"Jedna od najšokantnijih stvari koje sam čuo kada sam prvi put razgovarao s aktivnim članom jednog narko-kartela u Meksiku bilo je koliko voli svoj posao", piše znovinar Džeremi Krajt.
Gotovo svi komandanti paravojnih organizacija u Meksiku, koji ubijaju po narudžbini meksičkih narko-kartela, rekli su mu da iskreno uživaju u onome što rade, piše on za Dejli bist.
U poslednjih pet godina, stopa ubistava u Meksiku porasla je za skoro 30 odsto, pa je 2017. počinjeno 25.316 ubistava, najviše od početka rata protiv narko-kartela u Meksiku.
Taktike ubijanja postaju sve surovije. Kako dolazi do toga da obični ljudi razviju zavisnost od odsecanja glave, polivanja kiselinom i kanibalizma?ž
Ovim pitanjem pozabavila se dr Arselija Ruiz Vakses, psiholog Univerziteta Gvanahuata, u novoj studiji. Ona nudi odgovore na pitanja o poreklu, motivima i modelima ponašanja operativaca kartela. Izveštaj pod nazivom "Rendgen meksičkog sikarija" (X-Ray of a Mexican Sicario) nastao je posle niza intervjua koje je obavila u Kaznenoj ustanovi u Akapulku, u Gereru, najnasilnijoj meksičkoj saveznoj državi (uzgred budi rečeno, sedište Kartela "Akapulko" zapravo se nalazi u zatvoru, pri čemu komandanti izdaju naređenja iz svojih ćelija.
Dolaze sa margina društva
Ruiz je identifikovala četiri glavne karakteristike ubica i kako postaju sikariji.
Obično su iz seoskih područja koje je meksička država zanemarila. Odrastaju bez infrakstrukture i bilo kakve šanse da nešto postignu u životu, pa se okreću kriminalu da bi pobegli do siromaštva. Obično počinju tako što gaje drogu (kanabis, opijum), ili rade za kartele kao uterivači dugova. Kasnije prate članove višeg ranga u akcijama iznude i egzekucijama, kako bi "postali imuni i obučili se za prvo ubistvo", piše Ruiz.
Asocijalni su
Ova osobina obično je posledica života u okruženju gde je kriminalno ponašanje deo svakodnevice, u penaseljenim, duboko siromašnim četvrtima.
U takvim uslovima, kriminal postaje veoma privlačan za mnoge mlade ljude.
Tokom odrastanja "obično ih rođaci i prijatelji, već ogrezli u kriminal, podstiču da se uključe", piše Ruiz. Oni traže izlaz u radu kao doušnici, sitni kradljivci, dileri droge - sve ovo im nudi dvostruko ili trostruko veću zaradu nego što bi zaradili baveći se zakonitim poslovima.
Oni se priključuju bandama već od desete godine života, a kada se pridruže većim, bolje povezanim i unosnijim kartelima, postaju sve radikalniji. Osobine koje ispoljavaju su "nizak prag tolerancije na frustraciju", "impulsivnost, hedonizam, bezobzirnost, kao i potraga za neodložnim zadovoljenjem", navodi se u izveštaju.
Psihopate ili sadisti
Najopasnija kategorija sikaroja je i najmalobrojnija. Marginalci i asocijalne ličnosti čine 85 odsto zatvorenika obuhvaćenih "X-Ray" studijom. Psihopaste i sadisti preostalih 15 odsto. Za razliku od prve dve kategorije, koje potiču iz nižih ekonomskih slojeva meksičkog društva, oni su često iz srednje ili više klase.
Ubice psihopate odlikuju "emocionalna hladnoća, potpuno odsustvo kajanja, surovost i nedostatak empatije". Ove osobine prate i značajne "kognitivne sposobnosti u domenu analize i rukovođenja", zbog čega su ti pojedinci "veoma opasni".
Ovaj tip ubica sposoban je da likvidira "decu, porodice, bilo koga, bez i najmanjeg osećanja krivice", kaže Ruiz.
Razlika između psihopate i sadiste je u tome što psihopata uglavnom ubija zbog novca, a sadista iz čistog zadovoljstva.
Plaćene "Hanibale Lektore" motiviše želja da ubijaju primenom "sadističkih metoda, kako bi žrtvi naneli najveće moguće patnje", zato što uživaju u tom procesu. To ide čak dotle da "oživljavaju žrtve kako bi produžili njihovu agoniju - dodaje Ruiz.
Kurir.rs/ Thedailybeast.com
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
