci predstave u okviru nekog sistema za centralno upravljanja da korisnici vide kako oni sami utiču na rad veštačke inteligencije. Kad ta tehnologija dođe do nas biće jefirtnija i biće već pilotirana tako da mi ne moramo da izmišljamo toplu vodu.
13:00-14:30 Panel 2
Zgrade sa skoro „nultom energijom“: trenutni izazovi i prilike
Elvis Hadžikadić, generalni direktor Plus Minus Engineering & Consulting, Bosna i Hercegovina
-Bitno je da pređemo na primarnu energiju zarad sagledavanja tehničkih sistema. Jako je bitan tehnički sistem koji je ugrađen u zgrdu koji takođe mora biti energetski efikasan. Zgrade skoro nulte potrišnje su u postale obavezbne od 2010. Važno je napomenuti da se energija dobija iz obnovljivih izvora energije - rekao je Hadžiladić i dodao:
- Pojavljuje se i pojam zgrada neto nultih emisija. Posmatra se neki određeni period, recimo leti kada ima sunca, tada se energija može preneti u mrežu. Kada gledamo na nivou godine potražnja bi trebalo da budu skoro nulta. Svi novi javni objekti od 2029. godine moraju biti zgrade nulte potrošnje.Ti objekti treba da budu prikačeni na obnovljive izvore grejanja i hlađenja. Rekao bih da se zemlje balkana muče na onim prvom koraku. Još uvek imamo puno objekata koji čak nemaju ni termoizolaciju na zidovima. Potrebna je inicijativa i to je nešto što nam generalno fali. Vidimo primere u EU, neko umesto razmišlja.
Paula Rej Garsija, zamenica šefa odeljenja, Generalni direktorat za energetiku, Evropska komisija
- Videli smo da se mobilišu svi oko ovog koncepta i da se poboljšavaju performanse zgrada. Ono što je, takođe, važno kod takvih zgrada jeste da one moraju da imaju vrlo visoku energetsku performansu i iske energetske potrebe za grejanje, hlađenje i ventilaciju, ali isto tako nisku energetsku potrebu koja mora da koristi obnovljive izvore energije - rekla je Rej Garsija i dodala:
- Zahvaljujući ovom konceptu zgrade u EU troše polovinu onoga što su nekada trošile. i mi imamo pregovore o ovom konceptu jer koncept je trebalo do 2020. da uspostavi viziju, ali sad u kontekstu okvira do 2023. predlaže se jedan novi koncept koji će se odnositi na nultu emisiju zgrada. Ovde smo uskaldili koncept energetske efikasnosti i smanjenja emisije ugljenika iz fosilnih goriva. Foslna goriva koja se koriste za grejanje imaju dosta negativan uticaj.
Borko Raičević, viši stručnjak za energetsku efikasnost, Energetska zajednica
- U zemljama zapadnog Balkana, mi pokušavamo da sprovedemo direktivu za minimalni energetski učinak zgrada. Diretktiva koja je ove godine usvojena,a od naredne godine će biti obavezna i za ugovorne strane dražava je veoma složena. Kroz regionalnu saradnju i regionalnu grupu za energetsku efikasnost pokušali smo da razgovaramo o renoviranju zgrada i to je jedna od najsloženijih direktiva za energetsku efikasnost zgrada jer se ona tiče i zakona o nekretninama i td. Čuli smo da su u mnogim zemljama u toku procesi ažuriranja zakonodavstva. Tu su i zahtevi za minimalnu energetsku performansu, ali što se tiče sprovođenja fokus je bio na javnim zgradama - rekao je Raičević i dodao:
- I dalje postoje uska grla i problemi koje pokušavamo da rešimo, ali postoje problemi koji se javljaju i kod nas i u EU. To je dugoročan proces i to je nešto što je problem u zemljama zapadnog balkana, ali i u nekim zemljama EU. Zgrade su povezane sa sertifikatom i energetskim pasošem jer se pomoću toga definiše u koju kateoriju zgrade spasaju A, B, C, G i tako dalje. Mnoge zemlje trenutno rade na sprovođenju sertifikacije.
