Ruski projekat malog raketnog broda 22800 "Karakurt“ će u velikoj meri da promeni trenutni odnos snaga na svetskim morima i okeanima.
U petak je u Sankt Peterburgu održana ceremonija spuštanja u vodu novog malog raketnog broda (skr. ru.MRK) „Tajfun“, koji u sebi objedinjava sve nabrojane kvalitete koje smo napisali u sažetku teksta. U 2017. godini on je postao drugi brod klase Karakurt (ime projekta 22800 srb. Crna Udovica), koji je poslat na prvo mini-putovanje (u julu mesecu u vodu je ušao njegov prethodnik “Uragan“, koji je kompletiran u Lenjingradskom brodogradilištu "Pela“). Do sredine naredne decenije, čak 18 brodova ove klase će u ući u operativne jedinice ruske mornarice. Svaka ruska flota će u svom sastavu imati po jednu "eskadru“ ovih izuzetno opasnih morskih plovila.
Zašto je "Karakurt“ toliko opasan, i na šta je sve sposoban ovaj smrtonosni "mališan“?
"Uragan“ i "Tajfun“ – predstavljaju direktne potomke malih raketnih brodova projekta 21631 "Bujan-M“, koji se nalaze u sastavu Baltičke i Kaspijske flote. Zvanična oznaka ovih MRK je zaštita bližeg pojasa morske granice, tj. priobalja. Međutim, brodovi klase "Bujan“ su dokazali da su sposobni za izvršavanje daleko šireg spektra zadataka, od onih za koje su prvenstveno namenjeni. Na primer, kaspijska trojka klase "Bujan“ - „Grad Svižsk“, „Uglič“ i "Veliki Ustjog“ – su iz ruskih teritorijalnih voda, u više navrata, plotunski ispalili na desetine krstarećih raketa "Kalibr“ po terorističkim bazama u Siriji, i tako direktno sadejstvovali ruskim vazdušnim snagama koje su se nalazile na daljini većoj od 1,500km!
Gromovita ratna premijera ovih ruskih brodova, nije prošla nezapaženo. NATO je bio neprijatno iznenađen ovim razvjem događaja. Oni su posle uvodnog šoka smogli snage da priznaju da su ovi sićušni brodovi, sposobni da ugroze i velike brodove NATO, kakve su raketne krstarice ili pak nosači aviona.
Međutim, tokom eksploatacije brodova klase "Bujan“, otkriveni su brojni nedostaci. Koji?
Prvo, ovi brodovi isključivo mogu da deluju u priobalnom pojasu, koji je dobro obezbeđen sredstvima PVO. Naime, brodovi klase "Bujan“ imaju dosta slabo naoružanje, posebno kada je u pitanju protivvazduhoplovna odbrana. Ona se uglavnom sastoji od artiljerijsko-raketnih sredstava kratkog dometa, što u današnje vreme predstavlja zaista skroman, praktično beznačajan potencijal.
Drugo, ovaj brod je razvijen za prilično mirne vode, kakvo je npr. Kapsijsko more. Na otvorenim morima i okeanima, koje je često nemirno, plovidba ovim brodom uopšte nije prijatna, posebno kada se nađe u oluji.
Treće, autonomija njegovog boravka na otvorenom moru iznosi svega 10 dana, što nije dovoljno za duga putovanja.
Za razliku od njegovog prethodnika, mali raketni brodovi klase "Karakurt" nemaju takvih nedostataka. Uprkos manjem deplasmanu (oko 800 tona), brodovi ove klase za 50 odsto imaju veću autonomiju boravka na otvorenom moru od „Bujana“. Glavni projektant brodova klase „Karakurt“ je Centralni pomorski konstrukcioni biro "Almaz“. Inženjeri koji su projektovali ovaj brod i koje ga poznaju praktično u prste, tvrde da brod ima daleko veće sposobnosti za plovidbu. Korpus "Uragana" i "Tajfuna" je napravljen po tzv. stelt (nevidljivoj) tehnologiji. U kombinaciji sa njegovim malim dimenzijama (dužina 65 metara i širina 10 metara) predstavlja krajnje složen cilj za otkrivanje i navođenje vatre na njega, kada su u pitanju i najmodernije protiv-brodske rakete koje se nalaze u arsenalu brodova NATO.
Međutim, glavni "adut" koji će posedovati klasa brodova "Karakurt“ vezan je za njihov udarni raketni potencijal. Posle lansiranja rakete, svaki brod postaje momentalno vidljiv za veliku većinu neprijateljskih sredstava osmatranja. Ali "Karakurt" u tom slučaju ne ostaje bez zaštite. Ovi prilično žustri brodovi, zahvaljujući svojoj izuzetno snažnim pogonskim agregatima, mogu brzo da nestanu sa lica mesta.
Na primer, američka raketna krstarica tipa "Tikonderoga“ deplasmana deset puta većeg od „Karakurta“, u svom standardnom naoružanju ima 26 krstarećih raketa "Tomahavk“ koje su sposobne da napadnu kopnene i pomorske ciljeve na daljinama do 2.500 kilometara, u zavisnosti od modifikacije ovih raketa. Za razliku od nje, svega tri „Karakurta“ mogu da projektuju istu, ako ne i veću udarnu moć, na mete koje se nalaze na sličnoj udaljenosti. Hirurški precizno i veoma razorno (upotreba u Siriji nas je u to definitivno uverila).
Jedna "Tikonderoga“ košta celu milijardu američkih dolara, dok se za tu količinu novca može izgraditi čak 30 "Karakurta“ sa nepojmljivom vatrenom moći!
Primetno je da su mnogi zapadni analitičari već uočili tendenciju ruske mornarice da "minijaturiše" svoja plovila. Konkretno, američki časopis The National Interest je u izdanju iz 2015. godine napisao sledeće: "Ruska korveta naoružana sa sa osam krstarećih raketa "Kalibr“, biće u stanju da izvede razorniji napad od neuporedivo većeg broda kao što je to npr. američka fregata "Oliver Hazard Perry“ koja se nalazi u naoružanju RM SAD.
Povećana nervoza povodom nove ruske doktrine u izgradnji savremenih plovila, mogla se uočiti i u listu Forbes: "Nove borbene mogućnosti ruske flote će ozbiljno ograničiti slobodu manevra mornarice SAD i NATO-a, što će zahtevati višestruko uvećanje troškova u odbrambenom budžetu ovih zemalja.
Čak će i mali ruski patrolni brodovi, dakle oni kojima to do sada nije bio ni približan zadatak, imati sposobnost dalekometnog devastirajućeg napada upotrebom velikog broja krstarećih raketa "Kalibr“ i ostalog visokopreciznog oružja“.
Kurir.rs/Russia beyond
Foto: Vikipedja
NE PROPUSTITE