Laureta Dibra, menadžerka projekta NAP, UNDP Albanija
- Povećava se verovatnoća Albanije da ostvari standard nulte potrošnje energije. To je povezano sa ključnim pokretačima koji treba da pokrenu ovaj proces poput EU. U Albaniji smo shodno propisima EU od 2015 krenuli sa usvajanjem zakona o energetskoj efikasnosti.. Imamo metodologiju za proračun optimalnog broja troškova za najmanju energetsku efikasnost, kao i metodologija za prorčaun minimalnih energretskih kritetrijuma i to je na kraju zaokružano softverom i dobijanjem pasoša za zgrade - rekla je Dibra i dodala:
- Imamo dva vladina tela i zakon o energetskoj efikansosti koji definiše mogućnosti energetske revizije i energetskog menadžmenta u zemlji. Ovaj proces uključuje postpupke projektovanja izgradnje. Da biste bili u skladu sa standardima nulte potrošnje treba da primenite sve odgovarajuće tehnologije poput solarnih i vodenih sistema grejanja. Naša zemlja se mnogo oslanja na energiju voda i zahvaljujućo hidrologiji i klimatskim uslova, veoma je značajno da mi doprinpsoimo sa 60 potrošnje električne energije u domaćinstvima, ali to če se kroz sprovođenje mera za energetsku efikasnost promeniti.
Ivan Mrvaljević, direktor Direkcije za razvoj i investicije EPCG, Crna Gora
- Otićiću jedan korak unazad kako bih pokušao da objasnim zašto mi uopšte intervenišemo kada je u pitanju energetska efikasnost. Zemlje u regionu moraju da sprovedu dekarbonizaciju. Kada govorim iz perpektive vlade mislim da sve mere pomažu da se ostvari ovaj cilj. Suštinski moramo da diverzifikujemo naš energetski portfolio, posebno s obzirom na rat u Ukrajini - rekao je Mrvaljević i dodao:
- Prošle godine smo videli kako izgleda kada moramo da uvozimo struju da bismo je prodali svojim korisnicima. Jedan od ključnih ciljeva jeste proizvodnja energije na mestu potrošnje. Mi kao EPCG u saradnji sa vladom uvodimo mehanizme za ugljenik kada će sve zemlje mrati da plaćaju porez na ugljen dioksid. Građani žele da budu deo tranzicije i deo rešenja. Pokrenuli smo projekat snabdevanja građana solarnim panelima i stiglo je 14.000 prijava. Što se tiče zgrada sa nultom energijom, spremni smo da budemo partner svakome zato što verujemo da u toj saradnji svi pobeđuju.
10:00-10:30 Panel 1
Državne intervencije za energetsku efikasnost u zgradama u regionu Balkana+: prošlost, sadašnjost i budućnost razvoja javnih politika
Dušan Radonjić, v.d. pomoćnika ministra Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja iinfrastrukture, Vlada Republike Srbije
- Pitanje energetske efiksasnosti u zgradama je važno za Srbiju. Srbija se ne razlikuje od drugih evropskih zemalja kojima je pitanje energetika postalo proritet od izbijanja rata u Ukrajini. Kada govorimo o politikama vlade republike Srbije, uloga države jeste da stvori adekvatan strašteki i pravni okvir koji će pomoći privatnom sektoru da zajedno sa državaom ostvari zacrtane ciljeve - rekao je Radonjić i dodao:
- Skoro smo u mistarstvu napravili strategiju za podsticaj nacionalnog fonda zgrada. Kako bismo mogli da implemetiramo strategiju jeste akcioni plan za koji očekujemo da bude gotov u poslednjem kvaratalu ove godine. Ono što je važano za strategiju jeste što ona predviđa četri programa. Porodične zgrade, u suštine kuće, komercijalne i javne zgrade.
Objasnio je koji je bio pristup vlade republike Srbije.
- Pristup je bio da se srednjeročno reguliše ova pitanje. Cilj je da se napravi dobra klima za privatni sektor kako bi on prepoznao svoj interes u tome. Radiće se takođe na jačanju pravne regulative. Zakon o komunalnim delatnostima je završen i verovatno će na jesen ići na skupštinu. Tu su i nacionalna arhitektonska nacionalno stambena strategija. Unutar ministarstva graževinarstva postoji odsek za energetsku efijasnost i aktivno radimo na povećanju broja ljudi, ali i zanja o ovoj oblasti. Radi se na jačanju ljudskih resursa.
Biljana Šćepanović, ministarka nauke i tehnološkog razvoja, Vlada Crne Gore
- Za mene lično je izazov što učestvujem u ovom panelu jer ne dolazim iz ministarstva koje se bavi energetskom problematikom već iz resora tehnologije i razvoja. Zgrade su veliki potrošači i emituju veliku količinu štetnih gasova stvarajući efekat staklene bašte. U Crnoj Gori se trenutno radi na pripremi nacionalnog plana za klimu i energetiku. U oblasti inovacija i tehnološkog razvoja mi smo utvrdili komparativne prednsti neše zamlje u kojima postoji veliki potencijal za istraživanja i razvoj kao i ekonomski potencijal. Crna gora je još 2019 usvojila program za pametnu specijalizaciju do 2024 gorine - rekla je Šćepanović i dodala:
- Inicijative se fokusiraju na energetsku efikasnost zgrada uz pomoć određenih tehnika i materijala. Želela bih da naglasim program za uvođenje podsticaja za inovacije. Crna Gora je shvatila da je povećanje energestske efikasnosti ključno u modernizaciji industrije sa cijem odražavanja ekonomije otvaranja novih radnih mesta. Naši zajednički napori su prepoznati od strane naših evropskih partnera koji su nam pružili podršku u cilju zajedničkog prevazilašenja energetske krize.
Jon Muntean, direktor, Agencija za energetsku efikasnost, Moldavija
- Uprkos velikih razlika između naših zemalja imamo dosta sličnosti po pitanju energestskih politika. Skorašnja kriza imala je veliki uticaj na energetiku i preko 300 procenata je povećana cena gasa. Prvo što smo uradili jeste što smo kreirali račnune za električnu energiju i informacioni sistem kroz nadoknadu sredstava koja plaćaju potrošači. Ovaj sistem ćemo koristiti i u druge svrhe kao što je recimo vodosnabdevanje. To sve radimo uz podršku UNDPa i Evropske Unije. Nažalost još uvek nemamo sertifikate za energetsku efikasnost zgrada - rekao je Muntean i dodao:
- Radimo na pravnoj regulacij u skladu sa standardima EU kao i na inventaru zgrada. Potrebno nam je 22 milijarde evra kako bismo renovirali zgrade što je jako velika suma. Kako bismo imali energetski efikasne zgrade imamo nacrt programa za renoviranje zgrada koje su u vlasništu vlade i naravno to sada usklađujemo sa direktivama. Evropske unije i kako da povećamo efikasnost sa jednog na tri procenta. Skoro smo usvojili zakon o energestskoj efikasnosti koji omogućava da se osnuje fonda za energetsku efikasnost u Moldaviji. Takođe radimo na izradi ESKO modela za javne zgrada i taj fond će se fokusirati na stambene zgrade, a ESKO će biti finansijski instrumet za takve zgrade.
Jasmina Katica, šef Odseka za energetsku efikasnost u zgradarstvu, Ministarstvo prostornog uređenja, Federacija Bosne i Hercegovine
- Energetska efikasnost je možemo reći gorivo sa nedovoljno iskorišćenim potencijalom. Da bismo to promenili u BiH smo se opredelili za strateški pristup ostvarivanja mnogih međunarodnih sporazuma koje smo potpisali, poput pariškog sporazuma i sofijske deklaracije. Bosna i Hercegovina kao zemlja članica energetske zajednice pristupila je izradi integrisanog akcionog plana za klimu i energiju koji je sada u finalnom nacrtu - rekla je Katica i dodala:
- Strategija dugoročne obnove zgrada je završena. Ona je u finalnom nacrtu i slede javne konsultacije pre slanja na usvajanje. Kada je reč o stambenim zgradama obnoviće se 1,5 posto obnove stambenih zgrada pri čemu smo prednost dali višestambenim zgradama kako bismo po obnovljenom objektu imali više korisnika i kako bi se širila svest o značaju ovog dokumenta. Ovaj scenario bi trebalo da rezultira sa 23, 4 miliona metara kvadratnih korisne površine. Oko 178 stambenih zgrada će biti obnovljeno kroz ovaj scenario do 2050. Kada govorimo o javnim zgradama predviđena je obnova 2,5 posto javnih zgrada. Ovim konceptom očekujemo da će se obnoviti 4.3 miliona metara kvadratnih stambene površine.
Oleg Dzubinski, regionalni savetnik, Odeljenje za održivu energiju, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam u Beogradu nakon pauze od 20 godina i što učestvujem na ovom panelu. Naši programi tehničke pomoći se pre svega fokusiraju na jugoistočnu evropu, Kavkaz, Aziju i Tursku. Mislim da zemlje kandidati za članstvo u EU imaju veliku prednost jer imaju smernice koje im EU daje poput direktiva za energetsku efikasnost zgrada. Postoji to usmeravanje, to vođstvo. Propisi EU postoje, ali opet se postavlja pitanje kako da oni budu primenjeni shodno oklnostima u određenoj zemlji. I zato treba uvek da ih prilagodite stanju u vašoj zemlji - rekao je Dzubinski i dodao:
- Energetska efikasnost se kao što smo čuli odnosi na gorivo. Ona pomaže da trošite manje električne energije i da ne morate da gradite nove elektrane. Zbog čega je teška za primenu? Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije idu ruku pod ruku, ali ovo drugo je redovna investicija u energetske projekte. Uz energetsku efikasnost stvari stoje drugačije. Vi investirate novac, ali ne dobijate nazad novac već uštedu. Zato su neophodni investitori. Sama domaćinstva moraju da kažu u redu uštedeću, ali prvo moram da investiram. Ono što je vžano na nivou same vlade jeste da se dobro porazmisli na koji način se vršin investiranje. Naš cilj de da dođemo do zgrada koje će biti efikasne na nivou svakodnevice, a to je jako teško. Morate imati subvencije, ali one moraju biti jasno targetirane. Ako se ne promeni ponašanje korisnika, onda investirate u nešto što se neće desiti.
9:30-10:00 SVEČANO OTVARANJE
Pozdravna reč: Jakup Beriš, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji
- Dobro jutro uvažene ekselencije, dame i gospodo. Kao što je i kolega u svom uvodnom izlaganju rekao objedinićemo organe u regionu finansijske organizacije, privatni sektor i stručnjake i razgovarati kako da štedimo električnu energiju i da povećamo istvoremeno energetsku efikasnost, brinući pri tom i o zdravlju. Zapadni Balkan i susedne zemlje jako mnogo koriste elekrtičnu energiju, a i zgrade koriste mnogo veiše električne energije u odnosu u Evropsku Uniju po metru kvadratnom. Svaki kilovat koji uštedimo u okviru naših zgrada pomaže kompanija da preduzmu sve odgovarajuće mere kako bismo se borili protiv klimatskih promena.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji
Dragi minsitre Vesiću, dame i gospodo, veliko je zadovoljstvo da smo ovde danas okupili da govorimo o ovako važnoj temi. Ruska invazija na Ukrajinu poremetila he golobalno tržište energetike što je dovelo do nezapamćene krize. Energetska tranzicija je hitna i to je nešto što je nama veoma potrebno - rekla je Halačeva i dodala:
- Potrebno je da se zajedno pobrinemo za energestsku krizu i da sve što radimo u EU može da se primeni i na Balkanu. Staramo se o tome da ulažemo u sektor obnovljije energije koja je čistija i bolja za našu plenetu. Osim 500.000 evra ulaganja koje planiramo biće namenjena i za uštedu energije i za energestsku efikasnost. Srbija i zapadni Balkan mogu da računaju da ćemo im pomoći u ovom nastojanju.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vlada Republike Srbije
- Dragi prijatelji prošlo je 12 godina kako je Srbija donela pravni okvir za regulisanje energestske efikasnosti. Nažalost nismo puno napredovali kada je u pitanju energetska efikasnost zgrada, što zbog toga što nismo imali odgovarajuća pravna rešenja, što zbog toga što nismo bili previše zainteresovani - konstatovao je Vesić i dodao:
- Za nas je veoma važno što ćemo u narednom periodu doneti metodologiju proračuna energetskih karakteristika zgrada što je deo dopune i izmene zakona o planiranju i izgradnji. Kada smo doneli odluke da menjamo zakon o planiranju i izgradnji jedan od glavnih razloga bio je i energetska efikasnost. Ono što je važno jeste da kada je u ptianju bilo koja nova stambena zgrada ne možete kupiti zgradu bez energetskog pasoša. To će u narednih 10 godina važiti za svaku stambenu jedinicu u Srbiji. Mi smatramo da je važno da građanima pružimo sliku o tome šta kupuju. Mislimo da je fer da kada neko kupuje stan naprosto zna i kakva su energetska svojstva tog stana. Takođe, zgrade koje imaju preko 10.000 će se u buduće graditi po sertifikatima zelene gradnje, što će povoljno uticati na energetsku efikasnost, kao i na zaštitu životne sredine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
